Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POLEMIKA

Tajvanska kanasta

Hijedna izgradnja se ne može nazvati besmislenom, kako Marković piše o „Beogradu na vodi”, jer je civilizacija počivala i počivaće na izgradnji novih arhitektonskih slojeva
,,Оштрица“, Лондон (Фото: uhoun)
Кула Београд (Фото: brashbrands)

Povodom teksta „Zemlja faraona”, od 6. januara

U potrazi za filmskom pričom koja bi adekvatno pojasnila temeljito oportun stav u kontinuitetu reditelja Gorana Markovića na temu „Beograd na vodi” ne moramo ići do daleke 1955. i filma „Zemlja faraona”. Dovoljno je vratiti se u 1985. i prisetiti se filma „Tajvanska kanasta”, koji režira i potpisuje kao koscenarista upravo Goran Marković.

Pored pozitivne poruke u vezi sa ukazivanjem na malverzacije u oblasti nove izgradnje, taj film predstavlja klasično Markovićevo delo, u kojem se u centru pažnje nalazi filmski junak Saša (bravurozna gluma Borisa Komnenića), kojeg Marković predstavlja kao tipičnog domaćeg arhitektu, čoveka izgubljenog u prostoru i vremenu, naivnog, socijalno i emotivno ugroženog intelektualca.

Što se tiče uvek aktuelnog pitanja u vezi sa angažovanjem domaćih ili stranih arhitekata, pa nije li sam Marković, kreiranjem lika Saše Belopoljanskog, upravo dao vizionarski šlagvort investitorima van Srbije da izaberu inostrani, a ne domaći tim za projektovanje objekta kule, uz napomenu da je „Mašinoprojekt” ipak uključen u projektovanje objekata kao domaća kuća. Kako projekat „Beograd na vodi” ipak ne rade likovi poput njegovog junaka iz filma „Tajvanska kanasta”, zarad javnosti, potrebno je ponoviti neke činjenice o tom projektu.

„Beograd na vodi” je projekat u kojem odluke o angažovanju projektantskih timova donosi većinski partner, u ovom slučaju kompanija „Eagle Hills”, a ne država Srbija. Većinski partner je u ovom slučaju odabrao projektantski tim „Skidmore, Owings & Merill LPP” (SOM), a ne domaće arhitekte, jer je to bilo njegovo pravo.

Posmatrajući arhitektonsko rešenje za kulu, priznajem da nisam ljubitelj „šampon” arhitekture (asocijacija na planirani izgled kule), pa smatram da je grad Beograd u tom pravcu mogao intervenisati i zatražiti više predloga uz formiranje stručnog tela, kombinovanog od članova Akademije arhitekture, Udruženja arhitekata Srbije i članova Komisije za planove grada Beograda (neki evropski gradovi imaju i Komisije za urbani dizajn), koje bi dalo svoj stav u vezi sa poželjnim pristupom rešenju. Jedan Mihajlo Mitrović ili Zoran Bojović svakako su mogli biti učesnici pozivnog konkursa, ako ne kao projektanti onda kao konsultanti u pomenutom radnom telu u ime grada Beograda. Međutim, to se nažalost ipak nije desilo.

Možemo takođe zapaziti da se upravo u Markovićevim stavovima, koje ispisuje u svojim kolumnama na temu urbanizma i arhitekture, više puta pojavljuje teza da je piramida nakazna građevina, iako je sasvim jasno da se kod piramida radi o genijalnom spoju matematičkih proračuna u vezi sa dimenzijama i takođe čudesnom izboru za pristup građenju objekta. Pri tom se nijedna izgradnja ne može nazvati besmislenom, kako Marković piše o „Beogradu na vodi”, jer je civilizacija počivala i počivaće na izgradnji novih arhitektonskih slojeva, izuzev pojedinih gradova ili nekih njihovih delova koji su pod zaštitom Uneska, upravo usled poštovanja prethodno nasleđenih slojeva kroz istoriju, što Beograd u ovoj zoni de fakto nema, pa se u tom smislu sa ovim prostorom može postupati bez ograničenja službe zaštite.

Ako je Marković i pomislio da je interesantno uspostaviti analogiju između izgradnji piramida i nove izgradnje u gradskim centrima, u tekstu „Zemlja faraona” sigurno je uspeo jedno, a to je da promaši državu i grad u kojem bi povukao tu paralelu. Da je pisao o Londonu, u kojem je izgrađen objekat „Šard”, prema projektu čuvenog arhitektonskog stvaraoca Renca Piana, njegov tekst bi svakako bar privukao pažnju protivnika Borisa Džonsona (tada gradonačelnika), jer se po aktuelnim protokolima za izgradnju u Londonu, za objekte više od 150 metara mora dobiti saglasnost gradonačelnika. Ovako je, umesto o „šampon arhitekturi”, i mogućoj vezi sa temom pranja Beograda, pisao o arhitekturi na način kao kada bih ja kao arhitekt pisao o njegovim filmovima i poredio ih recimo sa Kjubrikovim opusom.

U svojoj kolumni pod naslovom „Kamen”, Marković se takođe pita kako je moguće da se neki moj kolega još uvek „nije spalio” povodom odluke da potpiše određeni urbanistički plan. Čitajući taj njegov tekst, ne mogu a da ne postavim kontra pitanje. Da li je uputno da ja kao arhitekta urbanista pozovem njega i njegove kolege da se zbog nekih nakaznih filmova (koji su finansirani iz državnog budžeta) i iza kojih se jasno vidi samo lični, a ne interes stvaranja umetničkog dela, i sami demonstrativno spale, pre svega zbog uticaja određenih filmova na mlađu populaciju, usled mogućih pogrešno protumačenih poruka iz filma, koje umesto da deluju preventivno upravo proizvode agresivno ponašanje? Nije li veća šteta koju film sa naglašenom agresijom može prouzrokovati, nego bilo koji savremeni objekat, izgrađen na mestu pacovskih kanala, ruševnih objekata i deponija u centru Beograda?

Da li će arhitekta Džordž J. Efstatiu za projekat kule iz plana „Beograd na vodi” dobiti neku međunarodnu nagradu koja će biti njegova „Zlatna palma”, „Zlatni lav” ili „Zlatni medved” u arhitekturi, ili će objekat Willis Tower / ex Sears Tower u Čikagu, takođe nastao u birou Skidmore, Owings and Merrill (1973) kao autorsko delo FazlurKhan & Bruce Graham, ostati neprevaziđeno delo tog arhitektonskog biroa, ostavićemo ipak na procenu sudu istorije.

Što se istine o Korbizjeovoj izjavi o Beogradu tiče, u kojoj on Beograd opisuje kao ružan grad, taj njegov komentar se pre svega odnosio na stari deo grada, u kojem se tada nisu gradile kule, koje su bile njegov manifest u vezi sa izborom modela koji bi se mogli koristiti u urbanoj obnovi gradskog tkiva.

Što se tiče Savamale, ona je samo jedna od stotine braunfild zona u evropskim gradovima, koje su revitalizovane ili se revitalizuju, kao posledica gubljenja funkcija nekadašnjih rečnih stovarišta i magacina. Razlika je samo u tome što su u nekim gradovima brže, a u nekima sporije realizovani procesi obnove. U svakom slučaju, urbanom obnovom u priobalju Save beli grad će imati mogućnost da opravda svoje ime, koje je pređašnjim zapuštenim stanjem bilo sasvim neprepoznatljivo, posebno iz ugla turiste koji putuje rekom. U vremenu budućem očekuje se znatno aktiviranje turističkih potencijala grada Beograda, posebno zbog njegove pozicije na ušću reke Save u Dunav, u kojoj će upravo Savamala preuzeti ključnu ulogu dočeka gostiju koji će vodenim putem dolaziti da obiđu Beograd.

Arhitekta

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рада
БРАВО за текст др Милановића ! На жалост у Минстарству ГСИ нема места за овакве кадрове, а има за полторне правнике и економисте, што је само штета за државу коју Кабинет Председника не примећује !
Betty Boop
Moj problem s Beogradom na vodi je to sto nije postojao javni konkurs o kome bi odlucivali strucnjaci. Sve se radi ispod zita.
Skorpion47
Javni konkurs ima smisla ako imate investitora. Bilo je, ako se ne varam, takvih 5-6 konkursa i nikad ništa nije urađeno ( sem što su projektanti dobili novac za urađen posao ). Dakle, ako imate investitora onda on bira projektanta. Druga priča je šta i koliko je taj investitor dobio od Vlade Republike Srbije.
Mali Radojica
Само пар напомена господину Руднику. Немојте апеловати на Град Београд да ангажује комисију за планове и консултанте јер је град заобиђен у одлучивању доношењем lex specialis-a. Друга, важнија порука је: Није на вама господине Рудник, да одређујете ко и шта ће писати и говорити. Свако, али баш свако има право да говори и пише о свему, па и ви. То што ви отписујете господину Марковићу је пожељно али не и потцењивачки тон који провејава кроз ваш текс. И за крај, држите се ви Рудника и околине. Ту сте ипак свој на своме.
Milan
Radojica Vi ste izgleda baš MALI...jasno je da niste čitali tekstove Markovića povodom kojih se Rudnik oglasio, jer je Marković pokušavao da napiše tekstove koji imaju isključivo politički kontekst a vezani su za temu arhitektura i urbanizam...Medjutim ti tekstovi su bili toliko loši da je neko morao da mu otpiše...Rudnikov tekst je objektivan i stručan bez ostrašćenosti o kojoj pišete ali sa potrebom da se Marković mane teme pisanja o arhitekturi jer mu to ne ide...nadam se da će gdin Rudnik češće pisati u POLITICI jer to maestralno radi...da ste mu porčitali biografiju videli bi da je beogradski djak a Vi ste izgleda snob iz kruga 2 čim pominjete njegovo poreklo a sami ne smete da se potpi[ete imenom i prezimenom jer Vam očigledno Vaši kompleksi i sujete to ne dozvoljavaju !!!
035
Кад је једна бивша власт наручила мост од каблова попут Подгорице и Новог Сада није се знало да је наша будућност у кројењу каблова . Сада знамо да торањ у облику оклагије симболизује нашу производњу оклагија за ИКЕУ . Без визионара смо само мала Византија или Русија ...
BK
E da smo Vizantija, gde bi nam bio kraj...
dzordz
beograd je lep! raznolik, bogat parkovima, sumama i rekama. lepe su i pijace ujesen, a tada i skole krecu i mladost samo vri. lepo je kad imas komsiju koji ti je bolji od najblize familije. najlepsi je kad ozeleni u maju. a tek letnje noci! lep je i narod. lep i pametan. a sta nije lepo u beogradu? pa, nije lepa politika koja je donela i sprovela tranziciju, lazno obecavajuci (svima) bolji zivot. kao neka strasnija i losija verzija dafine i jezde. ta ista malogradjanska politika je donela i velikog brata, a sad gura kulturu na trziste, dosta je bilo snimati filmove na teret budzeta. e, onda je frka. dakle, beograd nije lep mrziteljima, ali nisu ni oni lepi nama, gradjanima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.