Haradinaj kao novi izgovor Prištine za opstrukciju

Zbog hapšenja Ramuša Haradinaja sprovođenje sporazuma o registarskim tablicama najverovatnije će biti odloženo, iako je bilo dogovoreno da počne s primenom od 15. januara, saznaje „Politika” od predstavnika Vlade Srbije. Gotovo je izvesno da zbog političke krize na Kosovu i Metohiji od 20. januara prva vozila neće preći preko obnovljenog mosta na Ibru, a veliko je pitanje kada će radovi na mostu u Kosovskoj Mitrovici biti završeni.

Iako su delegacije Beograda i Prištine samo o detaljima primene sporazuma o registarskim tablicama pregovarale više od 100 sati, ovaj dogovor od 14. septembra prošle godine ostaje mrtvo slovo na papiru. Tada je dogovoreno da od 16. novembra vozila koja saobraćaju teritorijom centralne Srbije i Kosova i Metohije, sa srpskim, odnosno kosovskim (RKS) tablicama imaju nalepnice kojima će se sakriti atributi državnosti. Ali do primene nije došlo zato što Priština nikako nije uspela da sprovede tender na kojem će biti izabrana firma čiji će se lepak koristiti na stikerima koji će prikriti elemente državnosti. Posle „problema sa lepkom”, srpski zvaničnici veruju da Priština sada koristi Haradinaja da dodatno blokira implementaciju sprovođenja sporazuma o registarskim tablicama.

Iako se obavezala Briselskim sporazumom, vlada u Prištini nije do danas na severu pokrajine otvorila kancelarije za preregistraciju i izdavanje dokumenata pri kosovskom sistemu.

Poznavaoci kosovskih političkih neprilika veoma su skeptični kad ih novinari pitaju kada bi ovaj sporazum mogao da bude primenjen. Zbog velikih političkih neslaganja albanskih partija i zbog mogućih vanrednih pokrajinskih izbora, gotovo je nemoguće dati odgovor na to pitanje.

Iako je još Briselskim sporazumom od 25. avgusta 2015. dogovoreno da bude rekonstruisan most na Ibru koji Kosovsku Mitrovicu deli na severni, srpski, i južni, albanski deo, most još nije obnovljen. Evropska unija utrošila je za ovaj projekat 1,2 miliona dolara i radovi su počeli 14. avgusta prošle godine, ali se još ne nazire njihov kraj. Osim toga što su albanske firme koje izvode radove podnele fakture kojima pokušavaju da naplate naduvanu cenu materijala i radova, što EU ne priznaje, drugi kamen spoticanja jeste i to što severni deo Mitrovice mora da obnovi Ulicu kralja Petra i da je pretvori u pešačku zonu, ali su i ti radovi daleko od završetka.

U međuvremenu, lokalni Srbi izgradili su potporni zid u blizini glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, koji je prvobitno bio visok oko dva metra. To je dovelo do velikih sukoba među albanskim partijama, pa je tim povodom i vanredno zasedala kosovska skupština, koja je donela rezoluciju o uklanjanju zida. Do toga nije došlo, ali su Srbi, kao znak dobre volje, srušili oko 80 centimetara, pravdajući to „redizajnom zida”.

Predsednik Severne Mitrovice Goran Rakić objasnio je da je s predstavnicima EU dogovoreno da taj zid bude deo projekta budućeg šetališta.

„S visokim predstavnicima Evropske unije dogovoreno je da zid bude redizajniran, nešto u vidu letnje pozornice, koja će služiti za održavanje manifestacija kad projekat pešačke zone bude gotov”, rekao je krajem decembra Rakić. Albanski lideri od potpisivanja Briselskog sporazuma ozbiljno su se potrudili da ne sprovedu sve one odredbe koje bi kosovskim Srbima olakšale svakodnevni život, od formiranja Zajednice srpskih opština do stvaranja ćerke firme EPS-a na Kosovu i Metohiji. Zato deluje da je akcija francuske policije u kojoj je po srpskoj poternici uhapšen Ramuš Haradinaj samo još jedan od izgovora Prištine da blokira sprovođenje briselskog sporazuma.