TV kanalima milioni otiču u sivu zonu

Gotovo svi finansijski problemi lokalnih medija bili bi rešeni ako bi novac od marketinga, umesto što sada odlazi prekograničnim TV kanalima, bio u legalnim tokovima, drugačije raspoređen... Bilo bi para za 297 radio i 190 TV stanica koji su poreski obveznici i legalna javna glasila.

Citirane rečenice su izvod su iz opširnijeg javnog obraćanja Dragiše Kovačevića, direktora i vlasnika SOS kanala. Otvoreno pismo je „adresirano” na Nina Brajovića, novoizabranog državnog sekretara u Ministarstvu informisanja i kulture. Od njega se očekuje da se poduhvati rešavanja problema reklamnih blokova na prekograničnim TV kanalima koje reemituju domaći kablovski operatori. Da u toj oblasti ima grubog kršenja propisa, grupa od tridesetak regionalnih i lokalnih domaćih emitera ukazuje već godinama.

Kako ističu, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) toleriše da se u programe pojedinih prekograničnih kanala ubacuju reklame domaćih oglašivača, suprotno Zakonu o elektronskim medijima, Zakonu o oglašavanju i Konvenciji o prekograničnoj televiziji. 

– U Srbiji ima tridesetak takvih kanala, koji su van našeg poreskog sistema. Novac domaćih oglašivača odlazi na njihove račune u inostranstvu, bez bilo kakve kontrole države. Ima tu i plaćanja u kešu, na crno… O kolikim svotama je reč, govori podatak da svaki od tih kanala dnevno emituje najmanje 20 reklamnih blokova, iliti oko 7.000 sekundi. Sekunda košta najmanje dva evra, pa jasno je da svaki od ovih kanala minimum naplati 14.000 evra dnevno – kaže za „Politiku” Dragiša Kovačević.   

Kako precizira, ovu protivzakonitu praksu primenjuju u KKR grupi Dejvida Petreusa, koja je vlasnik SBB-a, Total TV, Sinemanije, N1, Sport kluba, TV Ultra… Reklamni prostor na prekograničnim kanalima prodaje marketinška agencija CAS media, iako Zakon oglašavanju, u članu 27, zabranjuje da se domaće reklame plasiraju na prekograničnim kanalima.

Takođe, Konvencija o prekograničnoj televiziji, čiji smo potpisnici, obavezuje državu da omogući reemitovanje prekograničnih kanala u kablovskim mrežama, ali – bez menjanja i prekrajanja izvornih sadržaja.

Ovu materiju, barem na papiru, reguliše i Zakon o elektronskim medijima. Član 4 stav 29 glasi:  „Reemitovanje (posredovanje  ili retransmisija) označava preuzimanje i istovremeno emitovanje kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja (prilozi, rubrike, reklame, oglasi, reportaže).” U članu 46 precizira se da se reemitovanjem ne može smatrati „ako je izvorni program izmenjen (prekinut tok signala) objavljivanjem audio-vizuelne komercijalne komunikacije ili drugog programskog sadržaja koji nije deo izvornog programa”.

Ove paragrafe je kao amandmane skupština usvojila na predlog Dubravke Filipovski, poslanika Nove Srbije. Ona je u parlamentu u dva navrata postavila poslaničko pitanje zašto pojedini operatori ne poštuju navedene odredbe. Tačnije, zašto ne reaguje REM, koji po Zakonu o elektronskim medijima sprovodi nadzor nad kablovskim operatorima i dužan je da sankcioniše one koji krše propise. U konkretnom slučaju, propisane su kazne od 500.000 do 1.000.000 dinara.  

– Odgovor na to pitanje godinama bezuspešno pokušava da dobije i tridesetak  regionalnih i lokalnih domaćih emitera, među kojima je i moj SOS kanal – kaže Dragiša Kovačević, naglašavajući da se nereagovanjem nadležnih praktično legalizuje siva ekonomija, nanosi šteta budžetu, a domaći emiteri dovode u neravnopravan položaj. O ovoj temi su, dodaje, predstavnici Unije poslodavaca govorili i na jednoj od sednica socijalno-ekonomskog saveta, u septembru 2015, u okviru tačke dnevnog reda „Siva ekonomija u medijskom oglašavanju”. 

– Mi tvrdimo da zakon ozbiljno krši agencija koja prodaje reklamni prostor na kanalima gde postoji zabrana za domaće reklame, zatim i sami oglašivači, jer plasiraju marketinške sadržaje na kanalima koji su izvan pravnog i poreskog sistema Srbije, kao i operatori koji reemituju prekrojene programe prekograničnih televizija – precizira Kovačević.

Prema njegovim rečima, na sve ovo ukazivali su u dopisima Ministarstvu kulture i informisanja, Ministarstvu finansija, Poreskoj upravi, Tržišnoj inspekciji, Agenciji za borbu protiv korupcije, kabinetu premijera… Odgovora ili nije bilo, ili su se svodili na to da „nisu nadležni”.

A Regulatorno telo za elektronske medije, čija je nadležnost i zakonom verifikovana, u izveštaju o reemitovanju stranih TV programa u Srbiji, konstatuje da „nije utvrđeno da se program bilo kog prekograničnog kanala prekraja (prekida tok signala) tako što se u program umeću reklame domaćih kompanija”.

Grupa domaćih emitera reagovala je tako što je REM-u dostavila ce-de sa programom Sport kluba koji je istovremeno sniman u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Makedoniji. Na snimku se vidi da se za naše tržište ubacuju domaće reklame, što je dokaz da se ne radi o reemitovanju, već prekrajanju originalnog sadržaja. Međutim, ni ovaj „dokazni materijal” nije bio dovoljan da REM išta preduzme.

U istom izveštaju, objavljenom 7. juna 2015. godine, REM tvrdi i da nema saznanja da neki prekogranični kanali (N1, Sport klub) emituju program iz Beograda, što zakon inače striktno zabranjuje. Domaći emiteri su i na ovu konstataciju reagovali dokazima da Sport klub svakodnevno emituje program uživo iz studija u Novom Beogradu, gde se pripremaju i blokovi sportskih vesti za televiziju N1. Kako tvrde, to jasno ukazuje da master (mesto odakle se program izvorno emituje) nije u inostranstvu, te se ovi kanali ne mogu smatrati prekograničnim.

– Ostaje dilema zašto sve zakonske odredbe koje regulišu reemitovanje poštuju Si-En-En, Bi-Bi-Si, Skaj, Evrosport, ruski i kineski TV kanali, a krše ih oni iz KKR grupe i iz okrilja američke Foks televizije. I još važnije – šta bi se dogodilo ako bi svih 190 TV stanica koje sada imaju dozvolu REM-a fiktivno preselilo svoja sedišta u Bugarsku ili Makedoniju, a programe kao i do sada emitovalo iz Srbije? Čime bi se tada bavio REM i kako bi se finansirao, ako se zna da prihod ostvaruje isključivo od nadoknada koje emiteri plaćaju – zaključuje Dragiša Kovačević, vlasnik i direktor SOS kanala.

Softver za ugradnju reklamnih blokova

„Ugradnja” reklamnih blokova za ovdašnje tržište obavlja se pomoću posebnog softvera.  Na primer, ako gledate Histori kanal na mreži SBB videćete srpske reklame, dok ćete na mreži operatora koji skida originalni signal gledati reklame oglašivača iz zemlje odakle se signal emituje. Gotovo 90 odsto srpskih operatora od SBB-a preuzima programe prekograničnih kanala, pa samim tim i domaće reklamne blokove, čime i same krše zakon.

Uslov za pregovaračko poglavlje 10

Da problemi na koje ukazuju lokalni i regionalni emiteri nisu samo „domaća stvar”, potvrđuje i izveštaj Evropske komisije od 9. novembra prošle godine. U njemu se pominju „česti prekidi reemitovanja audiovizuelnog medijskog sadržaja lokalnim oglasnim porukama”, što, kako se zaključuje, stvara „distorzije” i utiče na ukupne prihode od medijskog oglašavanja.

A na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji održanoj u Narodnoj skupštini Srbije 16. decembra, rečeno je da je jedan od uslova za otvaranje pregovaračkog poglavlja 10 (Informaciono društvo i mediji) – uređenje oblasti reemitovanja prekograničnih kanala u mrežama kablovskih operatora.

Ako je REM nemoćan, država nije

– Ukupna oblast kablovskih mreža i prekograničnih televizija zaslužuje da se pomno „pretrese”, i to je nešto čime ću se u okviru svojih nadležnosti ozbiljno pozabaviti – kaže za „Politiku” Nino Brajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture, zadužen za informisanje. Kako ističe, prekogranični TV kanali su privilegovani samim tim što besplatno emituju program na našem tržištu, a ima i slučajeva da kablovski operatori njima plaćaju da bi mogli da ih reemituju.

– Ako pri tome još i suprotno zakonu emituju reklamne poruke ovdašnjih oglašivača, time krše zakon, poreske i pravne obaveze i tome se mora stati na put – kaže Brajović.

Prema njegovim rečima, ukoliko REM nema kapacitet da sprovede ovlašćenja koja ima po zakonu, a u to spada i oduzimanje dozvole kablovskim operatorima koji ne poštuju propise, onda to treba i da kaže, a država će preko poreske uprave i drugi mehanizama naći način da deluje.

– Marketinško medijsko tržište je sa 170 palo na između 80 i 100 miliona evra. Delom je to posledica smanjenja obima oglašavanja, ali i pokazatelj da se marketinške usluge za naše tržište plaćaju van Srbije – upozorava državni sekretar za informisanje.