Četvrtak, 02.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zarobljeni svetlosni titraji

Фотонски кристал

Bolji svetlosni čipovi u tri dimenzije su nadohvat ruke: savladana je do sada nepremostiva prepreka da se mlaz fotona – jureći velikom brzinom – prekine iza oštre krivine. Naučnici na Univerzitetu Ilinois (SAD) osmislili su nov postupak izrade malecnih talasovoda kojima svetlost struji.

Usredsređeni laserski snop (u jedno žarište) nateran je da zaobilazi oštre uglove putujući kroz čvrste materijale, nazvane fotonski kristali, koji će se koristiti za slanje poruka upisanih u savetlosne čestice kao što se uobičajeno elektroni prenose kroz poluprovodnike. Svetlosnim titraji prenosiće ih s jednog na drugi kraj bez ikavog prekida ili ometanja.

Narezivanje majušnih udubljenja (postojeća litografija) za dvodimenzionalne talasovode usavršeno je skorije vreme, ali je baratanje svetlosnim zracima u tri dimenzije zadavalo stručnjacima velike glavobolje. Zato će najnovije dostignuće, kako se očekuje, podstaći smišljanje različnih optičkih spravica. Trodimenzionalni kanalići urezani u fotonskim kristalima imaće dvojaku ulogu: i da zarobe i da usmere snop svetlosti.

Sićušne stazice

Fotonski kristali izrađivaće se sabijanjem zrnaca silicijuma u tri dimenzije, a svetlost će se – kada se propusti – naći će u svojevrsnoj klopci i moraće da struji jedino kroz dotične majušne hodnike. Neće imati kuda da umakne, čak ni kada naiđe na iznenadne zavoje na putu.

Doskora su mnogi istraživači pokušavali da naprave slične trodimentionalne svetlovode, objašnjava Stiven Džonson iz Masačusetskog instituta za tehnologiju, koji je rukovodio ovim poduhvatom. I uvek su se suočavali sa slabim prelamanjem u polimerima koji su ispali nepodesni za zarobljavanje svetlosti.

Sada su stručnjaci naređali slojeve silicijuma, a zatim ih umočili u monomere osetljive na svetlost koji su otvrdnuli u polimere posle izlaganja laserskim snopovima. Pažljivim usmeravanjem zraka su izdubljene stalne stazice iz kojih je docnije ispran nanos zaostalog monomera. Na kraju je fluorovodoničnom kiselinom odstranjeno sve, osim silicijuma.

I tako je prokopana mreža sićušnih talasovoda u silicijumu kojom svetlosne čestice jure bez ikakvih teškoća.

Postojeći talasni vodovi imaju prečnik od 725 milionitih delića milimetra (nanometra), ali je izvesno da će se u budućeim opseg talasne dužine suziti (smanjiti).

U sekundi 160 gigabita

Prošle godine su u IBM-u napravili optički čip – dugačak 5,25 i širok 3,25 milimetara – kojim su podaci proticali brzinom od 160 gigabita u sekundi (160 milijardi bitova)! Umeto elektrona, prenosili su ih fotoni ili svetlosni titraji.

Najtačanije je ako kažemo da je to skup čipova (chipset), zamišljenih da istovremeno izvršavaju neki zadatak, smešten na jednom jedinom komadiću indijum-fosfida i galijum-arsenida, jedva petnaestina od američkog kovanog novčića vrednog deset centi. Iako toliko malen, on osam puta nadmašuje u hitrini sve optičke sastojke (komponente) koji su danas na raspolaganju.

Propusna moć mu je tolika da bi odjednom mogao da prenese četiri miliona istovremenih telefonskih razgovora ili svaki drugi koji obave stanovnici Njujorka!

Ovaj primopredajnik (šalje i prima podatke), koji povezuje računar i mrežu, toliko je brz da snimi uobičajeni film visoke definicije (DVD) za sekund, namesto 30 i više minuta.

Dotični tehnološki prodor suštinski će promeniti način pristupanja, delenja i korišćenja podataka u kompanijskim i korisničkim mrežama. Drugim rečima, uvešće novo poglavlje u telekomunikacijama, računarstvu i elektronskoj zabavi.

Ubrzano narastajući zahtevi u presnimavanju filmova, televizijskih emisija, muzičkih zapisa i fotografija nametnili su potrebu za širim propusnim opsezima i većim brzinama protoka. Novine u optičkim komunikacijama jedino su u stanju da ogovore ovom izazovu, što su u najmoćnijom informatičkoj kompaniji odavno shvatili.

Malecni čip se jednostavno nakači na štampanu ploču ma kojeg ličnog računara ili televizora danas ili ko zna koje elektronske naprave sutra.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.