Šta je sve službena tajna

U okviru istrage protiv Milana Dumanovića i Mladena Trbovića, nekadašnjih radnika Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a, koji se terete da su odali službenu tajnu, juče su svedočili Goran Nešić, načelnik Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a, njegov zamenik Tomislav Radovanović i Srđan Paskvali, nekadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije, odnedavno u penziji. Rukovodioci MUP-a, kako saznajemo, juče nisu detaljno odgovarali na pitanja tužioca objašnjavajući da će, ako to učine, odati službenu tajnu. Podsećamo, Dumanović i Trbović terete se zbog javnih izjava da su kao policijski službenici, po usmenom naređenju starešina, bez legitimacija i naoružanja upućeni na tajni zadatak u Potočare 11. jula 2015. godine.

Ovaj slučaj otvorio je pitanje šta se podrazumeva pod službenom tajnom. Da li je ona zakonom predviđena kao stepen tajnosti i koliko se često pokreću postupci za njeno odavanje?

Milan Antonijević, direktor „Jukoma” objašnjava da Zakon o tajnosti podataka ne predviđa službenu tajnu kao stepen tajnosti. Ovaj zakon, kako kaže, u članu 14 jasno definiše stepene tajnosti i sadržinu podataka.

– Zakon o tajnosti podataka kao stepen tajnosti, prepoznaje državnu tajnu, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Tim zakonom je, takođe, propisano koji se državni interesi čuvaju kojim stepenom tajnosti. Pravilnikom vlade jasno je naznačeno zbog čega se određeni dokument može staviti pod bilo koji od ova četiri oblika tajnosti i na koji način se štiti interes države ili onog državnog organa koji stavlja stepen tajnosti na neki dokument – objašnjava Antonijević.

On smatra, bez želje da utiče na rad tužilaštva, da u slučaju dvojice bivših pripadnika MUP-a protiv kojih se vodi postupak zbog odavanja službene tajne, policija mora detaljno da obrazloži da li je, zbog čega i na koji način stavljena oznaka poverljivosti na odluku ili dokument da njeni pripadnici učestvuju na skupu u drugoj državi.

– Bez želje da na bilo koji način utičem na tok postupka koji se vodi, moram da kažem da javnost nije dobila dovoljno informacija o tome na osnovu čega je odluka MUP-a o slanju svojih pripadnika na skup u Potočare proglašena službenom tajnom i na osnovu čega je pokrenut postupak protiv Dumanovića i Trbovića – navodi direktor „Jukoma”.

Postupci za odavanje službene tajne se, prema rečima našeg sagovornika, retko pokreću i dugo traju. Zato se postavlja pitanje da li je pokretanje postupka za ovo krivično delo mera pritiska kojim želi da se spreči nečije istupanje u javnosti ili, zaista, postoji želja da se utvrdi nečija konkretna odgovornost za iznošenje tajnih podataka.

Podaci koji su iz Višeg javnog tužilaštva dostavljeni našem listu potvrđuju da je pokrenutih postupaka za odavanje službene tajne – malo. U poslednje tri godine (od 1. januara 2014. do 31. decembra 2016. godine) podneto je četiri prijave za krivično delo odavanja službene tajne od čega su dva predmeta preuzela osnovna tužilaštva, u jednom slučaju je odbačena prijava, a po jednom (predmet je iz 2014. godine) se postupa.

„Politikin” sagovornik iz pravosuđa, kaže da postoji izvesna nesaglasnost između Zakona o tajnosti podataka i Krivičnog zakonika kojim je propisano krivično delo odavanja službene tajne i da je stvar postupajućeg tužioca kako će da tumači odredbe i jednog i drugog propisa. Zbog pravne sigurnosti i sudske prakse, smatra on, trebalo bi što pre otkloniti ove nesaglasnosti, ali i tačno propisati ko može odrediti da li će neki dokument nositi i koju oznaku tajnosti.

Kazna od šest meseci do osam godina

Krivični zakonik propisuje da se službenom tajnom smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom donesenim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom i čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu.  Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna.

Za krivično delo odavanje službene tajne, u zavisnosti od njegovog oblika, može da se izrekne kazna zatvora od šest meseci do osam godina.