Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Umetnost slomljenog ogledala

U glavnom gradu Kube među likovnim manifestacijama izdvaja se Međunarodni likovni bijenale, a ovog januara u centru pažnje su izložbe Janisa Kunelisa i Mikelanđela Pistoleta
Детаљ са изложбе Микеланђела Пистолета (Фото: Љ. Ћинкул)

Specijalno za Politiku

Havana – Nekoliko dana posle devetodnevne žalosti sa Fidelom Kastrom u Havani se život normalno odvijao. Verovatno su kontrasti društvene i političke prošlosti na Kubi strancu najupadljiviji u arhitekturi. Izuzetni primeri građevina kolonijalne prošlosti – od dominantnog španskog kolonijalizma do sovjetskog urbanizma – od neoklasicizma, baroka, art dekoa uz dozu eklekticizma, samo su znakovi razvijenog urbanog sistema i dokumenti vremena o bogatoj prošlosti koja čeka bolju budućnost da bi se obnovila upadljivo devastirana zdanja. I old tajmeri, rum, cigare, Hemingvej, more, muzika i salsa više su od turističkog doživljaja, deo su identiteta nacije. Umetnosti se poklanja sve veća pažnja. Među likovnim manifestacijama izdvaja se Međunarodni likovni bijenale na kome je Marina Abramović učestvovala 2012. godine. Važan punkt je i Centar savremene umetnosti „Vilfredo Lama”, koji su Kubanci posvetili sunarodniku Lami (1902–1982), likovnom umetniku međunarodne reputacije. U ovom Centru do januara je postavka radova Janisa Kunelisa (1936), Grka koji 50 godina živi u Rimu. Jedan je od predstavnika arte povere (siromašne umetnosti), a među prekretničkim radovima u njegovoj „živoj umetnosti” je hepening koji je izveo 1969. uvodeći u galeriju 12 živih konja. Dimenzija vremena nastavlja da bude jedan od ključnih elemenata u radu ovog umetnika koji se vezuje za mesta, ljude, znakove. Interesovanje za simbole urbane i masovne kulture, kao i primordijalne i esencijalne vrednosti individue, u fokusu su i na Kunelisovoj prvoj izložbi u Havani. On nastavlja da radi sa strukturama koje imaju svoju sopstvenu moć i težinu potencirajući značenje materijala i njihove skrivene vrednosti. Četiri rada su u zasebnim prostorijama. Reč je o sofisticiranim instalacijama sa tragovima sveća dogorelih na zidu ili soba u kojoj se svetlo probija kroz malo stakleno okno a koje zaokružuje veoma sugestivna instalacija od četiri ogromna gvozdena štafelaja koji su i police za knjige.

Nacionalni muzej lepih umetnosti (univerzalnih umetnosti), palata iz 1913, izuzetno je reprezentativan prostor u kome je održana (2012) izložba crteža Vladimira Veličkovića.

Ove sezone je aktuelna velika postavka posvećena Mikelanđelu Pistoletu (1933), jednoj od amblematskih ličnosti u umetnosti 20. veka i među ključnim promoterima estetike arte povere. Ideja za ovu izložbu rodila se 2015. godina tokom Pistoletovog boravka na Kubi, a povodom umetnikovog učešća na 12. Bijenalu umetnosti u Havani. Očito, pored promocije mladih autora organizatori bijenala osnažuju i učešćem markantnih autora sa svetske scene. Performativni karakter Pistoletovog rada koji se provlači kroz čitavu karijeru obeležio je i samo otvaranje ovog Bijenala.

Akcija čuvenog razbijanja 13 ogledala (Šetajuća skulptura), koju je Pistoleto prvi put izveo 1967. na ulicama Torina, ostavila je snažan utisak, a rad je uvršćen u kolekciju ovog Nacionalnog muzeja. Koncept razbijanja ogledala razvija se na premisi da slomljeno ogledalo i njegova reflektivnost nisu izgubljeni već se ponovo multiplikuju. Po tom sistemu mala eksplozija umnožava fragmente, a refleksije o događaju ostaju na displeju kao sećanje (i dokument) na jedan trenutak iz prošlosti. Moto „ukoliko baciš loptu među ljude reaguj na loptu i počni sa njom da se igraš, pokušaj da je guraš ka golovima”, Pistoleto neguje u sopstvenoj praksi jer je lopta i velika metafora susreta umetnosti i njena interakcija sa realnim životom.

Serija od 18 ogledalskih slika dopunjena je istorizovanim radovima, ključnim delima koja su nastajala od kraja 60-ih godina do danas– Srebrni autoportret, Venus od krpa, Zid-krpa... Takva koncepcija daje retrospektivan ton izložbi, ilustruje stvaralački kontinuitet, zatvara vremenski luk od pet decenija i potvrđuje jasne idejne i programske relacije u Pistoletovom stvaralaštvu. Novi radovi posvećeni su svakodnevnom životu ljudi na ulicama Havane. Po svom proverenom metodu u ovoj odi svakodnevnom životu, umetnik foto-realističke scene aplicira na reflektujuću pozadinu. Velika ogledala postavljena pored zidova soba otvaraju prostor, reflektuju jedan drugog multiplikujući prisustvo posmatrača, a u ovu neposrednu vizuelnu igru ugrađen je interaktivni koncept kadriranja susreta fotografski „zamrznutih” i mobilnih aktera/posetilaca izložbe.

Ovom dvosmernom relacijom umetnik identifikuje fenomen prostora i vremena otvarajući prostor imaginaciji. Reč je o svojevrsnim žanr-scenama gradskog života – pijaca, igranje šaha, vožnja gradom, čišćenje, razgovori, čekanje – nastalim bez poziranja učesnika pred kamerom, spontane fotografije u prirodnoj veličini. Stariji radovi su postavljeni na gornje etaže muzeja, mahom uklopljene između muzejskih eksponata, pa celina postavke – instalacije, performansi, slike, fotografije, video radovi – ujedinjuje Pistoletova nova ogledala i radove koje je započeo krajem šezdesetih godina.

Inače, pored najvećih profesionalnih priznanja, učešća na najznačajnijim smotrama vizuelne umetnosti i zastupljenosti u muzejskim kolekcijama Evrope i Amerike, integralni deo karijere je i Pistoletov angažovani stav intelektualca koji kritički preispituje estetičko i etičko.

Tako je 1968. povukao učešće sa Bijenala u Veneciji zbog studentskih protesta. Deo njegovog novijeg aktivizma 2012. godine je i ideja koju elaborira manifestom da se 21. decembar slavi kao svetski Dan promene. Konceptom interaktivne komunikacije postavljaju se pitanja: Šta će biti tvoja akcija za promenu? Šta ćeš raditi tog dana? Dan predstavlja ličnu posvećenost procesu promene. Možemo učestvovati u bilo kom obliku izražavanja (performans, muzika, zvuk, instalacija, slika...) u stvaranju velikog zajedničkog umetničkog dela, a u ime naše budućnosti i zajedničke sudbine.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.