Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DEJTONSKI MIROVNI (NE)SPORAZUM

Dugotrajno primirje

Uprkos svim nesavršenostima i nedoslednostima, Dejtonski sporazum je izašao u susret stvarnosti u dovoljnoj meri da obustavi krvavo nasilje i omogući dugotrajno primirje time što je položio temelje entitetskoj koncepciji države
Трочлано председништво БиХ, Човић, Изетбеговић и Иванић, с премијером Вучићем у шетњи Кнез Михаиловом улицом у Београду (Фото Танјуг)
(Foto Medija centar)

Stanjem u Bosni i Hercegovini danas niko nije zadovoljan, kako unutrašnji tako ni spoljni akteri. Razlozi za nezadovoljstvo se posebno izoštreno dovode u vezu sa statusom Dejtonskog sporazuma (Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini) i aranžmane koji su njime predviđeni. Jedni (Bošnjaci) zalažu se za njegovu reviziju i, u meri u kojoj okolnosti dopuštaju, reviziju nameću uz pomoć Zapada. U ovom slučaju bi se moglo reći da je na delu „udruženi poduhvat” za pretvaranje Dejtonskog sporazuma u „dejtonski duh”. Drugi (Srbi) poistovećuju odbranu nacionalnih interesa s doslovnom primenom ustavnih odredbi definisanih Sporazumom i pružaju sve jači otpor njegovoj reviziji uz podršku Rusije.

Razlozi za reviziju Dejtonskog sporazuma se obrazlažu na više načina. Priroda Sporazuma se osporava iz moralnih razloga koji različitim formulacijama smeraju osudi srpske strane. Upozorava se da je on plod iznuđenog dogovora žrtve i dželata, da je legalizovao postignute učinke brutalnog nasilja (etničkog čišćenja), kao i da srpski entitet predstavlja „fašističko-genocidnu tvorevinu”.

Drugi tip argumentacije priznaje da Dejton jeste zaustavio rat, ali nije stvorio pretpostavke za nastanak funkcionalne i održive države. Aneksom 4 (Ustavom) predviđeno je stvaranje dva entiteta čime je Sporazum onemogućio nastanak moderne demokratske države na principu „jedan čovek jedan glas”. Štaviše, entiteti su uspostavljeni na etničkom načelu s prevelikim ovlašćenjima koja proizvode blokadu centralne vlasti. Time je ujedno otežan i proces približavanja Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji.

Moralna argumentacija revizije Dejtonskog sporazuma zapravo zagovara izgradnju države na „večnom neprijateljstvu”, na kolektivnoj kazni kojom se poništava volja jednog od tri naroda i oduzima njegovo pravo na ravnopravnost.

Zalaganje za reviziju Dejtonskog sporazuma u prilog funkcionalne demokratske države pretpostavlja ukidanje entiteta, tj. centralizaciju. Unitarna država građana bi trebala da zameni državu entiteta. Takva argumentacija bi mogla da bude prihvatljiva pod uslovom da predložena formula rešava postojeće raskole, uzajamne strahove, naleže na zajedničku viziju šta bi BiH trebala da bude. Međutim, to nije slučaj. Na jednom polu nalaze se Bošnjaci za koje BiH predstavlja nedovršenu domovinu, na drugom Srbi kojima je to nametnuto prebivalište i koji insistiraju na teritorijalnoj autonomiji. (Između su Hrvati sa svojim ambivalentnim odnosom. Oni se zalažu za reviziju kojom bi stekli veću ravnopravnost u Federaciji ili sopstveni entitet.) Jedni posmatraju Bosnu kao (za sada) disfunkcionalnu državu, a drugi kao međunarodni protektorat. Načelo jedan čovek jedan glas je za Bošnjake suština demokratije, za Srbe način da brojčano veći narod uspostavi svoju dominaciju. Danijel Server na primer objašnjava da su SAD prvobitno podržale entitetski princip i konstituisanje Republike Srpske zbog straha od stvaranja muslimanske države na tlu Evrope koja bi izvozila terorizam Irana. Ukoliko je to tačno, konstituisanje Republike Srpske je bilo u funkciji „unutrašnjeg obuzdavanja”.

Međutim, vremenom se pritisak spoljnih aktera u prilog reviziji Dejtona povećavao, posebno posredstvom visokog predstavnika na čija ovlašćenja je i Venecijanska komisija imala primedbe sa stanovišta demokratičnosti. Delovanje spoljnih aktera suzilo je autonomiju Republike Srpske i – zajedno s ispoljenim pristrasnostima koje obuhvataju neuvažavanje srpskih žrtava i nedosledno kažnjavanje njihovih izvršilaca, ukidanje pojedinih nadležnosti bez saglasnosti strane na koju se ukidanje odnosi, kako je propisano Ustavom, nejednako tretiranje istih poteza tri naroda itd. – doprinelo je jačanju otpora i njenoj unutrašnjoj homogenizaciji. Pritisci ka reviziji, tj. slabljenju autonomije RS koji su intenzivirani u poslednjoj sekvenci su u korelaciji s krizom odnosa Zapada, posebno SAD, i Rusije i tendencijom da se srpski entitet i njegovo aktuelno rukovodstvo vidi kao ispostava ruskih interesa. Time kao da se potvrđuje uvid i predviđanje istoričara M. Ekmečića koji je ustvrdio da je „za Rusiju Balkan uvek bio prostor na kome se ona potvrđivala kao velika sila ili je upravo tu gubila taj status. …Svaka će kriza s Rusijom u budućnosti izazvati talasanje na Balkanu od kojih će položaj srpske države ili država biti sve gori”. Imajući u vidu geopolitičku ekstenziju sukoba unutar BiH povodom različitog odnosa prema reviziji Dejtonskog sporazuma, valja primetiti da je to istovremeno i šansa da se jednom nadigra logika koja je ovaj prostor toliko puta svodila na ,,monetu za potkusurivanje” i ustremljivala žrtve jedne protiv drugih.

Na kraju, po našem sudu uprkos svim nesavršenostima i nedoslednostima, Dejtonski sporazum je izašao u susret stvarnosti u dovoljnoj meri da obustavi krvavo nasilje i omogući dugotrajno primirje time što je položio temelje entitetskoj koncepciji države. Pretvaranje primirja u stabilan mir napredovaće u meri u kojoj se osvojeno uvažavanje stvarnosti ne umanji, a tri razdeljena naroda budu pronalazili vlastitu formulu organizacije države i strpljivo stvarali podsticaje za suživot koji će biti sve manje plod iznuđenosti a sve više plod izbora i zajedničkog interesa. Do tada, održavanje osvojenih dejtonskih pretpostavki primirja ostaje imperativ.

*Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beograd

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.