Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nedelja štednje i konkurencija blago povećala kamate

U godini finansijske konsolidacije povećanje devizne štednje iznosilo koliko i u prethodne tri godine

Dok nekom ne smrkne drugom ne svane ili ono što je dobro za nekoga za drugoga nije. Ovo bi ukratko mogao da bude komentar na situaciju na tržištu kamata koje su za naše prilike već neko vreme na istorijski niskom nivou. I one na kredite i one na štedne depozite bilo da se radi o domaćoj valuti bilo da je reč o devizama. Ukratko, oni koji se zadužuju sada to mogu da učine pod najpovoljnijim uslovima u skorašnjoj istoriji dok oni koji očekuju prihode od svoje štednje sada dobijaju najmanju zaradu.

To je objasnio pre nekoliko dana i Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka:

– Pad kamatnih stopa kad su u pitanju krediti je povoljna tendencija za građane kad se zadužuju, ali nije dobro jer padaju kamatne stope i na štednju. To su kategorije koje su u direktnoj korelaciji i povezane su. Kamatne stope su trenutno na istorijskom minimumu i taj trend njihovog smanjenja uspostavljen tokom prethodnog perioda može se očekivati i u narednom.

Opšti pad kamatnih stopa i na kredite i na depozite primetan je u gotovo svim razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Snižavanje kamatnih stopa u evrozoni uticalo je na pad kamatnih stopa na deviznu štednju u evrima u svim zemljama, pa i u Srbiji.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da su kamate na dinarsku štednju i dalje atraktivne u odnosu na kamate na štednju u stranoj valuti, uzimajući u obzir relativnu stabilnost dinara, nisku i stabilnu stopu inflacije, kao i povoljniji poreski tretman dinarske štednje na koju se ne plaća porez na prihod od kamate za razliku od kamate na deviznu štednju koja se oporezuje. Snižavanje kamatnih stopa na dinarsku štednju jeste rezultat smanjene inflacije i relaksacije monetarne politike NBS, kao i boljih makroekonomskih performansi, pri čemu njihovo snižavanje prati i smanjenje kamatnih stopa na dinarske kredite. Od maja 2013. godine, kada je NBS počela sa relaksacijom monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu pale su za oko 10 procentnih poena.

Prema analizi stručnjaka centralne banke kamate na nove depozite u novembru 2016. blago su porasle, čime je prekinut trend njihovog smanjenja, usled konkurentske reakcije banaka u periodu oko Svetskog dana štednje. Kamate na dinarske depozite do jedne godine u proseku su u novembru iznosile 3,2 odsto, a pre toga tri odsto.

Iako su kamate na dinarske depozite četiri do pet puta veće u odnosu na onu u evrima dinarska štednja je neuporedivo manja u odnosu na deviznu i povećava se sporo. Na kraju prošle godine na štednju je bilo položeno 50,3 milijarde dinara što je i dalje skromnih 4,5 odsto u ukupnoj štednji. U NBS kažu da ova vrsta štednje ima neprekidan i relativno dinamičan rast. Tako je u protekle četiri godine dinarska štednja povećana gotovo tri puta, a samo u proteklih godinu dana povećana je za 4,9 milijardi dinara, odnosno 10,9 odsto.

Što se tiče devizne štednje građana, uključujući i štednju nerezidenata, ona je krajem prošle godine iznosila 8,985 milijardi evra i bila je veća 4,1 odsto, odnosno 356 miliona evra, u odnosu na kraj 2015. godine. U NBS kažu da ohrabruje to što je povećanje devizne štednje u 2016. godini, u uslovima sprovođenja finansijske konsolidacije, iznosilo koliko i povećanje devizne štednje u prethodne tri godine.

– Brži relativni rast dinarske od devizne štednje – 10,9 odsto naspram 4,1 odsto u 2016. godini dobrim delom je posledica činjenice da su prinosi na dinarsku štednju i dalje relativno viši u poređenju sa deviznom štednjom, pri čemu je vrednost dinarske štednje očuvana u uslovima ostvarene cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa. Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi i to što je prihod po osnovu kamata koji se ostvaruje na dinarsku štednju, za razliku od devizne štednje, izuzet od obaveze plaćanja poreza, pa očekujemo i dalji rast ove štednje – kažu u centralnoj banci.

U Komercijalnoj banci koja je lider na tržištu po iznosu položene štednje kažu da kontinuirano prate dešavanja na bankarskom tržištu i da shodno aktuelnim kretanjima, u narednom periodu ne planiraju dalja smanjenja kamata.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.