Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav“ od sutra u Njujorku

Цртеж Драгана Јеловца

Povodom 75 godina od osnivanja Jasenovca, u Njujorku će sutra, 27. januara, na Dan holokausta i Dan Sv. Save, biti otvorena izložba koja je najavljena kao najveća postavka o Jasenovcu priređena ikada u inostranstvu. Izložbu „Istina o Jasenovcu – pravo na nezaborav”, na kojoj će biti izloženo 180 panoa sa tekstovima Međunarodne ekspertske grupe istoričara, 25 skulptura vajara Ljubiše Mančića i Katarine Tripković i 21 crtež slikara Dragana Jelovca, autentični predmeti Memorijalnog centra Donja Gradina i knjige o ovoj tematici, organizovali su Institut za holokaust iz Izraela i Institut za Jasenovac iz Njujorka, uz podršku ministarstava spoljnih poslova Srbije i Izraela. Na postavci će do 30. januara biti izložena građa iz arhiva Izraela, Nemačke, SAD, Italije, Norveške, Republike Srpske, Hrvatske i Srbije.

Tim povodom u Njujorku boravi srpska delegacija od 23 člana čiji je šef Vladimir Božović, savetnik premijera Vlade Republike, a članovi Ivan Kostić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine RS, preživeli logoraši, 15 naučnih istraživača, dva ambasadora Unicefa i naši umetnici.

Direktor Međunarodne ekspertske grupe istoričara za pripremu 180 panoa izložbe je prof. dr Gideon Grajf, glavni istoričar holokausta i ekspert za Aušvic Instituta za holokaust „Šem Olam” iz Izraela, a izložbu će otvoriti reditelj Emir Kusturica, umetnički direktor izložbe, ambasador Unicefa, direktor Andrić Instituta i potpisnik Memoranduma o saradnji srpske i jevrejske akademske zajednice i dijaspore.

Katarina Tripković: Nadvladana bol duhom (Foto Vukica Mikača)

U subotu, 28. januara, biće otvorena naučna konferencija „Istorijska radionica – Jasenovački magnum crimen” na kojoj će kao predsedavajući govoriti prof. Grajf, a kopredsedavajući biće: Kusturica, Beri Lituči, profesor istorije na Medgar Evers koledžu u Njujorku i osnivač njujorškog Instituta za istraživanje Jasenovca, Knut Fluvik Toresen, istoričar iz Osla i istraživač Centra „Simon Vizental” u Izraelu i prof. dr Dragana Radojičić, direktor Etnografskog instituta SANU.

Podsetićemo čitaoce na sam proces pripreme ovako velike izložbe. O nameri da se održe komemorativne manifestacije u Njujorku javnost je upoznata u julu 2016, tokom predavanja prof. dr Gideona Grajfa u Andrićevom institutu u Višegradu, kao i na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde su prisustvovali predstavnici Narodne skupštine Srbije i Jasenovačkog odbora Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve.

Usledilo je potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Andrićevog instituta, Instituta za holokaust iz Tel Aviva, Instituta za Jasenovac iz Njujorka, Instituta za uporedno pravo i Etnografskog instituta SANU u Ministarstvu spoljnih poslova, u prisustvu ministra Ivice Dačića i dr Alone Fišer Kam, ambasadora Izraela. Jedan od sledećih zajedničkih koraka je organizovanje svetske konferencije o holokaustu i genocidu u NDH, koja će biti održana u aprilu u Andrićgradu.

Šestog oktobra u Narodnoj Skupštini RS usledio je hiring (javno slušanje), prvi u istoriji srpskog parlamenta o zaštiti kulture sećanja na Jasenovac, u kojem su učestvovali istoričari i borci protiv rasne diskriminacije iz sedam zemalja, udruženja logoraša, diplomatski kor i poslanici.

Koordinator projekta srpsko-jevrejske akademske zajednice i dijaspore „Jasenovac-75-Njujork”, dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, tom prilikom ukazala je da o NDH treba da govore istorijske činjenice svetskih arhiva i eksperti, „jer oko NDH i Jasenovca ne sme da postoji sukob dve regionalne istoriografije koje vode rat sećanja o jasenovačkim žrtvama”. Prof. Grajf je tom prilikom rekao da je teško poverovati da je Jasenovac čak i danas prilično nepoznat u međunarodnim krugovima, uprkos njegovom velikom značaju za istoriju holokausta.

„Posebnost ovog logora za istrebljenje (Jasenovca) proizilazi iz dva razloga. Prvi razlog je taj što je po metodama likvidacije bio surovije gubilište nego Aušvic. Za Aušvic – Birkenau karakteristična je industrijalizacija ubijanja u gasnim komorama i krematorijumima, kao i sistematičnost sa kojom je na hiljade ljudi – pre svega Jevreja – deportovano i tu ubijeno. Načini ubijanja u Jasenovcu su bili potpuno drugačiji u pogledu praktičnog sprovođenja. Čitajući svedočenja nekolicine preživelih, stičemo utisak da je Jasenovac čak mnogo dijaboličnije i užasnije mesto nego Aušvic. Drugi i još važniji aspekt koji čini Jasenovac i njegove žrtve toliko značajnim jeste i činjenica da je to bio jedini logor te vrste u kome su se masovna ubistva odvijala u potpunosti bez uplitanja i učešća nemačkih trupa, esesovaca i drugih snaga. Ovo je jedinstveni deo istorije holokausta, jer je to logor koji je izgrađen, osnovan i kontrolisan samo od strane ustaških vlasti, a koji je, naravno, bio prihvaćen i dobio podršku od strane nacista Nemačke”, rekao je tada profesor Grajf.

Izložbu o genocidu i holokaustu u NDH-a realizovao je njujorški Institut za Jasenovac koji u tom gradu već 15 godina organizuje godišnje konferencije o ovom logoru. Grad Njujork je, podsetimo, jedini inostrani grad koji je doneo zvaničnu odluku da se 22. april, Dan proboja jasenovačkih logoraša proglasi za Dan Jasenovca (Jasenovac Remembrance Day), koji se obeležava svake godine od 2005. godine u Njujorku.

Park holokausta u Njujorku jedini je inostrani memorijalni park u svetu gde postoji spomenik Jasenovcu koji je podigla srpska dijaspora. A centralna komemoracija Međunarodnog dana holokausta obeležava se u Ujedinjenim nacijama svakog 27. januara, pa otuda i pomen jasenovačkim žrtvama u Njujorku, koji će biti obeležen i u sedištu UN, kao i u Parku holokausta, u prisustvu srpske i jevrejske dijaspore.

Povodom njujorške izložbe svoj stav izneo je i Vasilije Krestić, akademik i predsednik Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku. Krestić ocenjuje da je izložba zasnovana na međunarodnim aktima, izbalansirana i politički promišljena. Dodaje da citiranje inostranih izvora na ovoj izložbi doprinosi objektivnosti i ukazuje da je reč o postavci koja je pravovremena, doprinosi zaštiti naših spoljnopolitičkih interesa i čuva kulturu sećanja na srpske žrtve u NDH.

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milosav Popadic
Nebuloze ovoga ''Radomira'' su bolesne tlapnje. Kako bi jedan bugarski monah na praznik Velike Gospojine 1219 mogao postati prvi arhiepiskop autokefalne srpske pravoslavne crkve koja do toga dana uopšte nije postojala? Kakvog biinteresa mogla imati bugarska pravoslavna crkva da formira autokefalnu srpsku pravoslavnu crkvu? Neshvatljivo je da ljudi i danas nasjedaju na takve besmislice. J
a
@Vida Kад су 41-45 усташе превазишле све монструме.није им сметао број жртава.Лубурић се хвалио "да су побили више Срба него турци за 500 година".А колико се одмакло,показује миса за Павелића,споменици усташама,називи улица по њима,....
Vidovdan
Pozdravljam ovu i sve druge inicijative kojima je cilj da svetu prikazu teska stradanja srpskog naroda, nepravde i zverstva koja su se nad njim cinila u daljoj, ali i blizoj proslosti. Mi Srbi, nazalost, mozemo da skrenemo paznju svetske javnosti na sopstvena stradanja jedino ako i kada se neko ko ima ekonomski, politicki ili istorijski interes angazuje za to. Drago mi je sto Jevreji i Izrael u ovom slucaju imaju zajednicki cilj i interes sa nama. "Demokratska" Hrvatska, na srecu, ipak nema toliku moc da od sveta sakrije i falsifikuje ovaj sramni, zlocinacki deo svoje iztorije (nazalost, ima ih jos u hrvatskoj "slavnoj" povijesti). Nasi susedi uporno optuzuju Srbe za sve i svasta, ali sposobnost samokritike, gledajuci sa istorijske distance, nikada nisu imali. Naprotiv. Mogu S. Mesic i njegove hrvatske kolege da lupetaju koliko hoce. Od hrvatskog sramnog pranja svojih krvavih ruku mnogo vecu tezinu i odjek imaju reci dr.Gideona Grajfa da je Jasenovac bio surovije gubiliste od Ausvica.
slobodan
Hvala organizatorima ove izlozbe,ucesnicima i umetnicima i naravo piscu ovog iscrpnog teksta.
Vida
Broj zrtava ubijenih od ustasa nije utvrdjen i bolje je ne navoditi nekredibilne cifre sa pet nula na kraju. Evo cifara koje komentatori navode : Vladimir Kos : preko 700 000, Marko 2 : preko 1 000 000, Mirkula : 700 000, Maro Somic : 80 000, Dzangrizalo : 800 000, Boban Filipovic : 800 000, Aleksandar Petrov : 1 000 000, Aleksandar Tosic : samo u Jasenovcu 700 000, Istine radi 700 000. Osim toga, onaj ko daje cifre, treba da navede izvor. Inace, izgleda neozbiljno.
Milica Gužvić
Srboljub Živanović,član ekipe sudskih antropologa koji su vršili (1964.) iskopavanje i proučavanje masovnih grobica žrtava hrvtaskog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu i Donjoj Gradini, posle toliko decenija je obelodanio izveštaj komisije 1992. a drugo izdanje knjige "Jasenovac" 2012, u Londonu - prevedena kod nas i izdata u izdavačkoj kući Pešić i sinovi - potvrđuje 700.000 žrtava (samo iz ove dve masovne grobnice)

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.