Zašto su Kostić i Matijević odustali od PKB-a

Odustajanjem Petra Matijevića i Miodraga Kostića, dvojice najjačih domaćih kandidata za kupovinu PKB-a, sve je izvesnije da će država strateškog partnera morati da potraži među stranim kompanijama. A da je reč o ozbiljnoj nameri pokazuje i to što se i u memorandumu sa MMF-om Srbija obavezala da će ponovo raspisati tender za privatizaciju PKB-a.

Za sada se kao ozbiljno zainteresovana pominje samo „Al Dahra” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata dok među preostalim, najvećim domaćim igračima iz sektora agrara do sada niko nije iskazao takve namere.

Najave da bi stranci mogli da se domognu više od 17.000 hektara oranica nadomak Beograda i obrađuju zemlju koja ima potencijal da hrani polovinu Srbije sigurno neće oduševiti domaću javnost. Ali daju i dovoljno materijala opoziciji da optuži vlast za nedomaćinsko ponašanje i rasprodaju srpske zemlje.

Neobično jeste da je, pre samo nekoliko dana, Matijević bez rezerve izjavio za naš list da nije odustao od PKB-a, u kome vidi ogroman potencijal, i da će sa Kostićem razgovarati o zajedničkoj ponudi. Šta se u međuvremenu dogodilo da promeni plan, bez da je i ušao u trku i sačekao da ministarstvo privrede zvanično objavi tender i početnu, minimalnu cenu?

– Kostić više nije zainteresovan, a ja ne mogu sam. Čak i u konzorcijumu nas dvojica ne bismo mogli da budemo konkurenti „Al Dahri” i kineskim kompanijama koje su zainteresovane. Oni imaju mnogo veći kapital za investiranje. Novac je danas jeftin i njima dostupniji nego nama – rekao je juče Matijević za „Politiku”.

Na pitanje da li je bilo pritisaka da otkažu učešće kako bi se osigurala pozicija drugim kandidatima, on kaže da „ih niko nije pritiskao” i da više nije reč o ceni koja će biti ponuđena za PKB, već o tome da bi šanse domaćeg konzorcijuma bile minimalne koliko god da ponude. PKB je, prema njegovom mišljenju, jedna od malobrojnih srpskih firmi koja je preostala i koja vredi.

– Nije nama rukovođenje problem. Obrađujem u Srbiji oko 33.000 hektara zemlje, što je duplo više zemlje nego što ima PKB i postižemo maksimalne prinose. Rizik da se uđe u tako veliku investiciju je ogroman, dve godine suše i propali ste – kaže Matijević. Ističe da bi mišljenje mogao da promeni kada bi znao da su arapska ili kineska kompanija odustale.

Za državu su što se tiče PKB „sve opcije u igri”, ali se prema izjavama ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića „neće žuriti sa odlukom i prodajom”. Kako je rekao za RTS, investitori do 17. februara treba da dostave pismo o zainteresovanosti sa predlogom modela privatizacije i okvirnim planom poslovanja.

– Nastojaćemo da se očuva stočarska proizvodnja i sprečimo eventualne pokušaje kupovine poljoprivrednog zemljišta zarad pretvaranja u građevinsko – rekao je Nedimović i dodao da će država doneti odluku tek kada bude sagledala sve ponude.

PKB je prošle godine poslovao pozitivno, ali je dug narastao na oko 60 miliona evra. Važi mišljenje da bi za Srbiju iz strateških razloga najbolja opcija bila da zadrži vlasništvo nad korporacijom, koja osim plodnih oranica ima i najveću farmu u Evropi – oko 9.000 muznih krava, što je polovina od ukupnog broja grla u ostalim poljoprivrednim kombinatima u Srbiji. U uslovima kada najveći deo domaće mlečne industrije drže stranci, a EU ne zna šta će sa viškovima mleka, očuvanje stočnog fonda ove poljoprivredne korporacije je od presudne važnosti za domaću poljoprivredu.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je PKB osakaćen prodajom svojih prerađivačkih firmi („Imes”, „Imlek”, „Frikom”…) i zbog takvog kratkovidog posmatranja od preduzeća je ostala samo ljuštura koja se bavi samo primarnom proizvodnjom.

Kaže da takvo preduzeće, bez prerade, nema apsolutno nikakve šanse da bude profitabilno u tržišnoj privredi.

– A samo ograda ih deli od „Imleka”, koji pak može da kupuje mleko od koga god želi u Srbiji ili Evropi. Čak je propuštena prilika da se kroz stečaj kupi „Šabačka mlekara” i obezbedi sigurna prerada mleka za PKB – ističe Savić, dodajući da za razliku od drugih državnih fabrika koje prave gubitke ova firma i dalje ima neverovatan potencijal. Trenutno su jedini aduti proizvodnja zdrave hrane i prehrambena sigurnost koja se na taj način obezbeđuje.

– To Srbija mora da ima uvidu, pogotovo kada se javi kupac kao „Al Dahra” koja želi da investira ovde upravo zbog toga što nemaju obradivih površina i što će hrana u 21. veku biti strateška stvar – ističe naš sagovornik. Država, prema njegovom mišljenju, sada ima nekoliko mogućnosti. Jedna je da proda korporaciju Kinezima ili Arapima, svoju budućnost stavi na kocku ali se oslobodi stalnog pomaganja preduzeću. Ili, da se opredeli za jednu od dve opcije, koje su po Savićevom mišljenju jednako prihvatljive.

– Država može da ostane titular svojine, ali izabere profesionalni menadžment, postavi jasne zadatke i tu stavi tačku što se tiče daljeg mešanja. Uz obezbeđenje investicija za preradu mesa i mleka. Druga mogućnost je da se uđe u promenu vlasničke strukture i kroz dokapitalizaciju, javno partnerstvo ili prodaju manjinskog paketa akcija obezbedi svež kapital od koga bi PKB kompletirao svoju proizvodnu strukturu – ističe naš sagovornik.

Država je formalno vlasnik PKB-a od septembra prošle godine kada je Grad Beograd ustupio 99 odsto akcija. Korporacijom, međutim, i dalje upravlja menadžment koji je postavio grad. Kako saznajemo prvi sastanak sa predstavnicima države organizovan je juče i to na inicijativu zaposlenih. Tema nije bila najavljena privatizacija već razgovor o povećanju plata. Pregovori su prošli neuspešno po oko 1.700 zaposlenih (oko 70 odsto rade u stočarstvu) čije su prosečne zarade 44.000 dinara.

– Država se ne bavi ozbiljno PKB-om, što se vidi i po tome što kompanijom i dalje upravlja staro rukovodstvo. Posle prošlog, propalog tendera nije urađena ni nova procena kapitala. Mi ćemo insistirati na manjinskom strateškom partnerstvu i zadržavanju ratarsko-stočarske delatnosti. To je jedina prihvatljiva mogućnost – kaže predstavnik sindikata PKB-a Milisav Đorđević. Kako kaže, u poslednje tri godine ovo preduzeće bilo je uskraćeno za oko 1,2 milijarde dinara (oko 10 miliona evra) na osnovu ukinutih premija za mleko i što ih stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge proizvođače.

– Odnos države se nije promenio, pa se otvara pitanje da li treba da se obratimo Agenciji za borbu protiv korupcije. Da li neko namerno hoće da osiromaši firmu – pita Đorđević.