Umetnici i sponzori

U romanu „Život u nemestu i nevremenu“ Balša Rajčević piše kako je prijatelj umetniku obećao da će naći sponzora s tim da mu on zauzvrat da 200 evra kako bi darodavca izveo na večeru. Od sponzorstva nije bilo ništa, samo je umetnik ostao i bez onoga što je imao.

U priči „Sedmo nebo“ novinarka R. kazuje kako joj potencijalni sponzor obećao da će platiti štampanje knjige, a o načinu kako treba da se dogovore u nekom motelu. O tome kako obezbeđuju sponzorstvo pisci (umetnici) ne pišu. Oglasila se svojevremeno lepa M. tekstom kako je izdavač više bio zainteresovan za nju, a zbirku će štampati i bez čitanja. Obećao je da će joj i nagrade obezbediti…

U Srbiji, „zemlji čuda“ nikada manje para za izdavaštvo a nikad više štampanih knjiga. Negda značajne izdavačke kuće „Narodna knjiga“, „Bigz“ „Nolit“… više ne postoje, one preostale tavore. Ali o tome pisci ne pišu. I knjižara sve manje. Negdašnje knjižare sada su kafići, parfimerije. Skoro pola Srbije nema knjižare. Ali i pored toga, i uprkos svemu knjige se štampaju. Sponzorska književnost je doživela procvat. Ko zna koliko se godišnje štampa pesničkih zbirki? Kvantitet, o kvalitetu neka drugi sude. Valja imati na umu da Nijedna knjiga nije tako loša da ne bi za nešto bila korisna, setiti se Servantesa da: Nema knjige, a da se u njoj nešto dobro ne nađe.

Svojevremeno su novine pisale kako su pevačice narodnih pesama za jednu prodatu kravu mogle da imaju ploču. Ko hoće danas da „bude pisac“, za „šaku evra“ može da ispuni želju. Koliko u Srbiji ima „registrovanih“ pisaca?

Pisac, ko danas uvažava pisca? Ko čita? Ja poznajem sve moje čitaoce, reče čuveni pisac Milisav Savić. Oni što sve imaju ni jelovnik ne čitaju, pitaju šta je in, kul... i ful.

I pisac ovih redova je imao sponzora. Jednog iz zavičaja, drugog sa južne pruge. Prvi sa skromnim iznosom, drugoga angažovao prijatelj da mu se razduži za uslugu. Oni što imaju ne daju. Kakva knjiga, hoće da budu ktitori. Hoće da se tako ovekoveče. „Na fresci crkve u Rakitovu je ktitor Miodrag Nikolić, na fresci u crkvi u čačanskom selu Kotraži, u replici barke spasenja kojom Sveti Nikola spasava davljenike i prevodi ih u carstvo nebesko, našao se zanimljiv tovar: lokalni biznismen – donator (Milenko Kostić Kole), njegove dve žene, bivša i sadašnja kao i deca iz oba braka.“ Tema je to za roman o ovom (ne)vremenu. O tome pisci ne pišu, ne pišu ni kako, i od čega žive. Piše Balša…

U Politici , 20. novembra 2012. jada se Nemanja Đorđević, slikar:

„Biti slikar danas u Srbiji znači biti izgladneli pas koji luta ulicama bez trotoara. Pas ima neki oslonac – trotoar, a ja ni to. Dve godine sam se javljao svim galerijama i nijedna nije primila moje radove. Tada sam osetio gnušanje prema sebi i stvarima koje su se dešavale. Ali svi ti sedimenti poraza bili su utkani duboko u mene i sami kao takvi mogli su da postoje. Slikar, sponzorisan pisac.

U štampariji, kada je sponzorisana knjiga, cena bude veća. „Šta vas briga“, kaže štampar, „nisu vaše pare“. Kada je u pitanju knjiga uvek je bilo problema kako obezbediti sredstva. Svojevremeno je arheolog Srejović izjavio da mora da „izigrava mečku pred lokalnim političarima da bi dobio pare“. Šta sve mora da čini danas pisac, slikar, vajar? I šta da radi sa knjigama kada se štampaju? Moju sponzorisanu knjigu eseja i kolumni „Malina i drugi jadi“ priređivač, književnik i profesor univerziteta u penziji Nedeljko Bogdanović predstavio je u Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ 8. decembra 2016. rečima:

„I, evo, knjiga je pred vama, u jadnom tiražu, koji će, kao i druge knjige koje izlaze u unutrašnjosti i pripadaju pesništvu, najverovatnije biti ispoklanjana uskom krugu prijatelja, jer na našem kulturnom tržištu skoro da nema menadžmenta u kojem je knjiga osnovna jedinica prometa“.

I ponovo pisac sponzorisane knjige na muci. Valja knjigu slati. Muka je ako treba poslati prijatelju, i piscu, Ranku Pavloviću u Banjaluku… Skuplja poštarina od knjige. Ni o tome pisci ne pišu. O skupoj poštarini za knjige. A treba pisati zbog knjige i onih što još veruju u knjigu.

Poručuju psalmi:

Jer svaki je čovek umetnik i želi da ostavi trag na zemlji.

I stoga pišite i tražite sponzore…

Književnik, živi u Trešnjevici, kod Arilja