Sreda, 26.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Džaba ekonomska teorija i programi, kad nema para

Trebalo je samo čuti neke od prisutnih na skupu koji rade u državnim ustanovama: „Da je lako baviti se privatnim poslom u Srbiji i mi bismo otvorili firme”
Уместо отпочињења сопственог бизниса, млади би више волели да раде у јавном сектору: скуп у организацији Друштва економиста Крагујевца (Фото Б. Карталовић)

Kragujevac – Rasprava na ekonomskom skupu u Kragujevcu, u organizaciji Društva ekonomista Kragujevca, održana u petak, išla je u dva smera: od toga da mladi i obrazovani ljudi „jednostavno moraju” da pokrenu svoj posao, do toga da je u Srbiji „gotovo nemoguće” započeti bilo kakav posao.

Predsednik Društva ekonomista Kragujevca, dekan Ekonomskog fakulteta u ovom gradu Petar Veselinović naznačio je problem koji se, kako je rekao, tiče „recidiva prošlih vremena u glavama mladih ljudi”, upozorivši da četiri od pet njegovih studenata koji su pred diplomiranjem kažu da bi najviše voleli da rade u javnom sektoru: u nekoj opštinskoj ili gradskoj administraciji, u Poreskoj upravi, u javnim preduzećima...

– Srbija u 2017, posle gotovo trideset godina tranzicije, ulazi sa oko 1,6 miliona zaposlenih, a više od polovine, njih oko 820.000, radi u javnom sektoru, iako dobro znamo da je privatni sektor kičma svake nacionalne ekonomije...

S druge strane, rečeno je da mladi ljudi, čak i kad imaju dobru ideju, teško mogu da dođu do početnog kapitala zbog toga što su im nedostupni „izvori finansiranja”, što je eufemizam koji ljudi iz političkog i ekonomskog establišmenta koriste kada neće da se zamere bankama.

– Nudimo mnogobrojne programe i savetodavnu pomoć za one koji žele da se bave privatnim poslom, ali na terenu i dalje primećujemo mnogo problema: slab pristup izvorima finansiranja, parafiskalni nameti, birokratske barijere... Sve to otežava put onima koji su u početnoj fazi poslovanja – rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, napominjući da je situacija danas ipak bolja, budući da se otvara mnogo više firmi nego što se zatvara.

Inače, tema ovog skupa, prvog koje organizuje mlado Društvo ekonomista Kragujevca, bila je „Kako podstaći privatno preduzetništvo u Srbiji”. Na skupu je govorio i ambasador Nemačke Aksel Ditman. Uvaženi gost je rekao da u Srbiji ima 350 nemačkih firmi koje zapošljavaju oko 35. 000 ljudi, kao i da su one do sada investirale 1, 8 milijardi evra u našoj zemlji. Ukazao je na značaj obrazovanja, pre svega dualnog.

– „Vaker Nojson” je treći po veličini proizvođač građevinskih mašina u Nemačkoj. Drago mi je kada sam čuo da ovde u Kragujevcu ima dobru saradnju sa Politehničkom školom – kazao je Ditman.

Osim što je podsetio na pozitivna makroekonomska i fiskalna kretanja i obavezu da „porez moraju svi da plate”, predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović je ukazao i na problem o kome se malo govori. U pitanju su javna preduzeća, ali ne državna čiji su dugovi poznati, već lokalna javna preduzeća poput nekog gradskog „Vodovoda i kanalizacije”.

– Javna preduzeća i na lokalnom nivou predstavljaju veliki problem, jer primaju značajne subvencije i odvlače sredstva – objasnio je Petrović, sugerišući da pravi ekonomski rast ne može da počiva na „običnoj potrošnji”.

Tokom tranzicije, u Kragujevcu je bez posla ostalo 40. 000 ljudi, rekao je gradonačelnik Radomir Nikolić. Kada se od toga oduzme oko 5. 000 radnika koje su zaposlili „Fijat”, njegovi kooperanti i neka druga preduzeća, dolazi se do pravog broja nezaposlenih u ovom gradu. To je, dakle, oko 35. 000, dok je ovdašnja filijala Nacionalne službe za zapošljavanje evidentirala 22. 500 nezaposlenih. Reč je, zapravo, o statistici koja „više sakriva, nego što otkriva”, kako je to rekao jedan od prisutnih ekonomista.

I uopšte, na ovom skupu je bilo mnogo zanimljivih kuloarskih komentara koji se nisu mogli čuti u javnoj debati, poput onog da je „sve ovo jalova rasprava”, pošto banke u Srbiji „ne daju kredit ni onima koji su zaposleni, kamoli onima koji tek nešto hoće da rade”. Ili, kako je lako Briselu i SAD da se bore protiv ekonomske krize „kad mogu da štampaju novac”. U stvari, trebalo je samo čuti neke od prisutnih na skupu koji rade u državnim ustanovama: „Da je lako baviti se privatnim poslom u Srbiji, i mi bi otvorili firme”.

Ekonomski fakulteti i instituti, nadležna ministarstva, razgranati komorski sistem Srbije i raznorazne državne agencije nude sijaset ekonomskih teorija i raznoraznih programa za otpočinjanje sopstvenog posla. U našoj zemlji je prisutna i Evropska banka za obnovu i razvoj koja je u ovdašnji privatni sektor, prema rečima Gorana Radojevića, menadžera ove finansijske institucije, do sada investirala 19 miliona evra. Ipak, kako je naglašeno, nama nedostaju preduzeća srednje veličine.

– Ima u Srbiji malih i mikro preduzeća, ali šta u evropskim i svetskim okvirima znači 50 zaposlenih. Naše tržište je malo, a ko hoće da izvozi, mora da uloži u tehnologiju. Opet dolazimo na teren bankarstva. Zato, možda, i ne treba da čudi što je u jednom manjem mestu u Srbiji, na naše pitanje čime bi želeli da se bave, 65 odsto mladih ispitanika dalo kratak i jasan odgovor: „U opštinskoj upravi”. To svakako treba da nas zabrine – poručio je Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Svoja poslovna iskustva predstavile su dve kragujevačke firme srednje veličine – „Milanović inženjering” i „Sunce Marinković”, a neki od učesnika ovog kragujevačkog skupa biće prisutni i na Kopaonik biznis forumu – „srpskom Davosu”, koji se ove godine održava od 8. do 10. marta.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Male zemlje i globalizacija
Srbiji ne treba puno, treba joj jedna-dve grane industrije da se dovedu na svetski nivo i to bi bilo dovoljno za citavu zemlju. Jednostavno ne mozemo praviti sve i biti dobri i svemu. Ako bi mogli postati jedan od vecih proizvodjaca namestaja u Evropi bilo bi dovoljno za citavu zemlju. Tako da po mom misljenju Srbija treba da nadje industriju ili dve u kojima moze da se bori na svetskom nivou ubaci svoje najpametnije klince u tu industriju i bori se na svetskoj sceni. Mala zemlja nemoze imati 5 jakih industrija, dvije na koje cemo fokusirati najpametnije su dovoljne.
Раде
лепо је господин Карталовић приметио да бирокраде тачно знају у каквој је позицији свако ко приватно ради и ствара доходак „Да је лако бавити се приватним послом у Србији и ми бисмо отворили фирме” . Који је однос радника у производњи, пензионера, бирокрадије и незапослених био пре 26 година, када су дошли ,,експерти,, да нас воде у светлу будућност ка шведском стандарду брзим пругама, и који је данас тај однос. Ко погледа годишњаке СЗС видеће да су радници у непосредној производњи готово десетковани (има их 10 пута мање), од стране елите предводника (једни те исти), усвојено је начело да смо странац зна како добро пословати тако да ко је домаћи ако већ није на некој позицији боље да оде негде где боље цене рад.
Zlatko
Retko ko od ovih ljudi koji su učestvovali na ovom skupu, a posebno dekan i gradonačelnik, su ikad u svom životu zaradili novac baveći se nekim biznisom, tako da je besmisleno slušati šta oni imaju da kažu. Svako ko ima poslovnu ideju i jaku želju da je ostvari, to će i da uradi, problem je baš u ovima sa ovog "foruma".
slobodan
Ovaj tekat me podstakao da javno dam jednu inicijativu.Fijat ima prilicno visoke zalihe gotovih auta.Standard gradjana nizak.Bankarski krediti(autokrediti) i dalje su skupi.Tri strucna coveka mogu da organizuju Fijatu prodaju na otplatu za 5 godina koji je optimalni rok.Kamatna stopa 3% realno pozitivna( Stopa inflacije ili rasta cena na malo plus 3)Cenu auta smanjiti za 10%(jer je inace previsoka).Na cenu dodati kasko osiguranje za 5 godina sa vinkulacijom u korist Fijata.Tako formirana cena je osnovica za obracun kamate po metodi ,na ostatak duga godisnje sa kapitalisanjem i izracun mesecne rate.Dodatno obezbedjenje je rucna zaloga u korist prodavca auta koja se automatski brise isplatom zadnje rate..Sve ovo mogu da rade tri mlada strucna coveka opremljena laptopovima ,od kojih jedan zna bankarstvo,drugi zna osiguranje i zaloge i treci zna komercijalne poslove.Uz ovaja system moze da se ukljuci recikalazno umanjenje cene za ustupanje starog auta Fijatovog.Padaju zalihe garantovano.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.