Petak, 15.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
(ZLO)UPOTREBA NjEGOŠA I ANDRIĆA

Pucnji iz kulturnih ćoraka

Andrić jeste bio Jugosloven, ali Srbin, i jezik mu je bio srpski, i Vuk, Njegoš, Matavulj, Kočić bili su njegova najbliža književna rodbina, kaže Dragan Lakićević
Из серије поштанских марака Књижевни великани Србије (Фото Пошта Србије)

Malo-malo, pa napadi na Andrića i Njegoša. Usudi se neki kamičak da udari na planinu. Kao muva koja sleti na slona. Ali, mediji se hrane tim splačinama, da podignu tiraž, da prežive. Andrića, onomad, proglasiše – fašistom, Njegoša odavno smatraju – genocidnim piscem. Izvesni Adnan Muhović, funkcioner Bošnjačke stranke, koliko juče, ne trepnuvši, izjavi da je Njegoš „najveći krvnik Bošnjaka i islama”.

Pre nekoliko godina podigla se velika prašina bez ikakvog, ozbiljnog, razloga. A bila je reč o najobičnijem sudskom procesu zbog autorskih prava. Ivo Andrić, naš veliki pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, bio je razlog što se iz Sarajeva, Zagreba i Beograda, kao u nedavnom ratu, pucalo iz oružja velikog kalibra. Na sreću, ovog puta, municija kojom se pucalo zvala se – kulturni ćorci. I to u godini kad je trebalo obeležiti pola veka od Andrićevog dobijanja Nobelove nagrade za književnost.

Matica hrvatska za BiH obratila se 2007. Zadužbini Ivo Andrić u Beogradu sa zahtevom da dobije pravo da štampa četiri Andrićeva dela u biblioteci „Hrvatski pisci u BiH u sto knjiga”.

Upravni odbor Zadužbine nije odobrio da se Andrić štampa u biblioteci koja ga svrstava u nacionalne književnosti, van one za koju se on za života opredelio – za srpsku. Matica hrvatska iz Sarajeva, i pored upozorenja, štampala je četiri knjige u pomenutoj biblioteci. Pošto dogovora nije bilo, Zadužbina Ivo Andrić iz Beograda, preko svog advokata u Sarajevu, tužila je Maticu hrvatsku iz Sarajeva, zbog kršenja autorskih prava, i spor – dobila.

Niko ne spori, rekao je tada Dragan Dragojlović, predsednik Zadužbine Ive Andrića, da je Andrić rođen od oca Hrvata i majke Hrvatice, katoličke vere, u selu kod Travnika, u BiH. Međutim, pisac ne ulazi u korpus jedne književnosti po mestu rođenja, već po jeziku kojim piše.

Oko Andrića se i dalje otimaju srpska, hrvatska i bosanska književnost. Svi polažu pravo na njega, čak i oni koji su ga se do juče odricali, zamerajući mu što se opredelio za srpsku književnost.

Nije Ivo Andrić jedini koji je pisao srpskim jezikom, a bio je druge nacionalnosti. Ima takvih slučajeva i u Srbiji, i u Hrvatskoj, kao i širom sveta. Značajan savremeni američki pesnik Čarls Simić rođen je u Beogradu, od oca i majke pravoslavne vere, ali nije srpski pesnik. B. Vongar (rođeno ime Sreten Božić), rođen u Šumadiji, piše u Australiji na engleskom, i nije srpski, već australijski pisac, srpskog porekla.

– Apsurdno je i uzalud danas dokazivati ono što se odavno zna, da ćoravom ne vredi namigivati. Mi argumentima ne možemo zlonamernim Hrvatima i Bošnjacima bilo šta dokazati, ali bogme ni našim politikantima, trgovcima svetinjama, pa i kao suza čistoj Andrićevoj književnoj pripadnosti. Bošnjaci i Hrvati mogu raditi što god hoće – u međunarodnu pravdu ja ne verujem. Ali, šta ćemo mi uraditi? Andrić jeste bio Jugosloven, ali Srbin, i jezik mu je bio srpski, i Vuk, Njegoš, Matavulj, Kočić, bili su njegova najbliža književna rodbina. Pogledajte šta je o njima napisao – kaže Dragan Lakićević, urednik Srpske književne zadruge.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Село гори а баба?
Ништа ново на брдовитом Балкану. Незреле балканске "елите" билу да су из света политике или уметности траже било који начин да се истакну своју приврженост нацији и националним клановима - свака част мањини! Добитник Нобелове награде за књижевност припада целом свету, па његово својатање од локалних патриота делује смешно. Важна су дела, а не место рођењаљ, јер оно не одређује величину човека и уметника. Тзв. културни радници и уметници без талента увек су се сакривали у локалне патриотске и партијске торове. Постајали су националне месије у својој области.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.