Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tkanje je kao zemljopis narodne duše

Sve tkalje tkaju na istoj niti jer je reč o drevnoj veštini. Kada tkam osećam se kao da sam između neba i zemlje, kaže kostimografkinja i scenografkinja Zagorka Stojanović, dobitnica Vukove nagrade
Загорка Стојановић (Фото: Р. Крстинић)

Vukova nagrada je značajna jer nagrađuje one koji čuvaju čast i čistotu našeg nasleđa. Nagrade su za mene oni moji pametni izbori koji su se tokom života pokazali kao dobri. U društvenom smislu nagrade su dobre jer ti pomažu da ispoljiš to što nosiš u sebi, jer te tako drugačije prima i okolina. Čak i ovi koji dele milostinju za kulturu te drugačije gledaju– kaže za „Politiku” tapiseristkinja, kostimografkinja, scenografkinja Zagorka Stojanović, ovogodišnja dobitnica Vukove nagrade, prestižnog priznanja za doprinos kulturi koje 53. put dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije. Ovogodišnjim laureatima, među kojima su i kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski, teatrolog Dragan Vukić, OŠ „Braća Aksić” iz Lipljana, dirigent Đorđe Pavlović, i drugi priznanje će biti uručeno sutra u 12 sati u Predsedništvu Republike Srbije.

Žiri za dodelu Vukovih nagrada sačinjavali su Momčilo Antonović, Svetislav Božić, Milovan Vitezović, Žarko Dimić, Bora Dugić, Rada Đuričin, Dragan Mraović, Selimir Radulović i Ljubivoje Ršumović.

Ikonotkalja Zagorka Stojanović čuva tkanje od zaborava. U umetničkom životu Srbije zauzima jedinstveno mesto u slikarskoj tehnici tapiserija, odnosno skulpturama izvedenim tkanjem. Nedavno je otvorila izložbu svojih tapiserija „Mandorla jedne ikone” u Srpskom kulturnom centru „Sveti Sava” u Subotici. Postavku čini 28 tapiserija, a brojni posetioci iz dana u dan oduševljavaju se njenim autentičnim radovima. I pored toga što je diplomirala na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za tekstil, Stojanovićeva se posvetila tkanju tapiserija i odevnih predmeta. Do sada je svoje radove izlagala na 60 kolektivnih i preko 40 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Njene tapiserija izložene su u „Sava centru” u Beogradu, ali i u Pančevu, Jagodini, autentičnom prostoru na Svetom Stefanu. Originalne radove izlagala je i u Londonu, Parizu, Bukureštu, Njujorku... Usavršavala se i u Italiji i Poljskoj. Svoja umetnička iskustva prenosila je i kao gostujući profesor u Bukureštu, Poznanju, Zagrebu.

– Preuzimam lepotu duha bezimenih tkalje. Moja najveća ljubav je tkanje. Danas se tkani predmeti se sve više gledaju, posmatraju, ali retko ko tka. Zato je tkanje kao zemljopis narodne duše, veština koja polako izumire. Sve tkalje tkaju na istoj niti jer je reč o drevnoj veštini. Kada tkam osećam se između neba i zemlje. Tkanje predstavlja unutrašnje zapise tradicije u punoj vernosti, kaže naša sagovornica koja je veštinu tkanja učila i od starih tkalja po selima Srbije.

Ponikla u građanskoj porodici Stojanović pored sestre Milke Stojanović, operske pevačice, Zagorka u potrazi za duhovnim mirom otisnula se pre pet godina u novi životni ambijent, u idilični prostor, na imanju u mioničkom selu Rakari koje je nazvala „Tkački dvor” gde svoja tkačka iskustva nesebično deli na brojim kursevima, letnjim školama i radionicama.

– Sve se desi kada dođe vreme. Jednostavno sam osetila potrebu za promenom u životu. Naravno, treba imati hrabrosti za takav iskorak da ostaviš ušuškani beogradski stan i otisneš se u seosku avanturu. Mislim da je to imanje na jednom brdu u Rakarima nekako mene čekalo. Imanje je bilo prilično zapušteno, onda sam prodala stan u centru Beograda i novac uložila u obnovu mog novog doma. U dvorištu sam ustanovila „Pozornicu pod lipom” neposredno pored stabla lipe starog preko 150 godina. Tu su za proteklih pet godina gostovali brojni beogradski umetnici, kaže Zagorka Stojanović i dodaje:

– Na mene je najviše uticala samoća. U toj samoći je osećaj, stvaranje, muzika. Samoća je najživlji deo moje duše. Tu se događaju čuda, otkrića, pomaci u kretanju ka svetlosti, nepomućena radost života i postojanja. U samoći čovek bolje vidi i razaznaje. U mojim oblastima svesti doživljavam čudesnu energiju prirode, onoga što se već dogodilo i što raste jer kako kaže umetnik: horizontalno pripada prirodi, a uspravno čoveku. U ovim vremenima zla, nepravde i budalaština kojima se ljudi ponose, postoji istovremeno jedna žila koja se probija napred svojim kvalitetom, pravom vibracijom. Pokušavam uvek da se uskladim sa tom vibracijom. Vibracija kulture je dragocena za razvoj, ona postoji u svakom čoveku, treba joj se pridružiti kako bi svako bio upotpunjen u svom biću.

Zagorka Stojanović kreirala je kostime za nagrađivanu predstavu „Bunar”, radila kostime za brojne predstave reditelja Egona Savina, Jovice Pavića, Filipa Grinvalda i drugih, a poznata je i kao umetnica koja je obukla junake televizijske serije „Salaš u Malom Ritu”. Ujedno je i veliki humanista. Za vreme rata radila je u izbegličkim centrima, držala radionice tkanja jer je smatrala da je to važno za dušu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sonja Djukanovic
Хвала на лепом чланку и уметници Загорки Стојановић . Овај чланак лечи наше душе , и да никада несмемо заборавити наше баке и њихово ткање , које је урезано у наша сећања , наше дечије радости и наше маште . Сећања оплемењена са радости .Хвала нашој уметници Загорки што нас преставља кроз културно наслеђе и незаборав ! Треба посетити Србију и као туриста обилазити дивна места која лече наше душе ! Поздрав из Ванкувера..
vesna
таписеристкиња, костимографкиња, сценографкиња ... kakav je ovo jezik nakaradan?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.