Četvrtak, 05.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Smeh i suze na šinama

Predstava „Tramvaj zvani samoća”, prema tekstovima Mine Ćirić, Maše Radić, Nede Gojković i Galine Maksimović, režija Stevan Bodroža, produkcija „UK Vuk Karadžić” u saradnji sa GSP Beograd, izvođenje u tramvaju na liniji šest
Из представе „Трамвај звани самоћа” (Фото: Имре Сабо)

Omnibus predstava „Tramvaj zvani samoća” reditelja Stevana Bodrože nastala je prema tekstovima mladih spisateljica: Mine Ćirić, Maše Radić, Nede Gojković i Galine Maksimović. Premijerno izvedeno u tramvaju na liniji šest, ovo ambijentalno scensko delo donelo je četiri pripovesti o dramatičnim porodičnim odnosima, konfliktima između muškaraca i žena, roditelja i dece, kao i o uspostavljenim relacijama između putnika koji se slučajno sreću.

Pozorišni tramvaj je krenuo sa početne stanice kod Crkve Svetog Marka, a predstava je počela unezverenim upadom Mihajla (Ivan Tomić) u očajničkoj potrazi za nestalom senilnom majkom Ankom (Marija Opsenica), praćen ćerkom Dejanom (Milica Stefanović). Nakon porodičnih trzavica i neuspele akcije pronalaženja majke i bake, oni izlaze iz tramvaja na sledećoj stanici, gde ulaze likovi druge drame – Uroš (Đorđe Marković) i Brana (Tijana Čurović), bračni par sa brdom kesa prepunjenih namirnicama. Njihovu bračnu rutinu narušava slučajan susret s Ljiljom (Ivana Nikolić), Uroševom nekadašnjom ljubavlju, skrećući tok događaja u neočekivanom pravcu. Likovi treće priče su Milovan (Stefan Radonjić) iz Beograda i Ana, njegova polusestra iz Splita (Jasmina Večanski), u privremenom boravku u Beogradu zbog svadbe njihovog oca, sudarena sa neprijatnostima na nacionalnim osnovama. Akteri četvrtog dela su Snežana (Jasmina Avramović), prepoznatljivo gunđalo našeg okruženja koje pametuje mladoj nepoznatoj devojci Mariji (Anđela Jovanović) blizu koje stoji u tramvaju, zbog njenog oblačenja, raskopavajući obostrano drame sa burnim ishodima.

Bodrožin „Tramvaj zvani samoća” dosledno je, odmereno i suptilno ostvaren u celini. Glumci su psihološki tanano i sasvim upečatljivo predstavili likove koji su u gradski prevoz upali sa ličnim dramama i (in)direktnim potrebama za rasterećenjem. Scenski prostor, tramvaj u pokretu na Bulevaru kralja Aleksandra, nesumnjivo je glavni sastojak, osnova ove predstave koja nam je zbog izmeštanja iz „scene kutije” donela istinsko uzbuđenje i ekskluzivnost doživljaja, preispitujući pri tome i pozorišne konvencije.

Ovaj oblik ambijentalnog teatra pomera perspektivu posmatranja i tradicionalnog razumevanja odnosa između glumaca i gledalaca, glumaca i likova, kao i teatra i teatarskog uopšte. Snažnije se osvešćuje ideja o predstavljanju u svakodnevnom životu, sistematičnom razumevanju sveta kao pozornice, koje su posle Šekspira razvili teoretičari ukrštenog polja studija sociologije, antropologije i teatrologije – Tarner, Gofman, Karlson, Šekner. Njihova razmišljanja o proširenoj, društvenoj teatralnosti, važna su za celinu značenja ove predstave u kojoj smo svi glumci. Jedni su profesionalci koji igraju likove drama mladih autorki, dok drugi, publika predstave, istovremeno igra putnike u tramvaju, sa kojima likovi drama povremeno diskretno komuniciraju, uvlačeći nas u polje igre. Ovde naročito nismo pasivni gledaoci, puki voajeri porodičnih rasprava, već smo učesnici, glumci koji igraju likove drugog reda, bukvalno i simbolički stvarajući od celog sveta pozornicu.

Osim scenskog prostora, tramvaja, lik Jurodivog (Željko Maksimović) je vezivno tkivo svih pripovesti, stalni je putnik, prosjak i svedok. Teši Ljilju kada ostane opet sama, pijući sa njom jeftino vino, izigrava otkačenjaka budalasto pevajući „Ana voli Milovana”, prosi. On je metaforičan lik, šekspirovska luda koja pomno prati svet okrećući ga naglavačke, menjajući ugao njegovog posmatranja. Šara ga poetskim komentarima, zagonetnim stihovima koji otvaraju svest o postojanju nekih drugih svetova, paralelnih kosmosa koji ovom našem daju onaj pravi smisao.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ksilaks
Kad te Nebojsa Krstic pohvali da nesto dobro radis, treba da se zapitas gde gresis.
Mirko Joksimovic
Predstava zvuci neobicno i zanimljivo, ali mislim da bi trebalo vise da se izvodi, da mogu svi zainteresovani da je vide, a ne da bude samo za mali krug odabranih.
SinišaŠkarica
Bravo Bule

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.