Matijina poezija pomagaće obnovu Milentije

U Zvezdara teatru u Beogradu je organizovan prigodan skup, u okviru kojeg je pesnik i akademik Matija Bećković, nenametljivo i s poštovanjem, uručio prikupljena sredstva vladici kruševačke eparhije Davidu Peroviću za obnovu manastira Milentija. Sredstva su prikupljena zahvaljujući Bećkovićevoj poeziji i programu „Veče sa Matijom”, koji se održava već dve decenije u Zvezdara teatru i dobrotvornog je karaktera. U prisustvu Dušana Kovačevića, profesora dr Mirka Kovačevića, arhitekte zaduženog za radove na manastiru i Ljubiše Đidića, predsednika UO za obnovu ovog kulturno-istorijskog zdanja, prvi se prisutnima obratio akademik Bećković:

„Čast mi je da sam u prilici da, zahvaljujući poeziji i Zvezdara teatru, već dvadeseti put dam prilog u humanitarne svrhe. Ovog puta reč je o manastiru Milentiji u opštini Brus, sličnom Kaleniću i Lazarici, koji su dve ikone Moravske škole. Ostaci Milentije su pronađeni posle zemljotresa i nalaze se u muzejima u Beogradu i Kruševcu. Obnova Milentije prilika je da se ti komadi ponovo ugrade i da manastir zasija”.

Ljubiša Đidić je kao predsednik UO darivao Kovačevića i Bećkovića ikonama i izrazio zahvalnost Matiji što je putem stihova „ovim činom ugradio duhovne cigle na one temelje, koje obnavljamo od 2004. da bismo vratili sjaj Moravske škole ovom zdanju. Želeći da obnovimo manastir činimo sve da nas čuje i birokratija”.

„Mi nemamo sačuvano sto odsto kamene plastike, ali ako kažemo da je nađeno 500 komada a od toga je 300 velikih to daje mogućnost obnove. Manastir je bio iste veličine kao Lazarica, a sada imamo samo zidove visine oko dva metra. Ako vratimo te komade, mi smo vratili i original koji je postojao. Projekat za obnovu je napravljen pre nekoliko godina i proračunato je tada da je za radove potrebno izdvojiti oko 27. miliona dinara”, kazao je arhitekta prof. dr Mirko Kovačević, autor projekta za rekonstrukciju ovog zdanja.

Arheološka istraživanja manastirske crkve i njena konzervacija otpočeli su 1969, ali je dobar deo kompleksa ostao neistražen, kako smo saznali. U manastiru nije pronađen grob ktitora, tako da se ne zna ko je gradio manastir, a pretpostavlja se da je sagrađen krajem 14. ili početkom 15. veka. O svojim večerima poezije koje imaju humanitarnu svrhu akademik Bećković je za „Politiku“ rekao:

„Poezija je gotovo redovno govorena na mitinzima poezije. A onda je to vremenom nestalo. Međutim, pre dve decenije Duško Kovačević mi je ponudio da ovde održim pesničko veče. Bilo je to iznenađenje kako su se ljubitelji poezije odjednom sjatili u Zvezdara teatar. A ja sam upravo za ovo pozorište smatrao da je na nemestu. Pitao sam se ko će da ide na periferiju grada i mislio sam da pozorišta nisu slučajno u centru. Ali kad nešto vredi, publika daje sebi truda. Tokom prve večeri nismo ni slutili da će to postati tradicija, a onda se dogodilo da su i karte naplaćivane ljubiteljima umetnosti. I da oni jedva čekaju da im se pruži prilika da nešto učine, i čak su davali i više novca nego što ulaznice koštaju, kada bi shvatili da tako nekome pomažu. Ove večeri su demantovale tvrdnju da poezija nikog ne zanima”, rekao je Bećković. .

Kao domaćin, prvi čovek Zvezdara teatra Dušan Kovačević je kratko istakao da je čast što „možemo da pomognemo, a sav prilog je nastao zahvaljujući ljudima koji vole poeziju. Svaka od starih građevina jeste vrsta poezije, a svi koji su došli na Matijino jubilarno veče dali su bar po jednu ciglu za obnovu manastira”.