Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZA KULISA

Gde je Srbija u novoj evropskoj jednačini

Ideja o različitim brzinama integracije u EU zvanično bi trebalo da bude predstavljena 25. marta u Rimu, na proslavi 60 godina od potpisivanja Rimskih sporazuma, kada su osnovane Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju
Илустрација (Фото Д. Ћирков)

U Evropskoj uniji opet je na zamahu dobila stara priča o njenom preustrojstvu u dve brzine. Na „prvom koloseku” bilo bi čvrsto jezgro, stare članice, poput Nemačke, Francuske, Italije, zemalja Beneluksa, koje bi produbljivale međusobno ujedinjenje u ekonomiji, odbrani, zaštiti spoljnih granica i suzbijanju terorizma i ilegalne imigracije. Na drugom, „perifernom”, nalazile bi se, recimo, Mađarska i Poljska, i sve ostale članice. Razmišlja se, kako se prenosi iz Brisela, i o mogućem privremenom statusu za države koje ispune uslove za prijem u članstvo EU pre nego što se vidi da li je moguće novo proširenje Unije, što bi za koju godinu mogla biti Srbija.

Ta ideja o različitim brzinama integracije za narednih desetak godina trebalo bi, kako se očekuje, da bude zvanično predstavljena u Rimu, 25. marta, na proslavi 60 godina od potpisivanja Rimskih sporazuma 1957. godine, kada su osnovane Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i udareni temelji današnje EU. Posle nedavnog samita evropskih lidera na Malti, nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je Evropa različitih brzina moguća.

A kako bi se eventualna odluka o koncentričnim krugovima, kojom bi Unija pokušala da nađe izlaz iz sadašnje krize, odrazila na Srbiju? Pogotovu kada i šef srpske diplomatije Ivica Dačić sa skupa zapadnobalkanske šestorke u Skoplju otvoreno primećuje da EU sve ređe pominje proširenje kao svoju važnu politiku.

Stvaranjem „periferne EU”, put Srbije do članstva mogao bi, smatraju jedni, da bude ubrzan, mada ne u „prvu ligu”, dok drugi ocenjuju da bi takva budućnost za zemlju bila neprihvatljiva.

Politički analitičar Dragomir Anđelković misli da sama činjenica da se o tome priča, čak i kada se ne bi desilo da odluke sada budu usvojene – treba da bude pouka za Srbiju da ne treba više da se ponaša evrofanatično, kao da nema drugu perspektivu osim da bude unutar EU, „jer je pitanje šta će dobiti od nje”.

„Ako bi se Srbija eventualno našla u tom drugom krugu, to bi značilo prevaru, jer se sa Srbijom već dugo pregovara i izvlače razni ustupci pričama da ćemo postati punopravna evropska članica. U tom slučaju pokazalo bi se da nas je neko od starta varao”, kaže on.

Povodom činjenice da se o „privremenom statusu” razmišlja za period od desetak godina, Anđelković kaže da se, kad se u Srbiji priča o EU, misli o fondovima. „Ako sve to ne treba da dobijemo, a s druge strane nam nameću svoj ideološki okvir, onda je to jedna vrsta okupacije pod velom evrointegracije. Onda smo od starta varani, da bi od nas izvukli ustupke i na neki način nas potpuno okupirali, a mi, zapravo, nismo ušli u proces pravih evrointegracija”, misli on.

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije, ocenjuje, međutim, da eventualna odluka o Evropi u dve brzine ne bi usporila našu evrointegraciju. „Mi smo tek na putu pristupanja i ne verujem da to može na bilo koji način da se odrazi na nas u ovoj fazi. Najverovatnije ćemo biti integrisani u EU ako ona bude opstala”, kaže on, dodajući i da bismo po ulasku u EU, u slučaju prihvatanja nove vizije, verovatno bili u daljem krugu država manjeg stepena integracije”.

Zečević podseća i da su sadašnji predvodnici priče o reformi EU, pored Merkelove, Fransoa Oland, španski i italijanski premijer, i da ideja postoji dugo, da su je gurali Britanci, a sada je, evo, zaživela posle „bregzita”. On ipak naglašava: „Sve zavisi od izbora u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji. Ukoliko bi Marin le Pen došla na vlast u Francuskoj, sve bi to moglo da se promeni”.

Sličnog stava je i Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka. „Idu izbori u Francuskoj i Nemačkoj, i od rezultata u tim zemljama zavisiće samo ustrojstvo „čvrstog jezgra”. Međutim, šta god da se desi, potpuno je realno očekivati Evropu kao kombinaciju koncentričnih prstenova”, smatra on. Kaže, pak, da će nešto konkretnije o tome moći da se kaže od jeseni, kad se sagleda ko je na tim izborima pobedio.

U ovom momentu evropska jednačina, prema njegovoj oceni, u stvari ima nekoliko nepoznatih: prva su rezultati izbora u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, druga je odnos nove američke administracije prema EU a treća – ponašanje dve velike globalne sile, Rusije i Kine. Konačno rešenje svih tih nepoznatih nazreće se u drugoj polovini ove godine, kad bi se moglo oceniti da li sve ovo što je strategija može biti sprovedeno ili ne, ili će to ići na globalne dogovore, o čemu postoje pokazatelji.

Za Srbiju, koja bi se, dakle, našla u „privremenom statusu”, to bi značilo boravak u prostoru koji ne bi imao eksplicitno članstvo, već neku vrstu ekonomskih, pa i političkih veza.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stanimir
EU je bila tvorevina politicara koji su osetili strahote II. svetskog rata.U medjuvremenu su dosli neoliberali koji gledaju sta mogu ucariti iz zajednice a nedajuci nikakve doprinose.EU postaje sve nakaradnija.Mnogo vazne oblasti nisu na vreme regulisane /npr: poreska politika.I dalje unutar unije ima poreskih rajeva.Grcke, Portugalkse i druge megakompanije placaju simbolican porez u Amsterdam, London, Luxemburg nekoliko procenta a svojim zemljama nula/.EU je mogla biti uspesna da je na vreme okrenula ledja Americi i NATOu.Ona to nije uradila vec se zadnjih decenija amerikanizuje, ucestvuje u zlocinacke ratove sa NATOm i postaje vise geostrateska tvorevina i gubi svoj smisao.Takvoj nakaradnoj tvorevini, koja nema samostalne politicare sa vizijom, dolazi kraj. Mi nikada necemo postati punopravan clan jer se ona raspada.Najveci pacov vec bezi sa broda a mi cekamo da se utovarimo.Sutra da postanemo clan, nista nam ne vredi kada smo unistili dom.proizvodnju, samo bi svi mladi otisli
Aleksandar Mihailovic
Sve oko EU je najobičnija prevara i rijalitisanje na nekoliko koloseka. Jedan vodi u Brisel gde se glume pregovori, kao da su ikada u svetu o granicama i interesnim sferama odlučivali mali igrači, pioni, a ne velike sile. Ako se one sastanu, ne mora na Jalti, mogu i u SB UN i kažu da je dosta, da se granice Srbije imaju poštovati, ili da se "K" mora priznati, tu je kraj svake dalje pozorišne predstave za naivne. Da li "pregovarači", rolisti, to znaju? Znaju! A da li znaju i "velemajstori"? Znaju! Pa šta tamo rade? Igraju se posrednika, a u suštini vuku sve konce, dok se "deca" igraju i jure za šargarepama na kojima piše EU i država oni pljačkaju enormna kosmetska bogatstva i čekaju pravi trenutak da se povuku i prepuste "tvrdoglave" samima sebi i da polako nestaju pod uticajem OU, plutonijuma, GMO. Šta to pokazuje? Da piončići ne smeju da se dogovore, da posrednici ne žele da se dogovore, te da se sa vodviljskim briselskim predstavama nastavlja, dok svi ne popadaju ili se EU raspadne.
dr Slobodan Devic
Dobre namere Evrope prema Srbima i Srbiji pamtimo jos od 1389-te. Iz novije istorije: da nije bilo admirala Geprata, marsala DePrea, i predsednika Vudroa, Srbi posle prvog svetskog rata nebi nista dobili, i pored nasih vekovnih "prijatelja" Francuza, Rusa, ... . Bolje bre i sa Amerima nego sa Evropom; mada, ja bih radije gurao kinesku opciju ...
Natasa
Dokle će te biti naivni ? Nemojte gubiti vreme i zaluđivati se ulaskom u Uniju, koja će ionako propasti. Sa stanjem u kom nam se država nalazi više od 1-2 decenije, mi nikada nećemo moći da ispunimo uslove. Svakim danom smo sve dalje, a ne bliže. U državi je sve gore, te nemojte dozvoliti da vas iko zavarava. Razmislite, pročitaje zakone, uporedite stanje u državi sa istim tim zakonima. Bez obzira što se danas zakoni više koriste za mešetarenje i nabacivanje para u budžet, opet su zakoni. A odavno se selektivno primenjuju. Da ne pričam o postupku sistematizacije, ažurnosti šifarnika radnih mesta u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, nemogućnosti da u procesu školovanja budemo u toku sa savremenim trendovima...... Kada je bio referendum o pristupanju Srbije evropskoj uniji ? Ja se nešto i ne sećam da ga je uopšte i bilo, a moj odgovor bi svakako bio ogromno "NE". Sećam se da je bio referendum o pripajanju NATO-u i da su rezultati bili takođe ogromno "NE".
dr Slobodan Devic
@ Raspodela EU donacija - a EU daje donacije za dzabe????? Tu sargarepu ni moja baba ne bi progutala. Mozda i bi, al' kad bi se gadjali tramvajima ...
Raspodela EU donacija
Nataša, svakoj državi je lako izaći iz EU (kao Britanci) , ali je novim državama teško ući i dobiti STOTINE miliona evra na ime donacija i investicja!! Zato ako Srbija ne uđe u EU, te pare dobijaju sadašnje članice sa Balkana, pa većina komentatora iz susednih država zagovaraju da Srbija ne uđe u EU, jer će njima ostati više para.
Jovanka Voždovčanka
U novoj evropskoj jednačini, Srbija će, ponovo, da bude Krajina, kako je, lepo, objašnjeno u jednom članku, u rubrici "Pogledi", pre neki dan.
Balkanac
... možda ako u tu novu Krajinu ukljućuješ i Bugarsku i Grčku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.