Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Led otplovio, a naplata tek stiže

– Ledeni čepovi uništili veliki broj plovnih objekata, marina, sidrišta, pristana, pristupnih mostova, splavova, bova... – Šteta na rekama iznosi najmanje dva miliona evra, mada neki tvrde da je ona jednaka ceni nabavke tri ledolomca
Ледоломац „Гребен” је у власништву „Електропривреде Србије” и његов главни задатак је да од ледених санти, и то сам, чува Хидроелектрану „Ђердап”, а зимус је бранећи реку од санти узводно од бране превалио око 3.000 километара (Фото: Дарко Ћирков)

Led koji je oko mesec dana pod okovima santi držao Dunav nestao je kao rukom odnesen pa se reka, druga po svojoj dužini u Evropi, plavi kao usred proleća. Led je otplovio, ali štete načinjene za vreme njegovog boravaka tek treba da se izračunaju i dođu na naplatu. Procene nisu još urađene, ali „odokativno” se računa koliko nas je ovogodišnji ledostoj koštao. Prema tim proračunima, u najmanju ruku više od dva miliona evra.

– Od ulaza Dunava u Srbiju pa do Đerdapa oštećeno je, može se reći, sve što je bilo u vodi – veliki broj, uglavnom privatnih plovnih objekata, marina, sidrišta, pristana, pristupnih mostova... više od stotinu objekata. Kako će se šteta naplatiti ne znam, mislim da će privatnici to morati sve da plate iz svog džepa, ako imaju, jer osiguravajuća društva ne žele da osiguraju ništa što je na reci – kaže Petar Đorđević, predsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam u Privrednoj komori Srbije. On ističe i da su štetu pretrpeli i vlasnici splavova.

– Njih je ojadio led, ali i to što nisu radili oko mesec dana. Kada će otvoriti vrata za goste zavisi od finansijske moći vlasnika – kaže Đorđević.

A kada je led krenuo niz Dunav prvo na udaru našlo se pristanište u Apatinu. Izgrađeno je pre sedam godina i u njega je uloženo oko 60 miliona dinara. Ledeni čep pokidao je 17 čeličnih šipova, pristupni most, deo pristaništa dužine od oko 50 metara. Kako kažu poznavaoci reke, šteta na ovom pristaništu iznosi između 200.000 i 300.000 evra.

Zbog prekida saobraćaja na vodnom koridoru E7, jednom od najprofitabilnijih i najjeftinijih koridora u zemlji, šteta na dnevnom nivou iznosila je oko 55.000 evra. Ako se to pomnoži sa 30, koliko je otprilike bio zaustavljen saobraćaj na rekama, onda to iznosi 1.650.000 evra.

– Ako se sabere ta dnevna šteta, šteta u Apatinu na pristaništu i ono što smo pretrpeli mi vlasnici plovila i marina, ali i vlasnici splavova, ako se u to uračunaju i uništene bove na plovnom putu, ali i povećane cene nafte i žita, sirovina koje su čamile na baržama, kao i angažovanje mađarskih ledolomaca po satu, mislim da će našu zemlju sve to koštati koliko nabavka tri ledolomca – kaže jedan od vlasnika broda na Zemunskom keju, čovek koji je svoj životni vek proveo radeći u preduzeću za vodnu privredu.

Nautičari i privrednici, prema njegovim rečima, ostavljeni su ove zime na milost i nemilost prirodi.

– Trebalo je da nadležni misle na vreme o rekama, a ne kada ih je led u potpunosti prekrio. Morali su da slušaju prognoze Hidrometeorološkog zavoda i da dok se još na reci stvarala pokorica angažuju ledolomce iz Mađarske. Oni kažu da su nas obavestili da u novembru vadimo plovila iz vode, ali većina nas ta obaveštenja nije dobila jer su bila na oglasnoj tabli, a mnogi od nas na reci. Priznajem, nismo mi na reci od juče, trebalo je da poučeni iskustvom od 2012. godine i sami vadimo čamce iz vode, ali eto nismo – kaže on i ističe da je njega i njegove kolege najviše zabolelo to što im nadležni u najgorem trenutku nisu pružili ruku pomoći, već su neki od njih pretili kaznama.

– Pa valjda smo tada morali da budemo ujedinjeni, valjda smo svi imali zajednički interes da očuvamo infrastrukturu. Led je sada prošao, šteta je ogromna, ali se plašim da će se veoma teško nadoknaditi ono što je uništeno – kaže ovaj iskusni poznavalac reke.

U Srbiji je za adekvatnu odbranu od leda, prema rečima stručnjaka, potrebno šest ledolomaca. Jer, Mađari, kroz čiju teritoriju Dunav protiče u dužini 350 kilometara imaju 12 ledolomaca. Dunav kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara, a mi faktički kao država nemamo nijedan.

Ledolomac „Greben” je u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije” i njegov glavni zadatak je da od ledenih santi, i to sam, čuva Hidroelektranu „Đerdap”. On je zimus braneći reku od santi uzvodno od brane prevalio oko 3.000 kilometara.

– Ledolomci iz Mađarske koji su boravili kod nas u rangu su „Čakora” i „Vučeva” koji već nekoliko godina „venu” u mulju kod Novog Sada. Mislim da je državi u interesu da ova dva ledolomca otkupi i da ih uz određena ulaganja stavi u funkciju. Ako ne to, onda pod hitno treba krenuti u nabavku ledolomaca po normalnim cenama jer se plašim da ako odmakne vreme, ni sada, kao ni pre pet godina, nećemo izvući pouku – napominje naš sagovornik.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

predrag
Normalno je da se ovo dešava kada na mesto stručnih ljudi dođu stranačke ulizice koje nemaju pojma o životu kraj reke (važi za sve stranke i ne samo za reku). Uz blagonaklonost opštinskih moćnika dižu se vikendice, kuće, farme u priobalnom i plavnom području. Vekovima se čamci izvlače pred zimu iz vode a sada se prave marine na otvorenoj reci da bi se videli tatini i mamini gliseri. Dunav nije od juče i ne ledi od juče a to što godinama nije bilo jake zime ne znači da neće opet...Zašto bi država imala obavezu da plaća nečije eksperimentisanje osim da te iste, kao i one koji su im sve to dozvolili kazne. Što se tiče samih ledolomaca neka neko prvo sabere kolika je bila u zadnjih 30 godina potrebe za njima i koliki bi bili troškovi održavanja plovila, posade, vezova i svega ostalog za to vreme pa priča o tome da smo mogli kupiti tri broda za troškove ovogodišnjeg najma ne bi baš tako crno izgledala.
Marko
Nekada je Država umela u sred neposredne opasnosti i da naredi korišćenje privatnih resursa u cilju spasavanja društvene i privatne imovine i naroda. Danas, vidimo ta praksa se selektivno sprovodi. Ako je preduzeće u stečaju i duguje Državi milione, ne vidim u čemu je problem da se uradi neka vrsta poravnanja?
Enzo
U ovom tekstu nedostaje informacija u cijem su trenutno vlasnistvu dva postojeca ledolomca koji su kako kaze autor parkirani u Novom Sadu. Verovatno su nekad bili u drustvenom vlasnistvu, a sad su pretpostavljam u privatnom jer se na kraju autorskog teksta pominje predlog da drzava treba da otkupi i servisira ta "postojeca dva ledolomca".... Pitanja su ciji su i koje su bile obaveze vlasnika?
pantelija
Verujem da su ledolomci Vučevo i Čakor u vlasništvu neke firme koju su gurnuli u stečaj i prodali ono što je vredelo, tj transportne brodove. Privatniku se ledolomac ne isplati.
Boris
Tako je to kod nas. Sad ce vrelo ljeto pozari na sve strane a mi cemo posle nepovratno izgorenih suma pricati kako to da nemamo kanadere za gasenje pozara iz vazduha. Onda ce ici pozajmica od Hrvata predpostavljam opet po paprenoj cijeni i tako ukrug. Nazalos mnogo toga nemamo. Ne zamjerim nikom bio je rat lopovske privatizacije svi misle na sebe niko o drzavi. Al vrijeme je da se pocne.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.