Petak, 03.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Od Golgote do Vaskrsa Srbije

U srpsku nacionalnu tradiciju najdublje su utisnuti Prvi srpski ustanak, Balkanski ratovi i, naročito, nemački ratovi – Prvi i Drugi svetski rat (1914–1945), kaže Miloš Ković, autor knjige „Jedini put”
Милош Ковић (Фото Д. Ћирков)

Odbrana Srbije od udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske, 1915. godine, povlačenje preko Crne Gore i Albanije, obnova na Krfu i pobeda na Solunskom frontu, sa puno prava su nazvani Golgotom i Vaskrsom. Poraz i egzodus iz 1915–1916, događaji koji se ubrajaju u najtragičnije trenutke srpske istorije, dobili su svoj naknadni, dubinski smisao pošto su u nacionalnoj tradiciji i sećanju spojeni sa potonjom obnovom i pobedom.

Izdavačka kuća „Filip Višnjić” iz Beograda objavila je knjigu istoričara Miloša Kovića „Jedini put” (Sile Antante i odbrana Srbije 1915. godine). Kada se proučava samo godina 1915, od napada na Srbiju prvih dana oktobra do napuštanja otadžbine i uspona srpske vojske i izbeglica ka crnogorskim i albanskim planinama početkom decembra, objašnjava autor, slika srpskog poraza postaje mnogo stvarnija i mračnija. Šta se i zašto dogodilo? Ova knjiga ne nudi jednostavne i uprošćene odgovore. Njena ključna teza je, ipak, da su sile Antante Srbima pomoć prvo obećale, potom su ih sprečile da preventivnim napadom na Bugarsku sami sebi pomognu, da bi ih na kraju prepustile milosti i nemilosti neprijatelja.

Istorija odbrane Srbije 1915. sagledana je kao celina koja obuhvata i vojnu i diplomatsku istoriju, kao i svakodnevna iskustva „običnih ljudi”. Pripovedanje o srpskom Velikom ratu ne sme da izostavi ni epsko junaštvo, ni mučenička stradanja. U knjizi su, zato, sa skoro podjednakom pažnjom saslušani glasovi kralja Petra, njegovih oficira i vojnika, srpskih i savezničkih ministara i diplomata, novinara, pripadnika medicinskih misija i zarobljenih neprijatelja, žena i dece iz izbegličkih kolona.

Ratovi su usud srpske istorije. Srbi su, ponajviše zbog geografskih datosti, objašnjava Miloš Ković, ratovali više i duže od mnogih nacija. Ratovi su donosili rasulo i posrnuća, ali su se u njima uobličavali srpski kultovi i predanja, sa središtem u Kosovskom zavetu. Ti kultovi, predanja i zaveti učinili su Srbe samosvesnijim i borbenijim u suočavanju sa iskušenjima.

Srbi se, međutim, ne razlikuju od ostalih nacija po tome što su sećanje na ratna junaštva i stradanja ugradili u temelje svog nacionalnog identiteta. Od britanskih do pacifičkih ostrva, i od ruskih tajgi do kanadskih prerija, nacije pamte i obeležavaju svoje pobede i svoje patnje. Još je Ernest Renan u ogledu „Šta je nacija” (1882), koji su Srbi brzo preveli i rado čitali, utvrdio da su nacije, pored ostalog, zajednice sećanja na zajednička stradanja. Istorija i identitet Srba to, zaista, mogu da potvrde. Postoje, naime, ratovi koje su oni pažljivo sačuvali u svojoj tradiciji, jer su im doneli izuzetno masovne pogibije, smišljena zatiranja, pomore od bolesti i gladi, seobe i preveravanja.

Takvi su bili turski ratovi, od Maričke bitke 1371. do pada Budima 1541. godine. U tu vrstu istorijskog iskustva spadaju i ratovi između Osmanskog carstva, Habzburškog carstva i Mletačke republike, koji su obeležili potonje vekove srpske istorije. Među njima je, po Srbe, najpogubniji bio Veliki bečki rat 1683–1699. U vremenu oslobodilačkih ratova 1804–1945. u nacionalnu tradiciju najdublje su utisnuti Prvi srpski ustanak, Balkanski ratovi i, naročito, nemački ratovi – Prvi i Drugi svetski rat (1914–1945). Konačno, ovom nizu vreme će dodati i ratove koji su pratili drugo razbijanje Jugoslavije i uništavanje srpskog stanovništva u Krajini, Sarajevu, na Kosovu i Metohiji (1991–1999).

Prvi svetski rat, po mnogo čemu, naglašava Ković, izdvaja se među srpskim vojevanjima. Obeležile su ga i najveće pobede i najveća stradanja. On je velika raskrsnica ne samo svetske i evropske, nego i srpske istorije. Kultura, privreda, politika – posle njega ništa više nije bilo kao pre. Drugi svetski rat bio je samo njegov nastavak. Posledice Prvog svetskog rata osećamo i danas, posle punih sto godina. Sadržaji i smisao srpskih sećanja na Prvi svetski rat menjali su se od 1918. do danas. Svako vreme, od doba Kraljevine Jugoslavije do današnje Republike Srbije, imalo je svoj Veliki rat. Srbi su dobar primer za to kako predanja menjaju oblike i kako ona, u isto vreme, mogu da budu neobično otporna i trajna. Sećanje na Veliki rat oduvek je podrazumevalo ponos na pretke, zbog junaštva i pobeda na Ceru, Kolubari i Solunskom frontu. Tu je i priča o porazu i stradanju, o Albanskoj golgoti, ali se ona uvek vezuje za Krfski vaskrs i Solunsku pobedu. Hrišćanstvo i patriotizam, koji vekovima čine osnove evropske kulture, pronalaze smisao golgote u neminovnom vaskrsu. Istorijsko iskustvo Srba to, uostalom, potvrđuje.

Teško je, ukratko, ističe Ković, opisati svu dubinu propasti iz 1915. godine. Srbija koju je, počevši od 1804, u mukama i pobedama uporno gradilo nekoliko naraštaja, tada je izbrisana sa mape Evrope. Napale su je i razorile tri države – Nemačka, Austrougarska i Bugarska. Njena vojska, proslavljena u epskim bitkama na Kumanovu, Bitolju, Bregalnici, Ceru i Kolubari, bila je pobeđena. Država i vojska napustile su teritoriju Srbije, da bi nastavile borbu. Civilno stanovništvo, već desetkovano represalijama i epidemijama, prepušteno je na milost i nemilost osvajačima.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Ј акшић
Претпостављам да је Владан Јовановић добронамеран човек,без обзира да ли се представио псеудономом или не.Критичка историогравска мисао не искључује Косовски завет,који многи третирају као мит не водећи рачуна да мит нема утемељење у истријском догађању,већ је продукт маште исконструисан на одређеном степену дроштвене свести,Према томе Косовски пораз је релатизован величином жртве и у суштини чини цивилизацијску победу српског народа јер _поражени су они који признају пораз.Косовски завет је остварен 1912. уништењем Турске Вардарске армије и албанског башибозлука који је био њена подршка.Велика Британија је знатно допринела оспоравању резултата Балканских ратова 1912./13,спречила је превентивни напад Србије на Бугарску 1915. и омогућила Аустроугарској да се диверзионо убаци у Албанију,чијем је стварању допринела да спречи излаз Србије на море.Тек после катастрофе на Галипољу ВБ схвата да без Срба нема победе на Балкану.Милоше оправдај име.
ИСТОРИОГРАФИЈА ЈЕ ДРУШТВЕНА НАУКА
Историографија није евидентирање догађаја и датума из прошлости већ њихова ИНТЕРПРЕТАЦИЈА. То подразумева две ствари. Прво, историографија, као друштвена наука, је тесно повезана са другим друштвеним наукама – социологијом, психологијом, етнологијом ... што значи да култни, митолошки и религиозни моменти нису никакве „наслаге“ већ неопходан елеменат историографије без којих се она своди на евидентирање датума и догађаја, тј. престаје да буде наука. Друго, интерпретирање прошлости подразумева да се открије СМИСАО догађаја у прошлости.Тај смисао нам открива "како и зашто" збивања у садашњости - и обрнуто. Укратко, без косовског завета није могуће схватити ни историју Срба ни њихову садашњост.
Bazooka Joe
Svi ratovi koje je Srbija vodila u 20. veku (izuzev Drugog Svetskog) su bili osvajackog karaktera, a prikazivani su kao oslobodilacki ratovi. Prvi i Drugi Balkanski su uvecali Srbiju za 100%, Prvi Svetskim ratom je Srbija uvecana za danasnju Vojvodinu, a njen kralj je vladao i ostalim jugoslovenskim narodima. 90-tih se kao "preventivna mera"i u "ime jugoslovenstvana celu sa SKJ zatim SKS i Milosevicem" pojavio srpski separatizam, etnicki se cistila Bosna, Hrvatska i Kosovo od nesrpskog stanovnistva. Epilog znamo, danas se ni cirilicna tabla ne dozvoljava u Vukovaru, a vozovi bez voznog reda za Kosovo mogu samo preko minirane pruge.
savremenik
i gospod bog na krizu je raspet i to je vjerovatno jer je nemoguce,pisao je jedan sredjevjekovni filozof/parafraziram/.pa quo vadis domine kod napustanja rima od hriscana,pa milos ubi za lazu murata i.td. i tsl? drugim rijecima za ono sto nas je odrzalo kroz visevjekovne nesrece na tom prostoru treba brisati iz istorije i drugih podsjecanja sta se nasem rodu dogadjalo,moj vladane jovanovicu?moze misliti sta ko hoce;hilarion popovic ruvarac jeste nas prvi istoricar koji je primijenio metodologiju po uzoru na svjetske istoricare,ali o takvim nebulozama nije pisao niti govorio.najkrace receno,zar je preporucljivo da se barem za dogledno vrijeme,koji vijek,ne slavi ono sto nije "proizvod"istoricara,teoreticara i vajnih intelektualaca,nego naroda,nase slavnog roda poznatog i isticanog na svim univerzitetima u svijetu pa i kod osmanlija do dana danasnjeg.zato treba afirmativno pisati o takvim mladim naucnicima kao sto je milos kovic-svaka mu cast!
sta jes' jes'
"У српску националну традицију најдубље су утиснути Први српски устанак, Балкански ратови и, нарочито, немачки ратови – Први и Други светски рат ..." Sudeci po sajkaci Prvi svetski rat nadilazi sve ostale istorijske krivine... Pre toga Srbi su bili gologlavi i nedefinisani.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.