nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Gamzigrad čeka zakon o banjama

U prelepom krajoliku, kao stvorenom za odmor, šetnju i rekreaciju, sa lekovitom vodom koja isceljuje mnoge bolesti, Gamzigradska banja je danas – kao i ostalih dvadesetak rehabilitacionih centara u Srbiji – daleko od „carske pozicije” u turizmu, kakva bi priličila ovakvom biseru
Специјална болница за рехабилитацију „Гамзиград” (Фотографије Бојан Билбија)
Хипербаричне коморе

Na obali Crnog Timoka, odakle se vidi planina Rtanj, pet kilometara od carske palate Feliks Romulijana, gde je stolovao imperator Gaj Galerije, i 10 kilometara od Zaječara, nalazi se Gamzigradska banja.

U prelepom brdovitom ambijentu, kao stvorenom za odmor, šetnju i rekreaciju, sa lekovitom vodom koja isceljuje mnoge bolesti, Gamzigrad je danas – kao i ostalih dvadesetak rehabilitacionih (RH) centara u Srbiji – daleko od „carske pozicije” u turizmu, kakva bi priličila ovakvom biseru.

Naprotiv, sa obližnjim hotelom u procesu privatizacije i stečaju, sa zgradom specijalne bolnice starom četiri decenije, u ovoj ustanovi najviše strahuju da i njih ne zadesi slična propast, otkriva za „Politiku” direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Gamzigrad” u Gamzigradskoj banji dr Rade Kostić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

– Naša bolnica je započela sa radom 1978. i ne pokriva samo endokrine bolesti, gde su glavni Zlatibor i Čigota, i disajne puteve, za šta je Sokobanja. Radimo ortopedska opšta degenerativna stanja i anomalije dečjeg uzrasta, posebno oboljenja perifernih krvnih sudova i vibracionu bolest – naglašava dr Kostić, koji već tri decenije radi u ovoj banji, a na njenom čelu je od 2001. godine.

Šansa za razvoj sela i čitave okoline
Preko leta usluge Gamzigradske banje koristi u proseku oko 400 ljudi dnevno, kaže dr Kostić:– Zato želimo da lokalna samouprava uredi pijacu, gde bi gosti mogli da kupuju sve što im treba. Tu bi meštani iz okolnih sela mogli da ponude svoje proizvode. Od mleka i sira, preko čajeva sa Rtnja, suvenira i domaće radinosti, do voća i povrća. Da ne pričamo o tome da možemo mnogo više da koristimo neposrednu blizinu Feliks Romulijane, gde dolaze turisti iz celog sveta, kao i okolnih manastira, „Simensove” hidroelektrane iz 1906. koja i danas radi. Uz malo podrške lokalne samouprave, mnogo toga možemo već sada da realizujemo, a uz ozbiljan plan i strateško ulaganje, mogućnosti bi bile neuporedivo veće.

U Gamzigradu leče vaskularna oboljenja uz pomoć termomineralne vode temperature 42 stepena Celzijusa, koja sadrži vodonik-sulfid. Dobijaju je iz neiscrpnog izvora, sa dubine od 303 metra.

– Koristimo našu vodu u zatvorenom bazenu, gde postoje aparati za podvodnu masažu, zatim u mineralnim kadama i kadama sa galvanskom strujom, takođe opremljenim masažerima, kao i različitim vrstama kupki. Imamo i veliku Habard kadu sa dizalicom, za teško pokretne i nepokretne pacijente – objašnjava direktor.

Bolnički stacionar opremljen je sa 235 postelja, od čega 90 ugovaraju sa RFZO, pružajući pacijentima boravak i kompletan medicinski tretman, navodi doktor Kostić.

– Sve ostalo je tržišno opredeljeno, uključujući i dve vikend kućice koje koristimo tokom leta. Dolaze nam pacijenti iz cele Srbije, pogotovo kada je reč o vaskularnoj patologiji, jer smo u tom segmentu jedinstveni. Od pre deset godina uveli smo hiperbarične komore i danas imamo dve. Pun pansion sa tretmanom u hiperbaričnoj komori kod nas sada košta 7.000 dinara, a u zavisnosti od indikacija, neophodno je između pet i 10 tretmana. O našim pacijentima brine 11 lekara specijalista i jedan magistar kardiolog, kao i četiri mlada stručnjaka na specijalizaciji i tim od 32 fizioterapeuta, od čega 27 viših. Naravno, i medicinske sestre – kaže Kostić.

Specijalna bolnica „Gamzigrad” je samofinansirajuća institucija. Prema rečima direktora, ranije su preko aranžmana sa RFZO ostvarivali godišnje oko 100 miliona dinara prihoda, a na tržištu još toliko.

– Sada se struktura promenila, pa smo od oko 200 miliona dinara prošlogodišnjih prihoda, 120 miliona realizovali preko fonda, a ostalo na tržištu. Imamo 120 zaposlenih i polovina prihoda nam odlazi na plate. Ova zgrada od 5.500 kvadrata traži dosta ulaganja. Problemi su slični kao i u drugim banjama, to su ravan krov i termoizolacija – pojašnjava Kostić.

U Gamzigradskoj banji uspevaju da održe kvalitet zdravstvene usluge, da školuju kadar i sve to iz sopstvenih sredstava, naglašava direktor Kostić, kome je situacija u srpskim banjama dobro poznata, kao članu Upravnog odbora Udruženja rehabilitacionih centara Srbije.

– Sve što je urađeno u vezi sa privatizacijom, ispostavilo se da je loše urađeno. Kod nas je ovde u procesu privatizacije hotel „Romulijana”, koji je u fazi raspadanja. Imaju stečajnog upravnika, a za nas je najveći problem što je ovo preduzeće većinski vlasnik okolnog zemljišta. Zato je ovde sve stalo. U susedstvu imamo loša iskustva sa privatizacijom banja u BiH i Rumuniji – kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, pre desetak godina započela je privatizacija domaćih centara:

– Najpre su bile Koviljača i Sokobanja, kao i Vrnjačka i Ribarska banja. Srećom, uz pomoć medija i Fonda PIO koji je tužio državu i RH centre, taj sunovrat je zaustavljen. Sada smo se svi orijentisali na tržište, uz onaj deo pacijenata koji dolaze na lečenje preko RFZO. S obzirom na to da nam je osnivač Ministarstvo zdravlja, mi ne upravljamo sobom, iako smo prepušteni sami sebi i prinuđeni da se snalazimo kako umemo.

Drugi problem je, naglašava Kostić, što su nestale velike državne banke koje su im bile oslonac.

– Od tada radimo preko državnog trezora. Odsečena nam je mogućnost da uzmemo kredit. Ministarstvo zdravlja ne dozvoljava da založimo ni deo imovine i tako nemamo garanta. Nijedna banka neće da stane iza nas, jer ne radimo preko njih, već preko trezora. Mi smo zaista u najtežoj situaciji. Ko izgubi bitku bude privatizovan, kao što su na žalost Vrdnik ili Kuršumlijska banja. Kod privatizacije se gubi ugovor sa državom, odnosno zdravstveni sadržaj – objašnjava naš sagovornik.

Rade Kostić

Banjama treba neko da ih finansijski podrži, jer su, kako tvrdi dr Kostić, došli do ivice:

– Sada je pitanje ko treba da uđe kao partner, i u kom odnosu. Na primer, Gamzigradska banja nije registrovana kao banjsko-klimatsko lečilište. Srbija nema zakon o banjama, koji bi obavezivao lokalnu samoupravu na čijoj je teritoriji izvor lekovite vode, da o njemu brine i  ulaže u razvoj infrastrukture. Tako je svuda u svetu, ali ne i kod nas. Država mora to da uredi i stavi pod strogu kontrolu i zaštitu lekoviti faktor, odnosno izvore termomineralne vode. Tu ne sme biti kompromisa. Kad svako bude znao svoje mesto i ulogu, tada će svi da budu na dobitku od korišćenja ovog blaga.

Na pitanje o mogućnosti da banje otkupe inostrani ulagači, Kostić citira prof. dr Tomislava Jovanovića, dugogodišnjeg šefa katedre za balneologiju sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

– Profesor Jovanović kaže: „Banje Srbije su blagodet srpskom narodu”. Time je sve rečeno: ne dozvolite stranom ulagaču da srpskom narodu, koji je ovde rođen, prodaje to lečenje i tu vodu. Da nam stranci ne prodaju ono što je naše. Svetska je kriza u pogledu pijaćih voda, a Srbija je najbogatija termomineralnim izvorima. Ako mi ne razumemo šta znači dovesti stranog partnera i prepustiti mu ovo bogatstvo, a ne iskoristiti uz pomoć kredita i države taj resurs, naš najveći potencijal, onda ne znam o čemu da pričamo – naglašava Kostić.

Po njegovom mišljenju, specijalne bolnice treba da budu okosnica svih banja, a oko njih da se grade najraznovrsniji komercijalni sadržaji. U to treba, kao suinvestitore, uključiti i državu i privatne firme.

– To je put kojim su krenuli Mađari i postigli velike uspehe. Isto je i u Sloveniji. Lokalna samouprava i država treba da budu oslonac i stub razvoja, a ne da se prepušta privatnicima. Epicentar treba da budu specijalne bolnice i medicinska struka, a oko nas u koncentričnim krugovima treba pustiti druge da stvaraju i ulažu, razvijajući hotelske i zabavne sadržaje za odmor i rekreaciju – naglašava direktor Specijalne bolnice „Gamzigrad” dr Rade Kostić.

Komеntari2
428fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Резултат говори
Шта има да се прича, која успешност и које пословање: бање у Словенији и Мађарској су сто година испред наших бања. ТО ЈЕ ЈЕДИНИ РЕЗУЛТАТ!
острво глупости
Taко је то десетинама година, и - ништа. Држава не постоји у многим областима, па ни у овој. Сем тамо где смета и спотиче.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja