Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: JOVAN PEJČIĆ, istoričar književnosti

Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova

Milan Rakić je diplomata evropskih pogleda čiji se politički stavovi s jednakom ozbiljnošću primaju u srpskoj prestonici i na stranim dvorovima; moralist u čijem se postupanju državno pravo i ljudska čast nikada ne sukobljavaju
(Фото: Раде Крстинић)

Jovan Pejčić (1951), kritičar, istoričar književnosti, esejista i antologičar, potpisao je prošle godine čak četiri knjige – tri autorske i jednu kao priređivač. Autorske su: „Srpski pesnik – Milan Rakić i Kosovo” (Andrićev institut, Višegrad), „Kritika kao izbor i razgovor s Crnjanskim” („Albatros plus”, Beograd) i „Ti, međutim – književni Beograd” („Catena mundi“, Beograd), a priređena „Sabrane pesme” Milana Rakića (izdavač: „Neopress desing&print”, Beograd).

Dve od knjiga koje ste objavili 2016. godine vezane su za Milana Rakića, knjiga njegovih sabranih pesama i monografija o Rakićevom životu i stvaranju na Kosovu i Metohiji?

Prošle godine navršilo se 140 godina od Rakićevog rođenja, a ove 2017. je 80 godina od nastanka „Jasike”, Rakićeve poslednje, po meni najbolje njegove pesme. Rakićem, kao pesničkom, i kao čovečanskom pojavom, usredsređeno se bavim od devedesetih godina minulog veka. Okidač je, ako smem tako da se izrazim, bio Grigorije Božović, njegove tri priče u kojima se Rakić, imenom i prezimenom, pojavljuje kao glavni junak. Na početku istraživanja zatekao sam se na takoreći neobrađenom polju: nerasvetljen život, nesistematisan poetski opus. Odluka je tada pala: prvo monografija o Rakićevom životu i stvaranju na Kosovu i Metohiji, a onda izdanje njegovog celokupnog pesništva.

Objavili ste najpotpunije izdanje Rakićevih pesama?

Opšte je poznato da Rakićev lirski opus nije obiman. Pa ipak, njegovo celokupno pesništvo dosad nismo imali – sve sami izbori. Doduše, pažnje vredne izbore potpisivali su vrsni poznavaoci Rakićevog stvaralaštva: Isidora Sekulić, Vojislav Đurić, Zoran Gavrilović, Boško Petrović... Za ovu priliku pregledana su sva relevantna izdanja, razume se i izdanje Leona Kojena („Pesme”, 2015), najšire i najtačnije, no ne i potpuno. Bilo je, sve u svemu, neophodno prirediti sabrane stihove Milana Rakića.

Kako ste izdanje „Sabranih pesama” uredili? I konačno, zna li se sada koliko pesama Rakić zapravo ima?

U istoriji dosadašnjeg objavljivanja Rakićeve poezije jedno izdanje izdvaja se kao kanonsko. Reč je o knjizi „Pesme”, štampanoj 1936, u redovnom „Kolu” Srpske književne zadruge. Izboru pesama i njihovom rasporedu dat je tu oblik konačnosti. Temelj moga izdanja Rakićevih „Sabranih pesama” čine pesme preštampane tačno u obliku i poretku kakve im je sam pesnik tu odredio. Izbor autorov nastavljaju pesme nađene među Rakićevim rukopisima, posle njegove smrti. Na njih se naslanjaju pesme što ih je Rakić još pri sastavljanju prvog (1924) i pomenutog definitivnog izbora (1936) „isključio” iz vlastitog opusa. Za kraj, ostavljena je prva Rakićeva pesma, nastala u njegovim gimnazijskim danima – „On je bio”. U kritičkim dodacima sve je rekonstruisano. A što se tiče broja poetskih naslova, ako „Zimnju noć” i „Zimsku noć” uzmemo kao dve verzije istog lirskog ostvarenja, što one jesu – Rakić je autor ukupno 65 pesama.

Objavljivanje Rakićeve poezije nezamislivo je bez ciklusa „Na Kosovu”, koji je nastao u vreme pesnikovog službovanja u takozvanoj „otomanskoj Turskoj”. To je doba koje ste osvetlili u knjizi „Srpski pesnik”.

Najveći deo prve verzije monografije o Rakiću na Kosovu napisao sam u vreme bombardovanja Srbije 1999. Knjiga je imala tri izdanja. Suštinski predmet psihobiografskog, društveno-istorijskog i literarnog istraživanja u „Srpskom pesniku” upravo su Rakićeve kosovske godine. Ko je Milan Rakić na Kosovu 1905–1912. godine – to je osnovni predmet studije. Moj odgovor glasi: on je Srbin nepotkupljive nacionalne svesti; erudit prostranoga znanja o prošlosti svog naroda i sveta; diplomata evropskih pogleda čiji se politički stavovi s jednakom ozbiljnošću primaju u srpskoj prestonici i na stranim dvorovima; moralist u čijem se postupanju državno pravo i ljudska čast nikada ne sukobljavaju; tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova u sveukupnoj srpskoj poeziji, dobrovoljac u ratu za oslobođenje Stare Srbije koga će kralj Petar Prvi Karađorđević odlikovati Zlatnom medaljom za hrabrost. Osim što je raspravna, knjiga „Srpski pesnik“ je istovremeno životopis, nacionalna povest i preispitivanje etnopsihologije Srba: nužno kretanje po srpskoj istoriji i kroz nju, ali i skretanje u karakter i biće Milana Rakića kao pesnika, diplomate, borca, čoveka koji svojom dubokom i bolnom, melanholičnom prirodom, stvaranjem, etičnošću – boji, rasvetljava, senči prošlu i stvarnost svoga doba. Pokazuje se da je najintenzivnije živeo i radio u vremenu za koje je s pravom rečeno da je bilo „doba kada su malenom Kraljevinom Srbijom hodali veliki ljudi”.

Kada je izbio Prvi balkanski rat, Rakić se prijavio kao dobrovoljac. Zabeležili ste jednu divnu anegdotu s Gazimestana?

Taj događaj, uistinu je izuzetan. Oktobar 1912: pala je Priština, oslobođeno je Kosovo. Pred Gračanicom je postrojena vojska: pravac – Gazimestan, na poklonjenje Lazarevim kosovskim junacima. Među oslobodiocima je i Rakić. On će kasnije reći: „To mi je bio najveći dan u životu”. Opširno je njegovo kazivanje o događaju, a Rakića ne treba prepričavati. Navešću stoga drugi, ne manje upečatljiv zapis: kada je vojska bila na Gazimestanu jedan mladi oficir govorio je stihove Milana Rakića „Silni oklopnici, bez mane i straha...” Oficir iz komitskog odreda trči prema komandantu i raportira: „Gospodine pukovniče, pesnik Milan Rakić, čije stihove govori ovaj mladi oficir, nalazi se u odredu”. Pukovnik zapoveda: „Milan Rakić tri koraka napred”! Milan Rakić od silnog uzbuđenja ne može ni da korakne. Zato se čuje nova komanda: „Odred tri koraka nazad, osim vojnika Milana Rakića”. Zatim još jedna komanda: „Triput ura za pesnika Milana Rakića”! Dok se orio Gazimestan, Rakiću su tekle suze...” Inače, mladi oficir, koji je izrecitovao Rakićevu pesmu „Na Gazimestanu” bio je Vojislav Garašanin, unuk Ilije Garašanina, sin Milutina Garašanina.

 

Tragedije ostaju trajne

Gde smo danas s Kosovom i Metohijom?

Vek i pet godina od oslobođenja i vraćanja Stare Srbije u okrilje zemlje-matice, gledamo Kosovo i Metohiju pod novom okupacijom. Ispisuju se drukčiji činovi stare drame. Drevni genološki zakon kao da je sa književnosti prešao na istoriju: komedije se pokazuju jednokratne i ne ponavljaju se, tragedije ostaju trajne, i vraćaju se.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Витомир Сударски
Све наведене књиге су претходно објављене и прошле године су штампане као поновљена издања. Поштено би било да је то назначено у овом разговору. Овако испада да обмањујете књижевну и научну јавност. Представљени аутор, приређивач и антологичар је у науци о књижевности познат као мајстор за рестлове и упорно колажирање раније објављених књига. Поштено би било да је урадио нешто ново о Милану Ракићу, а онда све то објавио, а не да врти у круг већ публиковане наслове које можемо пронаћи у свакој библиотеци.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.