Bitku s rakom jajnika godišnje izgubi 550 žena

Rak jajnika je deseti najučestaliji karcinom kod žena, a prvi po smrtnosti od svih ginekoloških kancera. U Srbiji svake godine od ove vrste tumora oboli oko 950 žena, a život izgubi više od 550 pripadnica nežnijeg pola.

U svetu se godišnje registruje 250.000 novih slučajeva obolevanja od raka jajnika, a 140.000 žena izgubi bitku sa ovom bolešću.

Docent dr Jelka Rajović, načelnica Ginekološkog odeljenja Klinike za operativnu ginekologiju Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, objašnjava da epitelni karcinom jajnika nije bolest s mogućnošću prevencije i ranog otkrivanja, da se širi i napreduje najčešće bez simptoma, pa je i stopa preživljavanja obolelih žena veoma niska. Ovaj najsmrtonosniji ginekološki malignitet najčešće se otkriva u uznapredovalom stadijumu i svega 20 do 30 odsto žena preživi petogodišnji period od momenta otkrivanja oboljenja.

– Skrining i dijagnoza u ranom stadijumu ne smanjuju smrtnost od ove bolesti, ali znatno povećavaju preživljavanje. U svetu se globalno (osim u SAD i Kanadi) beleži porast smrtnosti uzrokovan karcinomom jajnika (u Japanu dvostruko), uz povećanje broja obolelih žena mlađe životne dobi. Iako bolest nema simptoma u ranoj fazi, važno je napomenuti da nespecifične tegobe, kao što su osećaj nadutosti, bol u karlici, neregularne menstruacije, tegobe s varenjem, malaksalost, gubitak težine, treba da podstaknu ženu za vanrednu ginekološku kontrolu – dodaje dr Rajović.

U našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina načinjeni su značajni koraci u unapređenju kontrole ove bolesti. U Institutu za onkologiju Vojvodine višestruko smo inovirali pristup terapiji. Mladim pacijentkinjama u određenom stadijumu bolesti omogućena je krioprezervacija jajnih ćelija, a time i očuvanje plodnosti posle završenog lečenja.

Primenjujući takozvanu neoadjuvantnu hemioterapiju kod odmaklih stadijuma bolesti s ciljem postizanja operabilnosti i uz mogućnost primene intraperitonealne hemioterapije, uz timsku saradnju s abdominalnim hirurzima, kako ističe dr Rajović, uspeli su da povećaju procenat optimalno operisanih pacijentkinja.

– Mlađim ženama, zahvaljujući redovnim kontrolama, laparoskopskim dijagnostičkim procedurama zbog infertiliteta i takozvanim zadesnim dijagnozama (neočekivana patohistološka dijagnoza karcinoma kod naizgled dobroćudnih promena jajnika), bolest se najčešće otkrije u prvom stadijumu bolesti.

Mlade žene, posebno mlađe od 20 godina, češće obolevaju od malignih ovarijalnih tumora germinativnog porekla. Mogućnost primene savremene biološke ili ciljane terapije pomera nas ka personalizovanom terapijskom pristupu koji, posebno kad je reč o BRCA mutiranim tumorima jajnika, omogućava individualizovanu terapiju – pojašnjava dr Rajović.

Postoji nekoliko faktora rizika koji mogu da utiču na razvoj karcinoma jajnika, kao što su godine starosti, broj trudnoća, lična istorije raka dojke, jajnika, debelog creva ili rektuma, dugoročna upotreba terapije zamene hormona i gojaznost. Jedan od faktora rizika jeste i genetska predispozicija ? približno 10 do 15 odsto karcinoma jajnika razvijaju se pod uticajem mutiranih BRCA 1 i BRCA 2 gena. Zbog toga je važno da se žene koje su pod rizikom testiraju.

Čak 44 odsto žena s BRCA pozitivnim karcinomom jajnika nema porodično opterećenje ovom bolešću, ali prenosi ovu mogućnost na svoje potomke. Genetsko savetovanje je neophodan segment u okviru testiranja, posebno za obolele žene bez porodičnog opterećenja.

– U idealnim uslovima, sve žene obolele od karcinoma jajnika (osim kod mucinoznog tipa) trebalo bi da se testiraju. U našoj praksi ovo preporučujemo pacijentkinjama kod kojih imamo kriterijume za uključivanje terapije PARP inhibitorima, odnosno ženama kod kojih se bolest vratila nakon primarnog lečenja u kojem su postigle dobar terapijski odgovor na hemioterapiju baziranu na platini. Za sada bih nesumnjivo dala prednost testiranju obolelih žena radi eventualnog uvođenja ciljane terapije, u odnosu na populaciju zdravih žena – zaključila je dr Rajović.

Ukoliko se kod zdrave žene konstatuje mutacija pomenutih gena, to ne mora da znači da će se razviti karcinom, ali s obzirom na visok rizik, ovo saznanje je od velikog značaja za preventivno delovanje. Žene sa BRCA 1 mutacijom imaju rizik od 40 do 50 odsto da tokom života obole od epitelnog karcinoma jajnika, a za potvrđenu BRCA 2 mutaciju ovaj rizik je 20 do 25 odsto.