Bez ograničenja broja ispitnih rokova

Uvođenje zvanja „asistent sa doktoratom” i „višeg predavača”, srpsko obrazovanje u skladu sa trendovima Evropske unije i spuštanje granice za budžetski indeks na 48 bodova, neke su od novina koje predviđa Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju, u koji je „Politika” imala uvid.

Dobra ili loša vest jeste da uprkos višegodišnjim najavama i Strategiji razvoja obrazovanja Srbije, još neće biti uvedeno sufinansiranje, prema kome bi, zavisno od uspeha, neko plaćao deset, a neko devedeset odsto pune školarine, već će i dalje postojati samo budžetski i samofinansirajući akademci.

Upis bez prijemnih ispita zaživeće tek pošto budu doneti propisi kojim se uređuje opšta, stručna i umetnička matura, dakle i upis na fakultet, odnosno visoke škole ostaje po starom...

Kao što je „Politika” već pisala, najvažnije novine odnose sa i na pooštravanje procesa akreditacije, zatim na neograničen mandat dekana i rektora, kao i na produženje radnog staža profesora koji su napunili 65 godina života. Šta će „preživeti” od predloženih rešenja, znaće se po okončanju javne rasprave.

U aktuelnom zakonu, budžetski indeks dobijaju studenti koji osvoje maksimalnih 60 poena. Prvi put se u Nacrtu navodi da je ta granica 48 bodova, što je inače bio razlog za studentske bune svake godine od uvođenja „bolonje” u Srbiji. U članu 103. se kaže da „student koji u tekućoj školskoj godini ostvari 48 ESPB bodova ima pravo da se u narednoj školskoj godini finansira iz budžeta ako se rangira u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta”, a rangiranje obuhvata studente upisane iste školske godine na određeni studijski program, polazeći od broja ostvarenih ESPB bodova, ukupnih godina studiranja i postignutog uspeha u savlađivanju studijskog programa. Student može biti finansiran iz budžeta samo jedanput na istom stepenu studija.

Broj ispitnih rokova nije ograničen na šest, odnosno pet, kako je bilo ranije, već se u Nacrtu navodi da broj ispitnih rokova i termine održavanja utvrđuju visokoškolske ustanove pojedinačno.

Studenti moraju da dobiju diplomu u dvostrukom broju akademskih godina potrebnih za realizaciju studijskog programa, dok će duži rok za studiranje dobiti oni koji studiraju uz rad, studenti sa invaliditetom, kao i oni upisani po afirmativnim merama. Na primeru četvorogodišnjeg fakulteta to znači da će redovni studenti morati da dobiju diplomu za osam godina, dok će ostali moći da studiraju 12 godina.

Nacrt uvodi i novu kategoriju: asistent sa doktoratom. U članu 85 se navodi da visokoškolska ustanova može u ovo zvanje da bira lice koje je steklo titulu doktora nauka, sa prosečnom ocenom najmanje osam i koje pokazuje smisao za nastavni rad. Dekan fakulteta će sa asistentom sa doktoratom zaključivati ugovor o radu na period od tri godine, sa mogućnošću produženja.

Zvanje asistenta, samo da uporedimo, stiču studenti doktorskih studija (prosečna ocena najmanje osam i smisao za nastavni rad), kao i magistri nauka (umetnosti) kojima je prihvaćena tema doktorske disertacije. Dekan i sa njima potpisuje ugovor o radu na tri godine, ali uz mogućnost produženja za samo još tri godine.

Na visokim školama strukovnih studija uz zvanje predavača (lice koje ima najmanje stručni naziv specijaliste akademskih studija), uvodi se i zvanje višeg predavača, odnosno lica koje ima naučni naziv doktora nauka, a radni odnos se zasniva u trajanju od pet godina.

Fakulteti će dobiti zakonsku mogućnost da osnivaju preduzeća i pružaju usluge, a na tim projektima moći će da angažuju i studente. U aktuelnom zakonu se navodi da u cilju komercijalizacije rezultata naučnoistraživačkog ili umetničkog rada, univerzitet odnosno druga visokoškolska ustanova može da osniva centar za transfer tehnologija, inovacioni centar i poslovno-tehnološki park.

Novim rešenjem, u članu 59. fakultet će moći da osniva „naučni institut, inovacioni centar, centar izvrsnosti, centar za transfer tehnologija, poslovno-tehnološki inkubator, naučno-tehnološki par i druge organizacije za obavljanje inovacione delatnosti i pružanje infrastrukturne podrške za razvoj inovacija i komercijalizaciju rezultata istraživanja”.

Srpsko obrazovanje usklađeno sa trendovima EU

U Nacrtu se pojavljuje novi član 32. pod nazivom „Evropske integracije u obrazovanju”, u kojem se navodi da se Ministarstvo prosvete stara o usklađivanju sistema obrazovanja i vaspitanja Srbije sa trendovima obrazovanja u Evropi.

Radi ispunjenja tog cilja, ministarstvo se obavezuje da će obezbediti punopravno učešće u programima Evropske unije za saradnju u oblasti obrazovanja, kao i da će obezbediti učešće predstavnika Srbije u radnim grupama i aktivnostima koje se organizuju u okviru Bolonjskog procesa i drugih sličnih inicijativa pokrenutih na nivou EU i Evrope u celini.

Zapečaćena sudbina „večitih” studenata

Novim zakonom će se formalizovati i ono što su tzv. večiti studenti tražili u prethodnom periodu: oni koji su fakultet upisali do 10. septembra 2005. godine (pre uvođenja „bolonje”) moraju da završe studije do kraja školske 2017/18 godine, a akademci medicinskih nauka do kraja školske 2018/19 godine. Deo koji neće naići na odobravanje „večitih” poslediplomaca jeste da i oni moraju da završe svoje magistarske, odnosno doktorske studije takođe do kraja školske 2017/18 godine. Podsetimo, ministar prosvete Mladen Šarčević je rekao da je „večitima” ovo poslednja šansa da završe studije i da novih produžetaka neće biti.