Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
45. FEST

Pobednički u festivalski početak

U samom startu nagrade za Karlosa Sauru, Ljubišu Samardžića i svečana premijera Kusturičinog filma kojoj prisustvuje i Monika Beluči
Карлос Саура, гост овогодишњег Феста (Фото лична архива)

Među 95 premijernih, od ukupno 115 filmova koji će se u narednih 10 dana prikazivati na 45. Festu, jeste i film „Saurina hota” („Jota de Saura”) Karlosa Saure. Legendarnom španskom reditelju večeras će na ceremoniji otvaranja beogradskog festivala svečano biti uručena nagrada „Pobednik” za karijeru. „Beogradski pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti namenjen je našem slavnom glumcu, reditelju i producentu Ljubiši Samardžiću, a „trešnjicu na torti” za razdraganu festivalsku publiku svakako će predstavljati pojava Monike Beluči na velikoj sceni beogradskog Sava centra. Belučijeva igra glavnu žensku ulogu u najnovijem filmu Emira Kusturice „Na mlečnom putu”, sa kojim večeras počinje 45. Fest. Onako, baš svetski!

 Osim večeras u Sava centru, publika će biti u prilici da se druži sa Karlosom Saurom (1932) i sutra u Jugoslovenskoj kinoteci gde će mu biti uručen i „Zlatni pečat” ove institucije i prikazan njegov najnoviji film, u 17 sati u okviru programa „Fokus Evropa”. Poznavaoci njegovog stvaralaštva, ali i neka nova, mlada publika, biće tako u prilici da vide sa kakvom je suptilnošću i raskošnom rediteljskom majstorijom Karlos Saura sada približio živost i harizmatičnost španskog (aragonskog) plesa hota, igri nalik na valcer, ali sa kastanjetama. I još nešto, da se uvere sa koliko mladalačke stvaralačke energije i želje za životom ovaj 85-godišnji autor još uvek raspolaže. A prvi film „Zalivi” snimio je još 1959. godine.

 Španski građanski rat, politika, Frankova represija, religija, seks, literatura, tradicionalna muzika i ples, sve je to u bogatom opusu Saurinih filmova čiji je domet fascinantan. Karijeru je započeo snimajući politički angažovane, subverzivne filmove, a kao reditelj, pisac i fotograf pronalazio je i razvijao lepotu iz konvencionalne strukture španske kulture, stvarajući misteriozan ambijent u svesti gledalaca spremnih na izazove metafora i igre stvarnosti i mašte.

Smoki „nacionale”
Velikan jugoslovenskog i srpskog glumišta Ljubiša Samardžić, svoju plodnu karijeru započeo je još 1960. godine, gradio je do neslućenih visina i sa velikim uspehom nadogradio i rediteljskim i producentskim poslom.
 Nadimak Smoki ostao mu je još posle uloge u filmu „Peščani grad” iz 1962, a višemilionskom auditorijumu prirastao je srcu i kao Šurda, lik iz TV serije „Vruć vetar”.
 Samardžić je uz Milenu Dravić i Velimira Batu Živojinovića najveća legenda jugoslovenskih i srpskih filmova za koje je bio nagrađivan. Sve svoje nagrade darivao je Kinoteci u kojoj postoji njegov legat. Njima se sada pridružuje i „Beogradski pobednik” 45. Festa, za doprinos filmskoj umetnosti.
 

 Kao majstor lepote forme (Bunjuel je znao da kaže da mu je Saura omiljeni španski reditelj) Karlos Saura je stvorio filmove poput „Delinkvenata”, „Lova”, „Ane među vukovima”, „Tanga” „Flamenka”, „Karmen”, ali i kultni „Zmija u nedrima” („Cria Cuervos!”) sa onom nezaboravnom filmskom pesmom „Porque te vas” i sa Džeraldinom Čaplin, jednom od njegove četiri žene sa kojima ima sedmoro dece.

 Prisećajući se svojih početaka u nedavnom razgovoru za „Politiku”, Karlos Saura je rekao: „Kada sam snimio svoj prvi film 1959. imao sam sreću da on bude prikazan u Kanu, ali je 15 minuta filma bilo cenzurisano. Po povratku u Španiju pomislio sam da je to moj kraj, bio sam ubeđen da više neću snimati filmove. Jedan veoma dobar prijatelj sa Kube stigao je u Španiju i pozvao me da odem s njim na Kubu i da tamo radim. Stigao je i poziv iz Amerike, ali ja nisam mogao da odem, želeo sam da živim svoj život u Španiji. Kada su se stvari posle mog prvog filma malo stišale, odlučio sam da nastavim da snimam sa veoma malo sredstava, ali sa potpunom vlastitom kontrolom. Tako sam snimio `Lov`. Za četiri nedelje, sa četiri lika i sa ekipom od svega četiri člana. Veliki međunarodni uspeh `Lova` bio je presudan za nastavak moje karijere, koja evo i do danas traje”.

 Na pitanje zašto se posle više od dve decenije snimanja društveno-politički angažovanih igranih filmova u jednom trenutku okrenuo strasnim, gotovo ljubavnim dokumentarnim filmovima o flamenku, Saura je za „Politiku” odgovorio:

„To je velika umetnička forma. U Španiji smo srećni što smo stvorili tako moćnu muziku, a flamenko sve to integriše. Ljudi i danas cene kako ova igra komunicira sa okolinom. Flamenko je živ, jak, raste kao jedinstvena umetnička forma sa snažnim ličnostima. Treba znati da je španski flamenko proizvod mnogih kultura, pravi kotao jevrejskih, arapskih, hrišćanskih uticaja i mešavina severne i južne španske kulture. Niko ne zna kako je i zašto do toga došlo, ali sa flamenkom smo dobili lep proizvod svih tih uticaja”.

   U sveukupnom kreativnom procesu Karlosa Saure, kako kaže, najteže je pisanje. „Pisanje je najveći posao koji muškarac može da uradi. To zahteva snagu volje, jer radite u samoći, sami gurate sebe i sami sebe kritikujete. Kada počne snimanje, samoća nestaje. Oko sebe imate veliki broj ljudi koji daju instrukcije. Od svega toga se stvori jedinstvena pokretačka sila. Pisci moraju da pišu, reditelji da prave filmove i ja to nekako već decenijama mirim.”

Monika Beluči o ulozi Mlade

Komentarišući nedavno za „Politiku” višegodišnji rad sa Emirom Kusturicom na filmu „Na mlečnom putu”, italijanska diva Monika Beluči, gošća 45. Festa, između ostalog je rekla: „Verovala sam u ovaj projekat koji je od mene zahtevao kreativan rad sa Emirom Kusturicom. Uradila sam sve što do sada nisam radila jer je on napisao tako lep filmski lik koji je za mene bio zaista pravi poklon”.

 O svojoj partnerki u filmu, našoj glumici Slobodi Mićalović, Belučijeva je izjavila: „Ono što mi se dopada kod Slobode jeste to što je sa neverovatnom glumačkom snagom kroz svoj lik pokazala sve ludilo ovog sveta. Njena Milena je eksplozivna mladost, a moja Mlada iskustvo i zrelost i divno je videti ta dva lika zajedno...”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.