Advokati u klinču

Posle nešto više od dve godine, koliko je prošlo od štrajka advokata širom Srbije, predstavnici ove profesije nedavno su najavili mogućnost nove obustave rada.

Zahtevaju da se iz skupštinske procedure povuče zakon o uslugama, da se u zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći definiše da su, pored branilaca, jedini pružaoci besplatne pomoći nadležne službe u opštinama i gradovima i da se najnoviji pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, kojim se proširuju nadležnosti notara, stavi van snage.

Obrazlažući prvi zahtev, advokati navode da njihov posao nije usluga već pružanje pravne pomoći na koju građani imaju pravo.

Zbog toga, naglašavaju, propisi o advokaturi mogu biti usaglašavani s propisima EU samo u okviru Poglavlja 23 (ljudska prava i slobode i pravosuđe), a ne Poglavlja tri (usluge).

Kada govore o drugom zahtevu objašnjavaju da prema Ustavu besplatnu pravnu pomoć građanima mogu pružati samo advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, zbog čega insistiraju na usaglašavanju predloga zakona s najvišim pravnim aktom.

Za pravni stav Vrhovnog suda smatraju da je u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o prometu nepokretnosti i Zakonom o javnom beležništvu i da ga zbog toga treba staviti van snage.

U svim dosadašnjim pristupnim pregovorima, navode advokati, kod pristupanja drugih zemalja EU advokatura je uvek bila deo Poglavlja 23, a nigde Poglavlja 3 – tako da advokatura Srbije ne prihvata ovaj eksperiment in vivo i „spremna je da se svoj ustavni položaja brani svim mogućim sredstvima, uključujući i obustavu rada kao najradikalniju meru”.

Da li će i ovoga puta, kao i krajem 2014. i početkom 2015. godine, kada su štrajkovali, advokati biti dosledni i jedinstveni? Da li će i sada, do postizanja zacrtanih ciljeva, morati da pređu trnovit put?

I dok su na Devetnaestoj konferenciji advokata Srbije zauzeti, čini se, jedinstveni stavovi, neki od njenih učesnika nikako međusobno da se ujedine. Na primer, sukobi u Advokatskoj komori Beograda koji traju mesecima – ne jenjavaju.

Članovi najveće komore u Srbiji podelili su se na dve grupe: one koji zahtevaju održavanje izborne skupštine i one koji se tome protive i koji smatraju da tako nešto ne može da bude urađeno dok Ustavni sud ne donese odluku u postupku za ocenu ustavnosti sada već dobro poznate odredbe 34 Statuta AKB.

Tom odredbom Statuta AKB-a, koji je usvojen krajem septembra, advokatskim ortačkim društvima, mahom veliki kancelarijama s nekoliko desetina advokata koji su članovi AKB-a, a zaposleni su u njima i nisu njihovi osnivači, uskraćeno je pravo da biraju i da budu birani u organe komore.

U tom smislu, iako nikakav zvaničan stav po tom pitanju nije zauzet, Izborna komisija je pred skupštinu koja je bila zakazana za 3. decembar s liste birača izostavila oko 160 advokata.

Broj advokata kojima je uskraćeno pravo da biraju i da budu birani možda je delovao zanemarljivo u odnosu na ukupan broj birača (4.160 advokata), ali se postavljalo pitanje na koji je način Izborna komisija AKB-a odlučila da baš njihova imena izostavi s biračkog spiska.

Samo nedelju dana pre zakazano termina održavanja skupštine, ustanovljeno je da da će na njoj, ipak, moći da glasaju svi advokati. Veliko veće Ustavnog suda je, naime, na sednici održanoj 24. novembra odlučilo da prihvati inicijativu pojedinih advokata, odnosno da utvrđuje da li su izmene Statuta AKB-a usvojene krajem septembra, u skladu s Ustavom.

Ustavni sud je, dok ne donese odluku po inicijativi, obustavio izvršenje svih odluka koje bi mogle da budu donete na osnovu spornih odredbi novog statuta.

Ustavni sud je ovakvom odlukom, čini se, rešio samo jedan problem u beogradskoj advokaturi.

Na konferenciji za štampu održanoj tim povodom, predsednik AKB-a Slobodan Šoškić ocenio je da „Ustavni sud, prilikom donošenja ovakve odluke, nije bio rukovođen pravom, već političkim interesima”, ali i da je odluka tempirana da bude doneta nedelju dana pre održavanja izbora koje su jedva organizovani s obzirom na uzburkanu atmosferu u advokatskim redovima.

Šoškić je ocenio i da nema nezavisnosti i samostalnosti advokata ako se odluka Ustavnog suda bude sprovodila u delo.

Sporenja dve suprotstavljene strane, onih koji zagovaraju održavanje skupštine i onih koji se tome suprotstavljaju su, međutim, nastavljena. Kao rezultat, usledilo je novo, drugo po redu, otkazivanje izborne skupštine zakazane za 19. februar. I dok je jedan broj advokata tvrdio da za ovakvu odluku nema relevantnih osnova, drugi su je opravdavali pozivajući se na zakon i odluku Ustavnog suda.

Sukobi su nastavljeni i pre nekoliko dana, kada je Upravnom odboru AKB-a prosleđena inicijativa koju je potpisalo 576 advokata upisanih u beogradski imenik kojom se zahteva sazivanje i održavanje vanredne skupštine.

U međuvremenu, prvi put u istoriji srpske advokature, pokrenut je disciplinski postupak protiv predsednika jedne od komora. I to najveće, beogradske.

Disciplinsko tužilaštvo AKB-a pokrenulo je postupak protiv predsednika komore Slobodana Šoškića zbog teže povrede dužnosti i ugleda advokature, odnosno da nije postupao po odlukama koje je AKB doneo, da je onemogućio sazivanje skupštine komore, kao i da je sprečavao rad i sprovođenje odluka skupštine i upravnog odbora.

Na ishod postupka i, eventualno, zakopavanje ratnih sekira među beogradskim advokatima – još se čeka. Važno je izabrati novog predsednika, potpredsednika i organe Komore jer su izbori u Advokatskoj komori Beograda uslov za održavanje istih izbora u Advokatskoj komori Srbije.

Složićemo se u jednom: razjedinjena advokatura najviše šteti građanima.