Ponedeljak, 23.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Advokati u klinču

Posle nešto više od dve godine, koliko je prošlo od štrajka advokata širom Srbije, predstavnici ove profesije nedavno su najavili mogućnost nove obustave rada.

Zahtevaju da se iz skupštinske procedure povuče zakon o uslugama, da se u zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći definiše da su, pored branilaca, jedini pružaoci besplatne pomoći nadležne službe u opštinama i gradovima i da se najnoviji pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, kojim se proširuju nadležnosti notara, stavi van snage.

Obrazlažući prvi zahtev, advokati navode da njihov posao nije usluga već pružanje pravne pomoći na koju građani imaju pravo.

Zbog toga, naglašavaju, propisi o advokaturi mogu biti usaglašavani s propisima EU samo u okviru Poglavlja 23 (ljudska prava i slobode i pravosuđe), a ne Poglavlja tri (usluge).

Kada govore o drugom zahtevu objašnjavaju da prema Ustavu besplatnu pravnu pomoć građanima mogu pružati samo advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave, zbog čega insistiraju na usaglašavanju predloga zakona s najvišim pravnim aktom.

Za pravni stav Vrhovnog suda smatraju da je u suprotnosti sa Zakonom o obligacionim odnosima, Zakonom o prometu nepokretnosti i Zakonom o javnom beležništvu i da ga zbog toga treba staviti van snage.

U svim dosadašnjim pristupnim pregovorima, navode advokati, kod pristupanja drugih zemalja EU advokatura je uvek bila deo Poglavlja 23, a nigde Poglavlja 3 – tako da advokatura Srbije ne prihvata ovaj eksperiment in vivo i „spremna je da se svoj ustavni položaja brani svim mogućim sredstvima, uključujući i obustavu rada kao najradikalniju meru”.

Da li će i ovoga puta, kao i krajem 2014. i početkom 2015. godine, kada su štrajkovali, advokati biti dosledni i jedinstveni? Da li će i sada, do postizanja zacrtanih ciljeva, morati da pređu trnovit put?

I dok su na Devetnaestoj konferenciji advokata Srbije zauzeti, čini se, jedinstveni stavovi, neki od njenih učesnika nikako međusobno da se ujedine. Na primer, sukobi u Advokatskoj komori Beograda koji traju mesecima – ne jenjavaju.

Članovi najveće komore u Srbiji podelili su se na dve grupe: one koji zahtevaju održavanje izborne skupštine i one koji se tome protive i koji smatraju da tako nešto ne može da bude urađeno dok Ustavni sud ne donese odluku u postupku za ocenu ustavnosti sada već dobro poznate odredbe 34 Statuta AKB.

Tom odredbom Statuta AKB-a, koji je usvojen krajem septembra, advokatskim ortačkim društvima, mahom veliki kancelarijama s nekoliko desetina advokata koji su članovi AKB-a, a zaposleni su u njima i nisu njihovi osnivači, uskraćeno je pravo da biraju i da budu birani u organe komore.

U tom smislu, iako nikakav zvaničan stav po tom pitanju nije zauzet, Izborna komisija je pred skupštinu koja je bila zakazana za 3. decembar s liste birača izostavila oko 160 advokata.

Broj advokata kojima je uskraćeno pravo da biraju i da budu birani možda je delovao zanemarljivo u odnosu na ukupan broj birača (4.160 advokata), ali se postavljalo pitanje na koji je način Izborna komisija AKB-a odlučila da baš njihova imena izostavi s biračkog spiska.

Samo nedelju dana pre zakazano termina održavanja skupštine, ustanovljeno je da da će na njoj, ipak, moći da glasaju svi advokati. Veliko veće Ustavnog suda je, naime, na sednici održanoj 24. novembra odlučilo da prihvati inicijativu pojedinih advokata, odnosno da utvrđuje da li su izmene Statuta AKB-a usvojene krajem septembra, u skladu s Ustavom.

Ustavni sud je, dok ne donese odluku po inicijativi, obustavio izvršenje svih odluka koje bi mogle da budu donete na osnovu spornih odredbi novog statuta.

Ustavni sud je ovakvom odlukom, čini se, rešio samo jedan problem u beogradskoj advokaturi.

Na konferenciji za štampu održanoj tim povodom, predsednik AKB-a Slobodan Šoškić ocenio je da „Ustavni sud, prilikom donošenja ovakve odluke, nije bio rukovođen pravom, već političkim interesima”, ali i da je odluka tempirana da bude doneta nedelju dana pre održavanja izbora koje su jedva organizovani s obzirom na uzburkanu atmosferu u advokatskim redovima.

Šoškić je ocenio i da nema nezavisnosti i samostalnosti advokata ako se odluka Ustavnog suda bude sprovodila u delo.

Sporenja dve suprotstavljene strane, onih koji zagovaraju održavanje skupštine i onih koji se tome suprotstavljaju su, međutim, nastavljena. Kao rezultat, usledilo je novo, drugo po redu, otkazivanje izborne skupštine zakazane za 19. februar. I dok je jedan broj advokata tvrdio da za ovakvu odluku nema relevantnih osnova, drugi su je opravdavali pozivajući se na zakon i odluku Ustavnog suda.

Sukobi su nastavljeni i pre nekoliko dana, kada je Upravnom odboru AKB-a prosleđena inicijativa koju je potpisalo 576 advokata upisanih u beogradski imenik kojom se zahteva sazivanje i održavanje vanredne skupštine.

U međuvremenu, prvi put u istoriji srpske advokature, pokrenut je disciplinski postupak protiv predsednika jedne od komora. I to najveće, beogradske.

Disciplinsko tužilaštvo AKB-a pokrenulo je postupak protiv predsednika komore Slobodana Šoškića zbog teže povrede dužnosti i ugleda advokature, odnosno da nije postupao po odlukama koje je AKB doneo, da je onemogućio sazivanje skupštine komore, kao i da je sprečavao rad i sprovođenje odluka skupštine i upravnog odbora.

Na ishod postupka i, eventualno, zakopavanje ratnih sekira među beogradskim advokatima – još se čeka. Važno je izabrati novog predsednika, potpredsednika i organe Komore jer su izbori u Advokatskoj komori Beograda uslov za održavanje istih izbora u Advokatskoj komori Srbije.

Složićemo se u jednom: razjedinjena advokatura najviše šteti građanima.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilic Momcilo
U pocetku sam prilicno bio na strani notara,jer sam mislio da ce se time spreciti "radnje" jednog prilicnog broja advokata. Medjutim,danasnja poseta rodjaku koji sa majkom i sestrom radi "ostavstinu"stana posle smrti oca,me je uverila da sam,ili drasticno gresio,ili da su zakoni katastrofalno,ako smem da kazem, finansijski,prevarantski. 1998-me sam isto to radio sa sestrom u vezi sa stanom umrlih roditelja,slozili smo se da sve bude zakonski,uradjeno je prilicno brzo i sve troskove oko suda i advokata,smo u ono pretesko vreme solidno podneli. Medjutim,isti postupak rodjaka ce sada na kraju kostati, "ko Svetog Petra kajgana".Kada sam video papire u malo se nisam slogirao,narocito zbog cene notara,pa onda poreza i jos koje cega.Verujem da vodje Srbije nemaju licne koristi,ali od strane drzave,koju oni vode je cista pljacka.Ovo me je nateralo da dobro razmislim o nekim mojim dosadasnjim stavovima.Kunem se da komentar nema veze sa izborima,jer sam oko toga uzasno i potpuno tvrd.
Ljubomir
Nikada nisam verovao advoktima. Gori su od sudija. Javljaju se samo kad su ugroženi njihovi interesi. Uspeli su da pobede jednog mlađanog ministra ali ne i politiku koja ministarska ovlašćenja daje pukim skutonošama bez ikakvog digniteta. Naprotiv, organizujući se na cehovskoj osnovi i sami primenjuju tu politiku. Zato i ne čudi što zavlače glave u pesak da ne bi videli kako se ispod žita stvara infrastruktura za tiraniju: šuntavi ministri, notari, sudski veštaci i tumači, upravnici stambenih zgrada, privatni izvršitelji. Kao da korumpirane sudije i advokati nisu dovoljni.
Dambo
Besplatna pravna pomoć je "besplatna" zato što će je država plaćati za one građane koji ne mogu da je priušte. Kada već država plaća, bolje je da građanina na sudu zastupa advokat od studenta pravnog fakulteta (tek svršeni studenti prava bez iskustva kod nas postaju ministri pravde ali ne mogu da odmah postanu advokati ili sudije). Dakle, pored 9.000 kvalifikovanih ljudi u državi (pravnika u opštinskim službama pravne pomoći i advokata), država se dosetila da zastupanja na sudu za državne pare obavljaju i studenti, po istom cenovniku kao i kvalifikovani zastupnici. Naravno da kvalitet zastupanja primaoca pomoći neće biti isti, ali ajde da se bar tako osvetimo advokatima za protest i sprdanje sa ministrom-studentom. Šta briga državu ko će zastupati žrtve tranzicije, postavila je sistem da oni na sudu i tako nemaju nikakve šanse. Tu bi advokati samo smetali pa ajde da ih zakonski sklonimo!
Caki
Uopste mi nije zao sto se javljaju nove pravosudne profesije koje konkurisu advokatima na trzistu. Pitam gospodu advokate po kom pravu vi trazite od mene 5000e da se upisem u imenik i bavim se svojom profesijom? Sta vi mislite koliko ima diplomiranih pravnika bez posla i mogucnosti da ga nadju kojima ste vi "zabranili" upis u komoru tako visokim iznosom??? Sram vas bilo.
Advokat
Ako se zaista dogovori obustava rada zbog zakona o besplatnoj pravnoj pomoci advokatura ce izgubiti sav kredit koji je stekla prethodnom obustavom rada zbog notara. Tada smo se borili protiv monopola, a sad trazimo simpatije javnosti da bismo ucvrstili sopstveni monopol koji vodi ukidanju mogucnosti gradjanima da se obrate za pomoc nevladinim organizacijama i pravnim klinikama - dakle onima koji su u ovom vakuumu (svaki prethodni nacrt zakona je bio "oboren" od advokature) jedini radili ono zasto se advokatura pokazala nesposobnom i nezainzeresovanom - pruzali besplatnu pravnu pomoc. Zao mi je, ali kao advokata me je sramota da u tome ucestvujem...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.