Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odani prijatelj Duško Radović

Bio je prvi srpski pisac koji je razumeo i umeo da koristi nove medije, voleo ih je i cenio više od knjige, ali je u toj ljubavi više afirmisao književnost, nego medije
Душан Радовић (Фото Википедија)

Dušan Radović (1922–1984), kaže Miroslav Maksimović, neobičan je pisac. Sličnog nema među značajnim srpskim piscima iz druge polovine 20. veka. Bio je reformator u književnosti. Reformatori su, češće, neshvaćeni, nego popularni, a Radović je bio i ostao popularan, ne povlađujući, nikad i nigde, nižem ukusu i očekivanjima publike. Bio je jedan od začetnika modernog izraza u srpskoj poeziji posle Drugog svetskog rata, a istovremeno i veoma oštar kritičar moderne poezije. Po delu je bio modernista, a po shvatanjima konzervativac: u književnosti je cenio klasične osobine – jednostavnost i razumljivost. Bio je profesionalni pisac – uglavnom je pisao za platu i po narudžbi – a nema nijednog tzv. slobodnog umetnika koji je toliko tražio nova rešenja i izmišljao nove oblike izraza, čak i žanrove. Pisao je mnogo, i stalno, ali nikad nije napisao obimom veliku knjigu.

Srpska književna zadruga, u 108. „Kolu”, kao 725 knjigu, objavila je „Izabrane pesme” Dušana Radovića. Izbor je načinio i predgovor napisao Miroslav Maksimović, jedan od najvećih poznavalaca dela Dušana Radovića. Uz Maksimovića, o Dušanu Radoviću govorio je i Matija Bećković, a Radovićeve stihove kazivali su Jovana Stević i Marko Todorović.

S Dušanom Radovićem, ispričao je Bećković, upoznao ga je Milovan Danojlić, pre pola veka. Od tog prvog dana, više se nisu razdvajali. Bećković ne poznaje odanijeg prijatelja od Radovića. On je, naglašava Bećković, priznati genije – nepriznate književnosti, nepriznati začetnik naše moderne poezije. Već 33 godine na onom je drugom svetu, a nema dana da ga neko ne citira ili se ne upita šta bi o tome rekao Duško. Pisao je oglase, reklame, kuvarice, najave, traćeći svoj veliki dar. Nije bilo krupnije glave, na nižem položaju. Nije sebe smatrao ni pesnikom, ni umetnikom, nije verovao u spontanu inspiraciju, pisao je po narudžbini. Nije bio čovek knjige, verovao je da je knjiga prevaziđena. Imao je starinsku glavu, ali je koristio nova tehnološka dostignuća. Sigurno bi se radovao, smatra Bećković, kada bi video svoju knjigu u „Kolu”, na čijim koricama je Zmajev znak. Radović je Zmaj posle Zmaja.

Nije se rodio u Beogradu, u njega se doselio kad je imao šesnaest godina, ali je postao, i po temama i po duhu, najbeogradskiji, od svih naših pisaca – i kao takav, veli Maksimović, nikada nije dobio glavnu (Oktobarsku) beogradsku nagradu. Prvi je srpski pisac koji je razumeo i umeo da koristi nove medije, voleo ih je i cenio više od knjige, ali je u toj ljubavi više afirmisao književnost, nego medije: njegovi slušaoci i gledaoci nisu ni znali da, u stvari, gutaju pilule moderne poezije.

Nije bilo krupnije glave, na nižem položaju

Njegova književna sudbina počela je sasvim obično. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u vojsci, a potom se demobilisao, da bi mogao da studira. Upisao je filozofski fakultet. Nije mu prijao – „niti mi se dopadala nastava na fakultetu, niti sam bio raspoložen da se mnogo mučim” – pa se zaposlio u jednoj beogradskoj menzi kao blagajnik. Tih menzi je tada bilo mnogo, seljakao se iz jedne u drugu, koketujući još sa fakultetom. Bio je očajan, osećao je stegu besmisla svakodnevnog života. To osećanje poznato je iz biografija mnogih pisaca, pa je rešenje izlaska iz životne zagušljivosti našao tamo gde i oni: „Tražeći spas, vratio sam se staroj i stidljivoj ljubavi – pisanju”. (Još kao dečak pisao je pesmice, čak i objavljivao.) Tako mu je jedna pesma, igrom slučaja, promenila život.

Na sredini 20. veka, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, objavljeno je, u nizu, pet knjiga novih pesnika, koje su promenile srpsku poeziju tog doba i bitno uticale na njenu sliku u čitavoj drugoj polovini tog veka: „87 pesama” (1952) i „Stub sećanja” (1953) Miodraga Pavlovića, „Pesma tišine” (1952) Stevana Raičkovića, „Kora” (1953) Vaska Pope i „Poštovana deco” (1954) Dušana Radovića.

Dušan Radović je proglašen za začetnika moderne srpske poezije za decu, i tu je ostavljen. Donekle je razumljivo zašto je to tako. Prvo, naglašava Maksimović, Radović je svoj poduhvat započeo na terenu književnosti za decu, a smatra se, prećutno, da je ona – sporedni književni teren. Drugo, on je bio usamljenik, nije nastupao u modernističkoj ekipi koja ima i kritičare i promociju, tako da niko nije ni primetio šta on radi. Treće, kasnije, kada je već bio priznat i cenjen pisac za decu, ovaj pesnik je postao i široko popularan među odraslima, bio je (nestandardni i nevoljni) zabavljač masa, a književna elita nije raspoložena da takve shvata ozbiljno. Tako da je to još jedna neobičnost ovog autora, neobičnost njegove književno-istorijske sudbine: istovremeno je bio i priznat i slavljen, a nepriznat i prećutkivan.

 

Beograde, dobro jutro

Na plavom tiganju neba, sunce na oko.

***

Na Avali treperi televizijski toranj kao kazaljka na vagi.

***

Noćas je Mesec bio veliki i zdrav, kao glavica kupusa. I jutros se spustio u jednu kacu, u gornjem delu Zemuna.

***

Dok mi dremamo i zevamo, naše majke, sestre i žene, vezu, pletu i štrikaju našu dokolicu.

***

Hladno je. Biće nam potrebne ili rukavice ili tuđa ruka.

(Iz knjige „Beograde, dobro jutro”)

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... veliki pesnik,veliki beogradjanin ...a doziveo je da ga sa radija skine politicar,nazalost pokojni,i to je posebna tragedija,koji je slovio za realnog i modernog ...
dusko
bi se,citajuci komentar rasplako-nad gomilom kica i malogradjanstine.
Зоран Николић (Ваљево)
Дубина лепоте и истине " Књиге о плачу" горостасног Душка Радовића ваљала је плиме и селила осеке мог крхког, созерцавајућег доживљаја унутрашњег света осећања и усхићења оног што јесам...Мала је захвалност за величину свеколиких Душкових стихова и словесних словослагања...
Goran
Kako je to moguce da su ljudi poput Duska Radovica ili Mome Kapora, provincijalci koji su odnekud dosli u prestonicu, postali zastitni znak Beograda a ne mnogi, velikoumni dvojkokrugasi? Kako to da ih "elita" nije marginalizovala i vratila odakle su dosli, u taj Nis ili Sarajevo? Dusko je bio dete zeleznicara iz Cacka i majke domacice iz Nisa, odrastao seljakajuci se od Nisa preko Subotice do Beograda. Nije bio "elita" ali je bio elita i gromada. Pitam se kako bi sada njegovi aforizmi zvucali, da li bi i sada ukinuli "Beograde, dobro jutro" kao sto je to uradjeno 1983. jer njegov jezik ili olovka su pravili razliku izmedju povlastenih i nas, ostatka sveta, u nasu korist, naravno. Kako bi se danasnji "besmrtnici" osecali kada bi im Dusko porucio: "Ko izbegava da umre, taj je protiv progresa i lepše budućnosti".
Lili
U Nišu gde je rodjen Duško Radović ,postoji konkurs za decu pisce koja pišu na srpskom pri Dečjem kulturnom centru već 30 godina. Dodeljuju nagradu "Duško Radović" na dan njegovog rodjenja 29. novembra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.