Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemački desničari gube podršku

Alternativa za Nemačku je poslednjih nedelja izgubila trećinu dosadašnjeg biračkog tela
Шефица АфД-а Фрауке Петри (Фото: Ројтерс/Волфганг Рети)

 

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Koliko pre dva meseca činilo se da će nemački desničari iz Alternative za Nemačku (AfD) definitivno promeniti krvnu sliku nemačke politike tako što će u septembru na izborima za Bundestag osvojiti najmanje 15 odsto glasova, a možda i više, nakon vetra u leđa koju je evropskim desničarskim i populističkim strankama dala pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima. Međutim, najnovije ankete ukazuju da je podrška AfD-u u dramatičnom padu. Pri tome ovu evroskeptičnu i antiimigracionu stranku ponovo muče i međusobna trvenja funkcionera, što  utiče na to da bude samo beznačajna opozicija.

Iako bi kritičari mogli da ustvrde da politički analitičari i istraživači javnog mnjenja greše po pitanju AfD-a, baš kao što su grešili predviđajući da Tramp neće pobediti, nemački politikolog Hans-Joahim Funke tvrdi da su nemačke ankete bolje od američkih, te da su ankete pred prošlogodišnje pokrajinske i lokalne izbore u Nemačkoj u odnosu na rezultate izbora beležile razliku od samo dva do tri odsto, pri čemu je tada AfD bila u zenitu svoje popularnosti.

Da i rukovodstvo ove stranke veruje da su tačne ankete o padu popularnosti, prema oceni analitičara, svedoči to da su proteklog vikenda lideri 16 pokrajinskih ogranaka AfD-a poslali pisma na adrese 27.000 članova, pozivajući ih na jedinstvo. Ovaj neuobičajen potez posledica je toga da je u AfD-u po ko zna koji put došlo do razmirica među funkcionerima, koje prete da možda i pocepaju stranku osnovanu pre četiri godine.

Povod za sukobe je to što je dve trećine rukovodstva, uključujući i šeficu stranke Frauke Petri, glasalo da se pokrene procedura za izbacivanje iz partije istaknutog člana Bjerna Hekea, zbog njegovog govora u kome je rekao da Nemačka mora da napravi zaokret od 180 stepeni kada je u pitanju sećanje i priznavanje nacističke prošlosti, kao i da je spomenik u Berlinu posvećen milionima jevrejskih žrtava holokausta „spomenik srama”. Ove reči Hekea, šefa ogranka AfD-a u istočnonemačkoj pokrajini Tiringija, izazvale su burne reakcije širom Nemačke, a Petrijeva je pokretanjem procedure izbacivanja očigledno htela da uveri javnost da AfD nije stranka koja baštini neonacističke i radikalne ideje.

Dok ona time želi da više liči na „umivenu desnicu”, deo AfD-a koji se ne plaši da bude svrstan u desničarske ekstremiste podržava Hekea i smatra da mu je Petrijeva „zabila nož u leđa”. Ova bitka između „umerenjaka” i „ekstremista” već je vođena pre dve godine kada su „umerenu” grupu osnivača, za koje je AfD bila pre svega antievro stranka, smenili „ekstremisti” predvođeni Petrijevom, koji su od AfD-a napravili antimigrantsku i antimuslimansku stranku.

Na talasu nezadovoljstva javnosti izbegličkom krizom, oni su takvom retorikom uspeli da u istočnonemačkim pokrajinama na pokrajinskim izborima osvoje ogromnu podršku – u Saksoniji–Anhalt čak 24,3 odsto, a u Meklenburg–Zapadnoj Pomeraniji 20,8 odsto glasova. U Berlinu i zapadnonemačkim pokrajinama su osvajali između 12 i 15 odsto glasova, ali ipak niko nije očekivao da će njihova popularnost na saveznom nivou sa prošlogodišnjih petnaestak odsto pasti na oko devet odsto.

Pojedini analitičari smatraju da AfD-u pada popularnost zbog same Merkelove, prema kojoj su njihove pristalice bile najviše ogorčene, zbog njene nekadašnje liberalne politike prema dolasku izbeglica u Nemačku. Međutim, talas izbeglica je nestao, a sadašnji fokus Merkeline vlade je na što bržoj deportaciji onih koji nisu dobili azil u Nemačkoj, potom na pojačanju unutrašnje bezbednosti posle džihadističkih napada, kao i na pritisku na afričke zemlje da spreče svoje državljane da dolaze u Nemačku u potrazi za azilom.

„AfD gubi važnost jer su već usvojene mnoge politike za koje su se zalagali”, ističe komentator kelnskog dnevnog lista „Kelner štat ancajger”.

Daleko od toga da je Merkelova preuzela političke stavove Petrijeve, ali je postepeno dramatično promenila svoju migrantsku politiku tako da AfD teško da može privuče nemačke nezadovoljne birače, optužujući za sve izbeglice i vladinu migrantsku politiku. Zapravo, većina birača koja je u jednom trenutku jedino u AfD-u videla alternativu Merkelovoj, sada odjednom ima alternativu među kandidatima jedne od vodećih stranaka i to u liku socijaldemokratskog kandidata za kancelara Martina Šulca.

Bivši predsednik Evropskog parlamenta uspeo je za samo mesec dana da socijaldemokrate, koji su imali 10 odsto manju podršku od demohrišćana, izjednači i pritom vaskrsne levo orijentisane političke ideje. Njegova predizborna obećanja direktno udaraju na ono što zaista tišti dobar deo dosadašnjih pristalica AfD-a, a to nisu izbeglice, već teška finansijska situacija. Iako ga već optužuju za populizam, Šulc je uspeo da preokrene predizbornu situaciju u kojoj su se izbori za Bundestag sagledavali kao borba Merkelove sa AfD-om.

„Martin Šulc je obnovio socijalnu državu kao dušu svoje partije i traži socijalno osetljiviju demokratiju. Iz tog razloga, on stiče podršku (glasača) sa svih strana, uključujući i AfD”, objašnjava Funke, koji dodaje da pritom AfD unutrašnjim previranjima samo sebe dodatno gura na političku marginu.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran V. Tosovic
" Dati vetar u ledja " nije srpski izraz nego bukvalni prevod iz drugih jezika ! Cemu to vecito kvarenje i skrnavljenje srpskog jezika ?!
@Milivoje Radaković - nealternativni basibozuk
pošto po vasem poimanju nema "naših" i "njihovih" reči prevedite sa "našeg" (srpski) na "njihov"( engleski, nemacki, francuski,...ako uopšte govorite neki nelaternativan jezik) na primer "Košta ga kao Svetog Petra kajgana?". A kad već znate , a ne znate, istoriju lingvistike, koji je jezik koren svih jezika tj iz kog jezika potiču sve reči pošto "njihovih" i "nasih" ( ni Comski sa "univerzalnom gramatikom" (Univerzalna gramatika Comskog tvrdi da su čoveku urođeni obrasci gramatike koji nisu obrasci samo za jedan određeni jezik, već su obrasci gramatike za sve ljudske jezike ili lingvistička sposobnost je genetički uslovljena) vam nece pomoći , ako uopste znate o cemu je reč)
Miloss
Radakovicu, pricate stvari loje ne znate. Mleko svakako nije germanizam. Tosoviceva poenta je potpuno druga: svaki jezik ima odredjenu frazeologiju, ne kaze se na engleskom mesati babe i zabe, na nekom jeziku se zivi na spratu, drugi jezici kazu u spratu. Svedoci smo u zadnjih 5 godina da se sto zbog prevoda clanaka sto zbog stranih prova u firmama, ali u vladi, ceo javni prostor bombarduje tudjim frazama. Za razliku od pozajmljenih reci nagomilane prazne fraze devastiraju jezik.
Prikaži još odgovora
Миљојко
Добра расправа Микане и Мики . Није ми само јасно како гледате на утицај Американаца на политичку сцену Немечке ако се зна да је долазак Маркелове на власт била директна последица оштре критике предходне немачке власти на прву амерички рат у Ираку. Због тога су владе и Француске као и Немачке били смењене или изгубиле на "демократским" изборима. Саркози и Маркелова су пезкондиционално подржавале америчку доминацију колико се ја сећам у њиховој предизборној кампањи. Поздрав
Milivoje Radaković
To nema smisla. Kol je otišao u penziju nakon "skandala" u kojem je njegov sin putovao državnim avionom nakone neke skijaške nezgode u Italiji, a Merkel je bila njegov najbliži naslednik u CDU.
mila simic
Promasili ste temu. Dali znate koliko dugo je gosp. Merkel kancelar Nemacke ? CDU je dosla na vlast po volji naroda. Demokratija ! Ne moze "vecito" da Vlada jedna partija ! Dobili su vecinu od naroda a ne od USA. Izbor je pao na nju - od strane partije - zato sto govori odlicno ruski i engleski jezik. A, za Nemce je do danas privredna razmena sa Rusijom i USA veoma bitna. Bez obzira na sankcije se ta razmena jos uvek odvija. Odbijanje ratnih delatnosti je za nemacki narod i dalje aktuelno. To USA ne moze da promeni.
Mikan
Докле бре више? Какве црне "анкете кажу"? Људи хоће промене и крај!
mila simic
A, koje to promene, Mikane ? Vise nezaposlenih ? Manje socijalnih sistema ? Manje obrazovanja bez ili sa malo placanja ? Losije puteve ? Losije zdravstvo ? Nemacka ima najbolji drustveni sistem za zivot. Par procenata nezadovoljnih uvek ima i uvek ce ich biti. Ovi populisti ne donose boljitak narodu nego traze toplo mesto za sebe. Desnicari, nacionalisti i slicni nikada nisu doneli drustvu bolji zivot !
Mikan
@Miki Добри мој Мики, далеко су они од психопата. Али је незгодно што су садашње "елите" још даље од здравог разума. Нпр могу их терорисати инфилтрирани фанатици до бесвести, они и даље руке шире и зову: "Хајте к нама, јефтина радна снаго", и у исто време шире хистерију против Руса (који се једини стварно боре прорив те пошасти) и који никакве претензије ка Европи немају, осим да се послује?! Сулудо стање. Него, пре ја мислим да данашње "избеглице" су слабо изучиле историју. Немци су геноцидни (као и остали западни Европљани генерално), и ако им догори..да не настављам реченицу.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.