Motivi isključivo stručne prirode

Osećam se krajnje neugodno što moram da reagujem na tekst koji je potpisala, zajedno sa svojom ćerkom, supruga Sime Elakovića koju poznajem odavno kao izuzetno finu, susretljivu i gostoprimljivu osobu. Za mnoge njene takve gestove ostaću joj uvek zahvalan. Ali tim pre dužan sam da dam izvesna objašnjenja ne samo njoj, nego i čitaocima ,,Politike“. Kao autor koji je u svojim delima sistematski razvio Kantovu političku filozofiju, kada sam saznao da je knjiga Sime Elakovića o Kantu ušla u najuži izbor u nadmetanju za nagradu ,,Nikola Milošević“, poslao sam prošle godine pismo članovima žirija i glavnom uredniku Drugog programa Radio Beograda u kojem sam, služeći se uporednom analizom citata iz Kantovih spisa i Elakovićevih tumačenja tih citata, pokušao da ukažem na njihovu međusobnu kontradiktornost, te sam stoga zaključio da ona ne zaslužuje da dobije datu nagradu. U tom pismu sam najavio da ću ga posle dodele nagrade javno objaviti, ali to nisam učinio pošto sam posle izvesnog vremena obavešten da je Elaković smešten u bolnicu u teškom zdravstvenom stanju. Moji motivi su bili isključivo stručne prirode (te godine nisam objavio nijednu svoju knjigu).

Što se tiče objavljivanja do sada neobjavljene reakcije Sime Elakovića na moju ličnost i moje stvaralaštvo, odgovor na nju sada nema smisla, pošto je njen autor nažalost umro (smatram da u izreci o mrtvima sve najlepše ima nečeg ljudskog). Ipak, sadržaj te navodno njegove reakcije malo je čudan jer se dobar njen deo odnosi upravo na pismo žiriju koje nije objavljeno. Stavovi da sam stalno svojim knjigama konkurisao za datu nagradu i da su moji napisi motivisani vlastitom ozlojeđenošću što je nisam dobio predstavljaju puke insinuacije, jer za tu nagradu konkurišu ne autori, već izdavači njihovih knjiga. Glavni urednici Drugog programa, čija je to nagrada, mogu da posvedoče da dok sam bio direktor Radio Beograda nikada, i slovima nikada, nisam predložio nijednog člana žirija koji je inače spoljašnji i da nikad nisam prisustvovao nijednom od njegovih sastanaka (za razliku od toga, Simo Elaković je sam predložio dva njegova člana). Kada je Grubačićeva knjiga ,,Aleksandrijski svetionik“ sa jednim glasom više od moga dela (,,Problem identiteta“) dobila nagradu, odmah sam došao u prostorije Drugog programa i najsrdačnije čestitao dobitniku, zbog čega me je Simo Elaković pred velikim brojem svedoka nazvao velikim džentlmenom.

Međutim, predmet dinamične polemike vođene u rubrici ,,Pogledi“ nije bio Simo Elaković, čije stvaralaštvo inače nisam nikad dezavuisao u celini, već Slobodan Grubačić koji se lažno predstavio kao nosilac prestižne Humboltove nagrade.

Direktor Međunarodne filozofske škole Felix Romuliana