Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bitkoin prvi put vredniji od unce zlata

Rast vrednosti povezan je sa iščekivanjem odluke američke komisije koja bi, u slučaju da bude pozitivna, omogućila institucijalnim investitorima da ulažu u bitkoin uz odgovarajuću pravnu zaštitu
Криптовалута биткоин продаје се ове седмице за 1.268 долара (Фото Ројтерс/Б. Тезије)

Kriptovaluta bitkoin prvi put je po vrednosti premašila zlato. Ove sedmice se prodavala za 1.268 dolara (unca zlata za 1.233), što je najviša vrednost od 2009. godine, kada je počela da se generiše. Veliko kolebanje vrednosti jedna je od osobina najpopularnije digitalne valute. Početkom 2013. bitkoin je dostigao 1.100 dolara, da bi u jednom trenutku 2015. pao na samo 230. Prošle godine je najbolje prošao od svih valuta centralnih banaka, uvećavši vrednost 125 odsto.

Aleksandar Matanović, suvlasnik domaćeg sajta za trgovinu bitkoinima, kaže da je pojačana potražnja u Kini čest razlog rasta cene, ali da to ovog puta nije slučaj i da je rast pre povezan sa iščekivanjem odluke američke komisije za hartije od vrednosti, koja bi, u slučaju da bude pozitivna, omogućila institucijalnim investitorima da ulažu u bitkoin uz odgovarajuću pravnu zaštitu koju trenutno nemaju.

– Određeni broj ljudi očekuje da bi nekoliko krupnih igrača uložilo novac u bitkoin i da bi mu to podiglo cenu. Ipak, procene stručnjaka su da nisu baš velike šanse da odluka bude pozitivna – kaže Matanović, koji je završio master studije iz oblasti digitalnih valuta.

Bitkoin i druge kriptovalute dobijaju se u tzv. procesu rudarenja na računarima sa jakim procesorima, uključenim u rešavanje komplikovanih matematičkih zadataka. „Rudari” za nagradu dobijaju odgovarajući deo novostvorenih bitkoina. Drugi način da se dođe do njih je kupovina.

U Srbiji nisu popularni kao u razvijenim zemljama, ali nisu nepoznanica. Obim transakcija na sajtu ecd.rs je tri miliona dinara mesečno, a na tri automata – dva u Beogradu i jedan u Novom Sadu – 300.000 dinara mesečno i blago raste.

Matanović naglašava da je ranije više ljudi prodavalo, dok se sada povećava broj onih koji kupuju.

– Moj utisak je da većina ljudi gleda na to kao na investiciju jer veruju da će vrednost bitkoina kao ograničenog resursa rasti. Algoritmom je određen maksimum od 21 milion bitkoina. Sada ih ima oko 16 miliona i ceo proces će se završiti 2140. godine, a najveći deo narednih od 10 do 15 godina. Postoje i oni koji bitkoinima plaćaju onlajn servise i kupuju robu. Mnogo toga se može plaćati onlajn – kaže sagovornik „Politike” i dodaje da, kada je reč o „rudarenju”, kod nas više ljudi „rudari” druge kriptovalute jer je za bitkoine potrebna ozbiljna investicija u specijalnu opremu.

Svaka mašina koja „iskopava” bitkoin i obrađuje transakciju čini deo mreže. To znači da centralni autoritet ne može da se poigrava monetarnom politikom i da izazove kolaps, što čini deo njegove privlačnosti. Činjenica je da nigde nije potpuno pravno regulisan, već samo za pojedinačne slučajeve.

– Nije ništa novo da regulatorni okvir kasni za tehnologijom. Problem je što nije lako sprovesti regulativu jer je bitkoin potpuno decentralizovan. „Pejpal” lako možete zabraniti, ali iza bitkoina ne stoji nijedna institucija ni pojedinac i nemate kome da naredite da ga, na primer, zatvori za Srbiju. Moguće je donekle regulisati poslovanje sa bitkoinom za firme, ali ne i za pojedince – kaže Matanović.

On smatra da je prenaduvana priča da je to valuta kriminalaca i da se znatno manje koristi s one strane zakona od klasičnih valuta. Kao lošu stranu, osim oscilacija vrednosti, ističe to što je potrebno solidno predznanje da bi se koristio.

– Ako uradite sve što je do vas da se zaštitite, ne možete izgubiti bitkoine, ali većina ljudi to ne zna i dešava se da ih lako izgube. U tom slučaju ih nikako ne možete povratiti, kao ni keš – naglašava naš sagovornik.

 

Virtuelni novčanik

Bitkoini se čuvaju u digitalnom novčaniku na hard-disku kompjutera ili u onlajn servisu. Umesto bankovnog računa vlasnik registruje bitkoin adresu – niz od 27 do 34 slova i broja. To je zapravo virtuelno poštansko sanduče s kog se bitkoini šalju ili primaju. Pošto nema registra adresa, ljudi na ovaj način ostaju anonimni. Za obavljanje transakcije potreban je, pored adrese, i privatni ključ koji samo vlasnik zna. To je nešto kao privatno vođen bankovni račun, a ako podaci nestanu, nestaju i bitkoini iz digitalnog novčanika.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dr Slobodan Devic
Tipican primer prodavanja magle, od kojih ce na kraju samo prodavac imati korist. Novac je nastao u 7-om veku pre nove ere kako bi olaksao zamenu robe za robu (trampa) i njegov smisao je bio da u jednoj drzavi moze biti samo onoliko novca koliko ima i robe. Vremenom (a posebno danas) novac je postao sredstvo razmene ne samo dobara nego i usluga (koje ne proizvode materijalna dobra, ali su vazne za funkcionisanje drustva) tako da je u vecini zemalja na svetu vrednost novca (pored roba i robnih rezervi) pocela da bude vezana za zlatne rezerve. Sa dolaskom neo-liberalnog kapitalizma i vlasti medjunarodnih korporacija otvorena su vrata raznoraznim finansijskim malverzacijama kako lokalnih banaka tako i medjunarodnih finansijskih institucija. E, u takvom okruzenju, pojavi se "bitkoin" koga ne jure sudovi uredjenih drzava, vec oni mesetari kojima se bitkoin umesao u poslove. Inace, trenutni dug SAD je 17 triliona dolara (1 trilion = hiljadu milijardi) i spada najvece na svetu; tek toliko ..
rudarko
OneCoin ce biti jos vredniji ;) Treba ulagati u onecoin-e ove godine.
R. Vuković
Раст биткоина (валута тамног веба) се десио управо зато што се његово тржиште отело (процењује се да је преко 90 одсто интернет промета ван домашаја непосредних државних контрола), али шта ће бити када се биткоин упрегне у тајне државне службе, полицијски надзор, ... ? Свеједно, једно време ће моћници моћи профитирати од тих слободњака, док они опет не оду на трећу страну.
mrljavko
Dok valuta nema pravnu zastitu ona i nista ne vredi, pa pricao ko sta hoce. Razumljivo da moze da dobije pravnu zastitu ako iz nekih, bilo kojih razloga to postane interes onih koji to odlucuju. Davanje pravne zastite moze stvari da okrene prako noci i od jedne bezvredne gluposti da napravi veliki koristan obrt za neke. Tako je sa svim izmisljotinama zapadnog trzista I shvatanja. Za sada je to igra ocekivanja i numizmaticko kolekcioniranje trenutnih gluposti, odnosno nazovi verovanja, a sluzi za kockanje. Potpuno je adekvatno kockanju, virtualnom pretakanje iz supljeg u prazno i pravno potpuno neutemeljeno. Demagoski odgoj tu vidi neke pravne relacije koje apsolutno ne postoje. Cista nakaradna psihologija. Ne znam zasto je onda gangstersku pljacku pistoljrm svrstavaju u kriminal. Valjda zato sto nema vise ucesnika kako bi se stvorio varajuci privid fer odnosa. Uostalom pohlepnost ne vidi potrebe pravnih aspekata. Uglavnom se kocka sa krajnjim ishodom radi otimanja.
Мрљаво
@mrljavko, коментарисати нешто о чему незнаш аргументима који немају везе са тиме што коментаришеш контрапродуктивно је. Треба прочитати текст до краја у штампаном издању ако већ нисмо довољно обавештени о теми.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.