Ivana Španović skočila 7,03 metra – najava „čuda” u finalu

Sedamnaest atletičarki startovalo je u kvalifikacijama u skoku udalj, dve nisu uspele da preskoče ni šest metara, a više od sedam metara skočila je samo Ivana Španović i četvrti put ove sezone popravila najbolji svetski rezultat u skoku udalj. Na mitingu ISTAF u Berlinu 10. februara s 6,87 m preuzela je prvu poziciju na svetskoj rang-listi, na Prvenstvu Balkana u tri skoka dva puta je nadmašila ovaj rezultat i zaustavila se na 6,96 m, a danas u „Kombank areni” u prvom i jedinom skoku u kvalifikacijama skočila je 7,03 metra. Rok trajanja najboljem svetskom rezultatu ističe večeras, jer će naša najbolja atletičarka skakati u finalu 34. evropskog prvenstva u dvorani (17,40 č).

Da je Ivana Španović šampionat dočekala spremna za duge skokove, možda i najduže u karijeri, može se zaključiti i po tome što je sedam metara preletela iako je išla na siguran skok i iako se odrazila pre daske, međutim ni naša rekorderka u dvorani (7,07) i na otvorenom (7,10) ni njen trener Goran Obradović nisu želeli da prognoziraju koju daljinu „love”. Sigurno je samo jedno – potpuno su mirni i s mukom prikrivaju optimizam.

– Uradili smo sve kako smo planirali. Išli smo na sigurno, na raniji odraz, zalet takođe na sigurno i oduševila me je skokom od sedam metara. Sutra će da bude pakao – rekao je Obradović.

Na primedbu da verovatno misli na raj, dodao je:

– Ne mogu da prognoziram rezultat. Ivana želi da u finalu sve bude lepo i da uživa u takmičenju, kao i ja i svi vi. Kao posledica toga doći će rezultat, ali ne želim da prognoziram bilo šta – rekao je trener naše rekorderke koji je posle nekoliko godina izbegao da najavi za kakva je ostvarenja sposobna njegova učenica, iako do sada nije grešio.

Španovićeva je stigla u zonu za intervjue još dok su njene rivalke skakale u drugoj seriji kvalifikacija i nije znala ko će se sve naći u finalu i s kojim rezultatom (norma je bila 6,60 m).

Danas u finalu, od 17,40 č, nadmetaće se Španovićeva (7,03 u kvalifikacijama), Ruskinja Klišina (nezavisni učesnik), koja je u trećoj seriji ostvarila drugi rezultat kvalifikacija i izbila na drugo mesto svetske rang-liste (6,83), Britanka Judžen s najboljim rezultatom sezone (6,80), Nemica Zalman-Rat (6,79) i Ukrajinka Bek (6,71) koje su postigle lične rekorde, Letonka Balta (6,67), Britanka Sojers (6,54) i Nemica Vester (6,51).

– Da sam spremna – spremna sam. To prosto osećam. Lepo je skakati pred domaćom publikom i zahvalna sam im što su došli da nas bodre. Nadam se da će tako biti i u finalu – rekla je Ivana Španović kao da je ostvarila neki prosečan skok.

Na pitanje koliko će posle finala iznositi naš državni rekord u skoku udalj u dvorani samo se nasmejala i rekla:

– Neću sve da vam kažem... Ima ovde par devojaka koje izuzetno dobro skaču i kojima, kao i meni, odgovara ova podloga. Mislim da neću biti jedina preko sedam metara ili tu negde... Britanka Judžen je jedna od njih...

U međuvremenu stara rivalka Ivane Španović, još iz juniorskih dana Darja Klišina nadmašila je Britanku i najavila borbu za medalju, a ona je – podsetimo – bila evropska šampionka u dvorani 2011. i 2013. godine, kada je postavila lični rekord skokom od 7,01 m.

Sudeći po skokovima naše reprezentativke za zlato će biti potreban znatno duži skok, a ne bi bilo izneneđenje ako Ivana Španović danas izvede skok iz snova. Svi veliki skokovi, svi svetski rekordi u skoku udalj i troskoku bili su stvar trenutka u kojem su se nekom poklopili svi elementi skoka, na otvorenom i dobri vremenski uslovi, a u dvoranama adekvatna podloga i podsticajna publika. Takav je bio Bimonov skok u Meksiko Sitiju 1968, Pauelov u Tokiju 1991, a svetske rekorde u troskoku na sličan način postavili su u Geteborgu 1995. Džonatan Edvards i Inese Kravec...

Recimo samo da Nemica Hajke Dreksler drži rekord evropskih prvenstava u dvorani s 7,30, a evropski rekord s 7,37 m od 1988. godine...