Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji

Kriza prošla, a centralnu i istočnu Evropu očekuje privredni rast veći od proseka EU
Аустријска агенција за запошљавање (Фото Пиксабеј)

Beč – Austrijski ekonomisti i bankari zadovoljno trljaju ruke jer svi ekonomski podaci ukazuju da je svetska finansijska kriza, što se tiče regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE) gde su oni prisutni, prošla. To se vidi i po finansijskim rezultatima poslovanja najvećih austrijskih banaka pa je tako Erste banka prošle godine ostvarila najveći profit u svojoj istoriji. U brojkama to je 1,26 milijardi evra neto profita, uz gotovo pet milijardi evra novih plasmana.

Predviđanja za 2017. godinu su više nego dobra, jer da je ekonomija ozdravila pokazuju praktično svi parametri. Ima i iznenađenja. Pozitivnih. Tako je, na primer, nezaposlenost u Rumuniji manja nego u Austriji što niko nije očekivao. Prošle godine kod našeg suseda nezaposlenost je iznosila šest odsto, a u Austriji 6,1 odsto. Tržište radne snage na putu ozdravljenja je i u drugim zemljama regiona. Nezaposlenost u Češkoj je četiri odsto, u Mađarskoj pet, dok je najveća u Slovačkoj sa nepunih deset odsto i u Hrvatskoj sa prošlogodišnjih 13,7 odsto.

Region CIE, prema predviđanjima svetskih finansijskih institucija, ove godine bi trebalo da ima veći privredni rast od proseka evrozone koji se očekuje da će biti 1,9 odsto. U Češkoj bruto domaći proizvod (BDP) trebalo bi realno da poraste 2,7 odsto, u Slovačkoj 3,1, u Rumuniji 4,3, u Mađarskoj 3,4 odsto i Hrvatskoj 2,9 odsto.

Ekonomisti kažu da će domaća tražnja biti glavni pokretač privrednog rasta, uz oporavljeno tržište rada, porast zarada i vrlo nisku inflaciju. Uprkos dobrim izgledima ekonomisti i bankari očekuju dodatne mere Evropske centralne banke (ECB) koje bi pogurale privredu.

Zbog niske inflacije kamate su takođe niske u svim zemljama regiona, a u mnogim i na istorijski niskom nivou. Inflacija u evrozoni je u februaru ubrzala na dva odsto, čime je prvi put za četiri godine dostigla ciljanu inflaciju ECB. S obzirom na politiku ECB bankari ne vide mnogo prostora za promene, a mnogo više se nadaju da kamate neće još padati. Ohrabruje ih to što, uprkos niskim kamatama, štednja, odnosno depoziti rastu, a to je istovremeno i najveći izazov u smislu kako klijentima ponuditi druge mogućnosti za investicije, odnosno zaradu.

Javne finansije su u svim zemljama regiona u solidnom stanju i očekuje se da će u pogledu budžetskog deficita i javnog duga u 2017. godini biti ispunjeni kriterijumi Mastrihta. U slučaju budžetskog deficita kriterijum Mastrihta je da minus u državnoj kasi ne sme da bude veći od tri odsto BDP-a, a u pogledu javnog duga da zaduženja države ne smeju da pređu 60 odsto BDP-a.

Po oba kriterijuma najbolje rezultate pokazuje Češka čija je državna kasa prošle godine bila u plusu od 0,5 odsto, a za ovu godinu se očekuje minus od 0,6 odsto, dok je javni dug 36 odsto BDP-a. U Slovačkoj budžetski deficit je planiran na 1,5 odsto, Rumuniji 3,5, Mađarskoj 2,7 i Hrvatskoj dva odsto BDP-a.

Javi dug Slovačke je 53 odsto, Rumunije 37, a preko kriterijuma Mastrihta je u Mađarskoj 74 i Hrvatskoj 85 odsto BDP-a.

Komentari15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

V.B.
U Svedskoj na svakom cosku "rade" rumunski Romi prosjaceci. Bezbroj ih je.
Рраша Поповић
Живим у Вршцу и често одлазим у Румунију.Тамо радим као стр.саветник у једном пројекту.Видео сам доста,али и разговарао са колегама .Код њих је,отприлике подношљиво стање,отприлике као сто је Аутор представио у прилогу.Цвета приватни бизнис,предузетништво и реалан ек.сектор.Банарство посебно.Оно што је Аутор изоставио су две крупне теме са којима је суочена Румунија данас : 1.Корупција и криминал у државној режији,политичким партијама и структурама и упорно настојање истих да то легализују,да аболирају починиоце и да легализују пљачку ,што је изазвало гнев и вел.протесте, 2.Румунији ове и следеће год. долази на наплату око 30 млјрд.евра од стране ЕУ као рачун ("благодет") коју је уживала као нови повлашћени члан ЕУ претходних година.
simon
ta prica o nezaposlenosti je velika prevara. Prvo enornmo veliki broj je zaposlenih na pola radnog vremena. Što pokazuje veoma popularnu praksu (a to je izum upravo Nemačke i Austrije) da se na jedno normalno radno mesto zaposle 2 osobe. Drugo, one koji su se prijavili na biro za nezaposlene taj isti biro vec posle 3-4 meseca šalje na kurseve (u najvećem broju su to kursevi za obuku za kompjutere i to samo onaj deo kako da na Kompu urade SV i motivaciono pismo a mnogo manje za prekvalifikaciju) a čim dođu na kurs statistički se takvi više ne vode kao nezaposleni. Bar je u Austriji tako. A to znači da na onaj % nezaposlenih koji ordinira kao zvanični podatak treba dodati još toliko pa bi to bila realna slika. Šta mislite šta Austrijski i Nemački buvši političari rade kao savetnici aktuelnih vlada centralne i naročito istocne Evrope.
Данило
Румунија Русија, не треба нам Унија, Румунија...
Јован Скерлић
Једностране статистике зарад политичке пропаганде. Ако ћемо тако, објвите висину просечне плате у Румунији и Аустрији. Објавите цену потрошачке корпе. Висину задужености приватним кредитима. Висину задуженост јавним кредитима. Укупну националну производњу. Однос извоза и увоза. Висину пензија...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.