Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odnos svedoka i pisca istorije

Knjigu dr Dušana T. Batakovića „Dešifrovanje prošlosti” (Svedoci, pisci, pojave), objavila „Čigoja štampa” iz Beograda
Душан Т. Батаковић (Из личне архиве)

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je knjigu našeg uglednog istoričara dr Dušana T. Batakovića, direktora Balkanološkog instituta SANU, pod neobičnim naslovom: „Dešifrovanje prošlosti” (Svedoci, pisci, pojave). U knjizi su istoriografski ogledi o našim i stranim, velikim i malim istoričarima koji su se, na razne načine, bavili balkanskim prostorom. Za Batakovića, na tragu istraživanja Radovana Samardžića, posebno je bilo zanimljivo da se ispita odnos svedoka i pisca istorije, gde se najčešće prepliću i dopunjavaju lična saznanja i istoriografski metod u nastojanju da se podrobnije i preciznije rekonstruišu i protumače krupni, često prekretni istorijski događaji. 

U uvodnom, programskom tekstu o balkanskom imaginarijumu ispituje se uticaj pojedinih istorijskih škola iz Evrope na balkanske pisce istorije, škola i pravaca koji su iz istoricizma crpli legitimizam, iz baroknog slovinstva, uz manje oslonce na prosvećenost, vodile ka romantičnom pokretu gde je genije nacije bio u središtu sastavljanja nacionalnih istorija. U metodološkom smislu, Bataković je jasno dešifrovao rastuće zloupotrebe: kako su jednostrano, selektivno čitanje, tendenciozna tumačenja i ideološke uslovljenosti, stvorile novi tip iskrivljene istorijske svesti kojim su se u HH veku manje ili više uspešno legitimisale nove nacije, odbacujući, kao zmijsku košuljicu, vlastitu istorijsku tradiciju i stvarajući tragične podele unutar jednog etničkog korpusa. Prekrajanje istorije zarad upodobljavanja prošlosti sa savremenim realnostima, jedan je od zajedničkih fenomena na Balkanu, a osporavanja se iz moderne istorije vraćaju u dubine ranoga srednjeg veka, negde čak sve do neolita.

Dobru ilustraciju ovog zabrinjavajućeg trenda Bataković je razložio kritičkim prikazima pojedinih uticajnih knjiga koje su, sadržajno, često na ivici paraistorije poput „Nacionalnog pitanja u Jugoslaviji”, hrvatskog povjesničara Ive Banca, „Istorije Srbije” berlinskog profesora Holma Zundhausena ili „Mesečara” kembridžkog profesora superstara Kristofera Klarka. Ove knjige ozbiljno su dovele u pitanje sva dosadašnja tumačenja istorije Srbije i srpskog naroda, pripisujući skoro svakom lokalnom fenomenu, nacionalnoj težnji ili kulturnim projektima, obavezno negativna svojstva i jednu pojednostavljenu, nimalo naučnu, dijaboličku crno-belu sliku naše skorije prošlosti.

Bataković je, razumljivo, ukazao i na pozitivne primere iz stranih istoriografija gde se istorija naših prostora sagledava bez predrasuda i stereotipa, ponekad sa blagom naklonošću (Robert Lafan, Žan-Kristof Buison), ili hladnom kritičkom distancom (Peter Bartl), ali nije propustio da obradi i neke od zaboravljenih velikana srpske istoriografije (Jovan Hadži Vasiljević), ili neke od vrednih memoarista, dragocenih svedoka na istaknutim položajima u srpskom društvu (Bartolomeo Kunibert, Dimitrije Popović, Panta Draškić).

U nizu sveobuhvatnih portreta naših velikana, od Jovana Cvijića, Vladimira Ćorovića i Slobodana Jovanovića (kojem su posvećena tri posebna, zaista nadahnuta ogleda), pa sve do Dimitrija Đorđevića sa Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji i Radovana Samardžića, profesora i akademika, Bataković prati kontinuitet u pribiranju pouzdanih znanja koja su se vremenom granala u rukavce društvene i istorije mentaliteta, sasvim u toku sa preovlađujućim svetskim trendovima.

Izdvajajući gromadne naučne pojave Bataković ih svrstava u sam vrh evropske nauke: Cvijića (antropogeografa svetskog značaja, koga danas mnogi ovdašnji „eksperti” sasvim neopravdano označavaju kao navodnog „rasistu”), Ćorovića (poslednjeg velikog polihistora čiji je istorijski zamah obuhvatio čitavu prošlost našeg naroda), do nedostižnog Slobodana Jovanovića koji je uporednim tananim analizama, uz poznavanje naravi svoga doba, a s mnogo uspelih književnih slika i portreta, briljantno rekonstruisao i suvereno rastumačio sve važne pojave u Srbiji HIH veka.

Pisana odnegovanim stilom beogradske škole, ova knjiga provešće zainteresovane čitaoce kroz razne epohe naše moderne istorije, ne ostavljajući skoro nijedno od krupnih nacionalnih, ideoloških i političkih pitanja nedorečenim.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
Akteri istorijskih dogadjaja i njihove ideoloske apologete cesto ih jednostrano-totalitaristicki shvataju i tumace , pa "pobednik pise istoriju" koja ne reflektuje objektivnu istorijsku realnost. Otuda poplava memoara tih ucesnika koji svojom subjektivnoscu i hiperbolisanjem vise zamagljuju nego sto rasvetljavaju te istorijske dogadjaje. Uloga istoricari je da se kriticki osvrce na take jednostrane pristupe i da analizira reziltate istrazivanja i zakljucke neutralnih svedoka tih istorijskih dogadjaja.U tako sirem kontekstu sagledani istorijski dogadjaji istrazivaca dovode do objektivne istorijske realnosti.I takva istorijska istina ima relativno znacenje, jer svaka apsolutizacija i monopol nad istinom uskracuje pravo istoricaru da koristi nove istorijske cinjenice i saznanja,koja poticu iz sireg konteksta,u kojem se u kontinuitetu suocavaju proslost i sadasnjost.Neki istoricari ne postuju "istorijsku distancu" pa u svrhu dnevnopolitickih potreba vrse "ambicijozno" prekrajanje istorije.
Stari Znanac
... I pored toga, Batakovic je verovatno jedan od nasih najvecih istoricara.
Stari Znanac
@Deda Djole, dr Batakovic, kad je objasnjavao raspad Jugoslavije, onda kad se izjasnjavao, svrstao se sa zapadnim istoricarima koje sada kritikuje i nikad nije dao neposredno objasnjenje tog raspada, stalno krijuci se iza "istorijske distance". Ovo njegoivo moralisanje je zato nekonsekventno.
Deda Djole
Pozdrav autoru clanka koji je izuzetno lepo predstavio naseg vrsnog istoricara i priblizio nam njegovu knjigu.
Ilic Momcilo
Moja neuka malenkost se uvek pitala o odnosu "...svedoka i pisca istorije...",ma da sam ja to drugacije nazivao,ali to je nebitno. Ono sto sam uocio je, slicnost sa pravosudnim procesima,gde imate zaklete svedoke koji svedoce,neki lazno,neki istinito,zatim sudije, tuzioce,branioce,koji su se obavezali ispravnom obavljanju svog posla, ali se deo njh ne drzi obaveze,ili zbog "nagrade" ili iz karijernih razloga i isti ti sluzbeni organi ne mogu sluzbeno ucestvovati u postupcima ljudima sa kojima su blisko vezani. I tako dalje. Sve to se moze povremeno uociti i kod svedoka i pisaca istorije,tako da u konacnu sudsku odluku i napisanu istorijsku rec,cesto ne mozete sa dovoljnom sigurnoscu verovati. Jedina razlika izmedju pravosudja i pisaca istorije je u tome, sto pisci u svedocenju ucesnika u dogadjajima i nihovim prezivelim rodjacima ili potomcima koji nemaju ucesca u tim dogadjajima,pridaju vaznost prebliske istine.Svedok sam,kao i vecina ljudi dogadjajima,koje neki pisci"lazno" tumace.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.