Srbija mora da poštuje presude suda u Strazburu

Više od nedavno objavljenje informacije da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu uvažio predstavku Dobrosava Gavrića, pravosnažno osuđenog na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana i naložio da mu se, kada dođe u Srbiju, ponovi suđenje, začudio je podatak nadležnih da ova odluka nije obavezujuća za Srbiju, pa čak i da takva presuda uopšte nije doneta.

Iako su obe strane u postupku iznele svoje „pravno tumačenje”, pitanje koje je ostalo bez odgovora je da li postoje odluke Evropskog suda o koje naša zemlja može da se ogluši i da za to ne snosi nikakve posledice. U pisanim odgovorima koji su dostavljeni našem listu, Državno pravobranilaštvo, rešilo je sve dileme: Republika Srbija je u obavezi da se povinuje pravosnažnoj presudi Evropskog suda za ljudska prava u svakom predmetu u kome je stranka.

– Ovo se, pre svega odnosi na presude Evropskog suda u kojima je utvrđeno postojanje povrede prava ili sloboda garantovanih Evropskom konvencijom. Sa tim u vezi, ukazujemo da pomenuta konvencija ne poznaje „neobavezujuće presude” – navodi pravobranilaštvo.

Svi koji se zanimaju za odluke Evropskog suda, mogu poprilično lako da se upoznaju sa njima. Jer, osim što se presude Evropskog suda dostavljaju strankama u postupku, one se javno objavljuju na sajtu suda, a po prevodu na srpski jezik i u „Službenom glasniku”, a njihovo izvršenje nadgleda Komitet ministara kojem se presuda, takođe, dostavlja.

Osim propisanih formalnih elemenata, u presudama ovog suda određuje se i rok u kome Srbija ima obavezu da plati naknadu u slučaju da je ona određena.

– Postupak izvršenja presuda i odluka Evropskog suda podrazumeva, kako isplatu iznosa koji su dosuđeni na ime naknade nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđenih povreda Evropske konvencije, tako i sprovođenje mera koje su presudom naložene, a koje će ubuduće sprečiti povrede Evropske konvencije. Izvršenje presude ovog suda, podrazumeva i obavezu Srbije da, dostavljanjem akcionih izveštaja i akcionih planova, najkasnije u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude, obavesti Komitet ministara o merama koje je preduzela, a u cilju izvršenja presude – navode u pravobranilaštvu.

Prema podacima ovog državnog organa, Evropski sud je u odnosu na Srbiju do sada doneo ukupno 153 presude. Samo u prošloj godini, doneta je 21 presuda protiv naše zemlje: u 19 je utvrdio povredu prava garantovanih Evropskom konvencijom, dok je u dve presude utvrdio da ih nema. Osim presuda, sud u Strazburu je doneo i 36 odluka. U deset je, prema podacima dostavljenim iz pravobranilaštva, utvrdio povredu prava garantovanih Konvencijom i dosudio naknadu štete, dok je u 26 predmeta doneo odluku da se predstavke proglase nedopuštenim.

U Državnom pravobranilaštvu navode i da su tokom 2016. godine izvršene isplate svih presuda i odluka iz 2014. i 2015. godine, koje nisu bile isplaćene.

– Presude i odluke, u delu koji se odnosi na isplate materijalne i nematerijalne štetu u toku 2016. godine, izvršene su na vreme i u roku – objašnjavaju nadležni.

U slučaju da Srbija ne ispuni na vreme obaveze iz presuda i odluka (u proseku taj rok iznosi tri meseca) plaća kamatu koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke.

Da obaveze isplate materijalne i nematerijalne štete, naša zemlja ispunjava na vreme potvrđuju i u Komitetu pravnika za ljudska prava (Jukom) ali navode da određeni problemi ipak postoje.

– Presude Evropskog suda za ljudska prava protiv Srbije moramo posmatrati kroz dve prizme. Jedna je novčano davanje, odnosno naknada štete građanima čija su ljudska prava ugrožena, a drugo je izmena propisa – primene koja je i dovela do kršenja prava. Isplata naknade za državu u ovom trenutku ne predstavlja veći problem, tako da taj deo presuda Evropskog suda ona ispunjava, po našim informacijama u potpunosti. Drugu stranu presuda protiv naše države predstavljaju sistemska pitanja i ona se ne rešavaju. Tako se izbegava i odlaže usvajanje zakona koje je naloženo presudama suda u Strazburu. Pre svega mislim na Zakon o nestalim bebama, na koji čekamo od 2013. godine, što je priznaćete, predugo. Tu je i nepostupanje po presudama kojima se nalaže uređivanje pitanja poreza i doprinosa zaposlenima u društvenim preduzećima, potom penzije koje su naši građani ostvarili na Kosovu i Metohiji u ranijem periodu i slično, što svakako predstavlja dalje kršenje prava naših građana i na šta nas redovno podseća i Komitet ministara Saveta Evrope – kaže za „Politiku” Milan Antonijević, direktor Jukoma.

Šta sadrži presuda

Presuda Evropskog suda sadrži formalne elemente, i to sastav odbora ili veća koje je donelo presudu, datum donošenja presude, imena stranaka i zastupnika, opis sprovedenog postupka, opis činjenica slučaja, opis podnesaka stranaka i njihovih argumenata, razloge koji se tiču navodno povređenog prava, obrazloženje pravnih pitanja i ocenu suda o postojanju povrede prave, izreku i odluku o troškovima. Ukoliko je neki sudija, izdvojio svoje mišljenje i ono predstavlja sastavni deo presude.

Takođe, ukoliko je presudom utvrđena povreda prava ili sloboda garantovanih Evropskom konvencijom i sud odluči i o pravičnoj naknadi, onda takva presuda može da sadrži i odluku o naknadi nematerijalne ili materijalne štete.