Čudo Ivane Španović – 7,24 m

Ivana Španović, 26-godišnja reprezentativka Srbije obeležila je 34. evropsko prvenstvo u dvorani ne samo za nas kao domaćine, ni kao njene navijače, već i za ceo atletski svet jer je postigla najvredniji rezultat trodnevnog takmičenja – treći rezultat svih vremena u skoku udalj u dvorani.

Bolje od nje do sada su skočile samo Galina Čistjakova (7,30 m) i Hajke Dreksler (7,37), a naša reprezentativka ima pred sobom godine i godine takmičenja...

Tribine „Kombank arene” zatresle su se kada je spiker pročitao „Ivana Španović” i kada se naša rekorderka pojavila na borilištu.

Finale u skoku udalj počelo je ličnim rekodom Nemice Klaudije Zalman-Rat od 6,84 cm i to je bio najduži izmereni skok prve serije, pošto je Španovićeva prestupila, a dužina njenog leta najavila je vrhunska ostvarenja. Na prvo nije se dugo čekalo: snažan zalet, pravovremeni odraz i njen najduži skok u karijeri – bolji od dosadašnjih 7,07 u dvorani i 7,10 metara na ovorenom.

Novi apsolutni rekord Ivana Španović je pomerila na 7,16 metara, a preostala su joj još četiri skoka... Na novom rekordu prvi joj je čestitao klupski drug iz novosadske Vojvodine Mihail Dudaš jer se zaletište za skok motkom nalazi odmah posle doskočišta za skok udalj.

U drugoj seriji Britanka Loren Judžen, koju je naša rekorderka predstavila kao takmičarku koja će u finalu skakati oko sedam metara, to je i učinila i sa 6,97 m postavila novi britanski rekord.

Već u sledećoj seriji učenica trenera Gorana Obradovića skočila je još više, a onda sela na tartan i nekoliko dugih minuta čekala da na semaforu izbace njen rezultat – njen novi rekord. Vredelo je čekati. Ivana Španović je skočila 7,24 metara i približila se rekordu Evropskih šampionata u dvorani koji od 1988. drži legendarna Nemica Hajke Dreksler – na samo šest centimetara.

To je bio i najduži skok u dvorani u ovom veku, ili ako hoćete u ovom milenijumu, a treći računajući i dvadeseti vek.

U četvrtom pokušaju naša junakinja svih potonjih velikih šampionata od Svetskog prvenstva u Moskvi 2013. izvela je drugi najduži skok u karijeri – 6,17 metara, a na njenom licu se moglo videti da baš i nije zadovoljna.

Mnogo zadovoljnija bila je Nemica Zalman-Rat kada je u petom skoku popravila lični rekord za još 10 centimetara i učvrstila se na trećem mestu s 6,94. Španovićeva je u petoj seriji prestupila, a onda je prišla ogradi koja deli borilišta od tribina na duže konsultacije s trenerom Obradovićem uoči poslednjeg skoka.

A u njemu opet je daleko skočila ali nije čuvala postignutu daljinu legavši u pesak i proslavljajući tako svoje neverovatno dostignuće uz ovacije sa tribina „Kombank arene”.

– Šta sada mogu da kažem Ako bih rekla da se za ovo nisam spremala onda bih vas lagala. Ako bih rekla da nisam zamišljala svoj lični rekord ovako visoko ne bi bilo istinito. Sve ono što sam mogla da „proizvedem” učinila sam uz pomoć publike i to je zaista tako bilo. Ne mogu da zamislim ni bolje mesto ni bolje vreme za ovako nešto. Izuzetno sam ponosna... Ne znam šta da kažem. Mnogo sam srećna i hoću svima da se zahvalim što su nas bodrili, mene ali i sve ostale. Drago mi je što s mogli da vide jedno veliko atletsko prvenstvo u Beogradu i nadam se da su zadovoljni. Od srca im hvala za svaki osmeh i aplauz – rekla je Ivana Španović posle velikog trijumfa.

Na pitanje koji je rezultat imala u mislima kada je kretala u „arenu” vlasnica najboljeg rezultata u svetu ove sezone je odgovorila:

– Bio je to skok od 7,27 santimetara...

Ovog puta za snovima zaostala je tri centimetra, ali biće još prilika da ostvari taj san i nove koje će sanjati uoči narednih velikih takmičenja.

Jednako zadovoljan bio je i trener Goran Obradović, njen saradnik na svim seniorskim medaljama koje je osvajala od 2013. godine.

– Šta tu ima da se kaže – čudo. Čudo nisu samo njeni skokovi. Čudo je i to što je Evropsko prvenstvo održano u Beogradu, a čudo će biti i ako ne dobijemo Svetsko prvenstvo u dvorani 2020. godine, jer je ovaj šampionat protekao na izuzetno visokom nivou. Mali problemi bili su s ispisivanjem rezultata, ali to je problem novog partnera Evropske atletike, a ne nas, Atletskog saveza Srbije i čitavog organizacionog aparata. Verujem da će 2020. Beograd ugostiti atletski svet i možda će to biti najbolja prilika da Ivana napravi novo čudo i svoje prethodnice pošalje u istoriju – rekao je Goran Obradović.

Osvajači medalja

Žene

60 m: 1. Aša Filip (V. Britanija) 7,06, 2. Olesja Povh (Ukrajina) 7,10, 3. Eva Svoboda (Poljska) 7,10.

800 m: 1. Selina Bihel (Švajcarska) 2:00,38, 2. Šelajna Oskan-Klark (V. Britanija) 2:00,39, 3. Anita Hinriksdotir (Island) 2:01,15.

3.000 m: 1. Laura Mjur (V. Britanija) 8:35,67 – rekord EP, 2. Jasmin Džan (Turska) 8:43,46, 3. Eliš Mekolgan (V. Britanija) 8:47,43.

Dalj: 1. Ivana Španović (Srbija) 7,24 m, 2. Loren Judžen (V. Britanija) 6,97 m, 3. Klaudija Zalman-Rat (Nemačka) 6,94 m

Muškarci

800 m: 1. Adam Kščot (Poljska) 1:48,87, 2. Andreas Bube (danska) 1:49,32, 3. Alvaro de Ariba (Španija) 1:49,68.

3.000 m: 1. Adel Mečal (Španija) 8:00,60, 2. Henrik Ingebrigtsen (Norveška) 8:00,93, 3. Rihard Ringer (Nemačka) 8:01,01.

Troskok: 1. Nelson Evora (Portugalija) 17,20 m, 2. Fabricio Donato (Italija) 17,13 m,  3. Maks Ges (Nemačka) 17,12 m.

Vis: 1. Silbester Bednarek (Poljska) 2,32 m, 2. Robert Grabarz (V. Britanija) 2,30 m, 3. Pavel Seliverstav (Belorusija) 2,27 m.

Sedmoboj: 1. Kevin Majer (Francuska) 6.479 – evropski rekord, 2. Horhe Urenja (Španija) 6.227, 3. Adam Helcelet (Češka) 6.110.