Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Celovitost Makedonije – imperativ stabilnosti Balkana

Скопље, споменик Александру Македонском (Фото Танјуг)

Tokom minula dva veka prostor Makedonije predstavljao je poprište ukrštanja međusobno suprotstavljenih interesa velikih sila i susednih zemalja. Na toj nevelikoj i nejakoj zemlji nastajale su i nestajale nacionalne države, potvrđivale se kao velike, ali i propadale svetske imperije. Konstituisana kao sastavni deo federalne socijalističke Jugoslavije, a potom kao samostalna država, Makedonija je predstavljala krhku političku tvorevinu koja je svoj novostvoreni identitet i suštinski ograničen državni suverenitet tokom prve decenije postojanja temeljila na slepom praćenju politike zapadnih sila u regionu, oštrom distanciranju i negiranju svake realne i istorijske veze sa Srbijom i izlaženju u susret naglo ojačalom i politički, ekonomski, pa i vojno nabujalom albanskom faktoru.

Priznavanjem samoproglašene, kriminalne i terorističke kosovske nezavisnosti, uz nedvosmislenu podršku takvoj kvazidržavi na putu pristupanja najvažnijim međunarodnim organizacijama, makedonska politička elita je, svesno ili nesvesno, pothranjivala albanske apetite u regionu, očigledno verujući da na taj način čuva celovitost sopstvene države. Tako se u trenutku opšte polarizacije makedonskog biračkog tela albanski faktor našao u poziciji da sudbonosno određuje glavne pravce političkog puta kojim će se Makedonija kretati. Svesni svoje realne moći, Albanci su posegli za zahtevima koji će im, ukoliko budu ispunjeni, garantovati potpuno političko i etničko zaokruživanje svoje samostalnosti.

Šta bi se moglo očekivati u bliskoj budućnosti ako bi zahtevi makedonskih Albanaca bili ispunjeni?

Šta bi se moglo očekivati u bliskoj budućnosti ukoliko bi zahtevi makedonskih Albanaca bili ispunjeni? Potpuna jezička ravnopravnost i nov talas političkih privilegija bi sasvim izvesno vodili ka podeli Makedonije. Takvo oivičenje teritorije predstavljalo bi uvod u potpuno teritorijalno konstituisanje prirodne i etničke Albanije. Na taj način bi samo još jedan politički korak vodio ka punom konstituisanju ,,Velike Albanije”. U slučaju takvog razvoja događaja, istočni deo Makedonije, sasvim sigurno, ne bi imao dovoljno ni geografskih, a ni ekonomskih i demografskih preduslova da sačuva državnu i političku nezavisnost, što bi taj deo zemlje bacilo u naručje Bugarske čije se politička i intelektualna elita nisu odrekle pretenzija ka Makedoniji, posebno ka njenom istočnom delu. Uzmemo li u obzir tradicionalnu naklonost stanovništva pojedinih delova istočne Makedonije Bugarskoj, sumorna slika budućnosti makedonske države bi postala sasvim jasna.

Kome bi i zašto odgovarao takav razvoj događaja? U uslovima oštrih nataloženih tenzija među velikim silama i u svetlu sve izraženijeg sukoba između Istoka i Zapada, Balkan ponovo dobija na značaju. Ustupcima u Makedoniji, uz već izgrađenu monstrum državu na Kosovu i Metohiji potpuno bi se izašlo u susret albanskim težnjama čime bi se potvrdio zapadni uticaj unutar albanskog nacionalnog korpusa i stvorio snažan bedem zapadnih interesa u regionu. Na drugoj strani, iako članica EU i NATO, Bugarska je u snažnom previranju. Glasovi protivljenja jednostranom spoljnopolitičkom osloncu i sumnje u EU su sve učestaliji. Nabujala plima nezadovoljstva proporcionalna je rastu uticaja ruskog faktora u toj zemlji. Eventualna podela Makedonije, kako nas uči dvovekovno istorijsko iskustvo, svakako bi ojačala zapadni uticaj u toj zemlji i za određeno vreme u potpunosti eliminisala ruski potencijal u Bugarskoj – zemlji preko koje je Rusija u više navrata tokom protekla dva veka širila i osiguravala svoj uticaj na Balkanu. Na taj način bi se stvorio i snažan klin između Srbije i Grčke koji bi Srbiju držao u stalnoj političkoj opasnosti, daleko od izlaza na more, strogo kontrolisanu u sopstvenim kontinentalnim okvirima, otrgnutu od Crne Gore i postojano suočenu s opasnošću uništenja Republike Srpske. Bezbednost i prohodnost svih vidova komunikacije moravsko-vardarskom dolinom zavisili bi od interesa i političkih projekcija albanske i bugarske strane, dok bi zapadna kontrola i dominacija nad tim izuzetno važnim evropskim putem bile u potpunosti osigurane.

Eventualna realizacija takvog, sumornog i za balkanske političke prilike apsolutno apokaliptičnog scenarija, pacifikovala bi Balkan po zapadnim merilima i osigurala apsolutnu političku i ekonomsku dominaciju zapadnih sila na tom prostoru. Rusija bi u tom slučaju bila istisnuta iz regiona, a svi pravci širenja njenog uticaja zatvoreni. Podelom Makedonije, trajno bi bio narušen postojeći odnos snaga na Balkanu. Balkanske zemlje bi se našle pod presudnim i dugotrajnim stranim patronatom, a njihov već ozbiljno načeti suverenitet u potpunosti poništen. Na kraju, ostaje nada da će politički pragmatizam prevladati avanturizam i narasli šovinizam ambicioznog lidera makedonske opozicije, a da će moguća repriza događaja iz 1915, 1941, delom i 1991/1992 ostati u domenu spekulacija i političkih razmatranja. U protivnom, čekaju nas mnoge neizvesnosti.

Docent na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Matija Soskic
@Milos Kosovac. Hvala na opsirnom istorijskom objasnjenju. Sta je sa Ilirima, Tracanima i Keltima? U skoli su nas ucili da su oni bili starosedeoci na Balkanu pre dolaska Slovena.
Милош Ј. Косовац
V...bi izlaz na šest mora, u kojoj bi Vlasi i Grci bili nacionalne manjine, dok Albanci verovatno ne bi uspeli da se nacionalno oforme na Balkanu. Posledice navedenog traju i danas, preciznije, one su večno učinjeno zlo.“ Турска држава уређена на најфункционалн начин, постепено је освајала, а тамо где ј православно црство било најутемљено, а то је Космет и Македонија, јер је Скопље био политички и војни центар, а Призрен културни, пожурила је да га ислѕмизира, тако што ће већи део властеле да прими исламску веру и подизањем исламских верских храмова наместо правослѕвних. Зато Ердоган који у себи носи и словенско наслеђе пре три године повика у Призрену: „Косово је Турска, Турска је Косово!" Док је творцу модерне Турске, Кемал Ататурк, мајка је била Македонка. И она и син имали су „русу косу као лан, а плаве очи као небо“. Док су Срби иашлли простор –Шумадију- да се рађају и развију у побуњенике, Бугари, Македонци и Грци нису могли. Када су Руси напали Турску 1877. са намером да је..
Мiloš J. Kosovac
IV...se Isus žrtvovao, umirali su od gladi i bolesti. Sve do 1291.,tek tokom sedmog pohoda na Bliski Istok, krstaški ratnici su bili pobeđeni, kada su ih Osmanliski Turci izbacili iz poslednjeg uporišta, grada Akre. Za pravoslavne narode prolazeći preko njihovih teritorija Krstonoše su bili beskruplozni pljačkaši, sileđije i ubice, što je stravično doživeo i vrhovno pravoslavno sedište – Konstantinopolj. No, Turski pobednici odlučili su da se osvete Vatikanskim krstonosnim osvajačima. A da bi muslimanski ratnici ostvarili svoj cilj, da osvoje Rim, Vijenu i druge centre naroda katoličke vere trebali su da pregaze nas pravoslavne vere. Upadom Azijata islamske vere na Balkan, čiju silu u formiranju su potstakli krstaški ratnici,sprečeno je stvaranje nacionalne države pravoslavnih Slovena, Srba, Bugara i Makedonaca koji su imali istu veru, isti jezik – staroslovenski, isto pismo svete braće Kirila i Metodija iz Soluna.Ta bi se nacionalna država formirala pre Frnacuske (17. vek),a imala...
Милош Ј. Косовац
III...односно најсилније и најнапредније Персиско царство, како између стројева Грка и Макоденаца постоји преводилац да би се разумели. Да не буде ово српско фантазирање, рећи ћу Вам да сам имао прилике на Би-Би-Си, у квиз емисији да видим и чујем како је учесник изгубио освојених 30.000. фунти, јер није тачно одговорио на питање: „Које нациналности је био Александар Велеки?“ Одговорио је да је био Грк, док у Британској енциклопедији пише да је Македонац. А на Ваше питање за садшње проблеме које Грчка намеће Македонији. Ево прво цитат као базични узрок свих зала православних Словена на Балкану: „Krstaški ratovi po ideji Katoličke crkve, a za oslobođenje Isusovog groba i Jerusalima od muslimana, vođeni tokom dva veka, bili su glavni uzrok pada u petovekovno ropstvo, a time prekida civilizaciskog napretka balkanskih naroda pravoslavne vere. Kada je Papa Urban II 1095. godine pozvao na IV krstaški rat, bogataši su to prihvatili sa radošću, dok niži slojevi društva, upravo oni za koje...
Милош Ј. Косовац
II...истраживање древних Словена са седиштем у Лондону, акдемик Краљевске академије и члан Словеначке академије, Србољуб Живановић (Сарајево, 21. децембар 1933), антрополог, палеопатолог, је и председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, октобра 2006. одражао је предавање у Београду када је рекао и ово „Нас је овде макар 10.000. година". Још каже, а зато ја пишем за Беч Вијена јер су га под тим именом основали, но и Берлини и Рим, древни Словени: "Сви Богови који својатају Антички Грци су били божанства древних Словена." Грци су као Сарацени дошљаци на Балкан.По изгеду Словени су били сви плвокоси са зеленим или плавим очима, кави су били Филип Македонски и његов син Велики Александар. А како су рођени на територији Македоније познати су као Македонци. У свим образовним књижарама Европе, САД и Аустралије, а има и у македонским, сликовнице за децу штампане у Милану, на којим су насликане у строју Фаланге Александра Македонског када су освајали Малу Азију,...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.