Ivana Španović sve bliža legendama skoka udalj

„Ponos”, „sreća” i „hvala” bile su reči koje je u nedelju uveče Ivana Španović izgovorila bezbroj puta. Ponosna i srećna bila zbog svojih skokova i rezultata koje je ostvarila pred punim tribinama „Kombank arene” na 34. atletskom prvenstvu Evrope u dvorani, a zahvalna svima koji su joj omogućili nastup u Srbiji i svima koji su je bodrili. A, kako i ne bi bila...

U prvom skoku u finalu, uoči kojeg je zatražila tišinu od publike, načinila je prestup.

– To je bilo dogovoreno s trenerom Goranom Obradovićem. Hteli smo da izvedem jedan skok u ambijentu kakav imam na treningu, da se koncentrišem na ono šta treba da uradim, da osetim podlogu i kada sam to uradila sve bilo lako – objasnila je Ivana Španović.

Da je lako – ne verujemo, da je izgledalo lako – jeste.

Španovićeva je u drugoj seriji skočila 7,16 metara – šest centimetara više od njenog apsolutnog rekorda, ostvarenog na otvorenom skakalištu na Terazijama, prošlog septembra (7,10 m).

Mnogi atletičari kada ostvare najbolji rezultat u karijeri „padnu”, sreća im nadvlada motivaciju i koncentraciju. S našom rekorderkom to nije bio slučaj. U trećoj seriji izvela je skok za istoriju, ne samo naše, već i evropske i svetske atletike.

Puna dva minuta sedela je na tartanu pogleda uprtog u semafor čekajući „presudu” a onda je na njemu ispisano: 7,24 m.

– Izuzetno sam ponosan, prvenstveno na Ivanu koja je napravila nešto što se samo tri puta videlo do sada. Ona je ostvarila treći rezultat svih vremena u svetu – govorio je Goran Obradović, trener naše najbolje atletičarke svih vremena.

Svetski i evropski rekord u dvorani od 13. februara 1988. drži Hajke Dreksler, tada reprezentativka Istočne Nemačke, sa 7,37 metara, a duži skok od Ivane Španović ima još samo sovjetska reprezentativka Galina Čistjakova sa 7,30 m. Ostvarila ga je 28. januara 1989. i od tada ni jedna skakačica udalj nije skočila dalje od rekordnog skoka Ivane Španović. Sa trećeg na četvrto mesto ona je potisnula Amerikanku Britni Ris, koja je tu poziciju držala skokom od 7,23 metra od 11. marta 2012. godine.

Ni to je nije zaustavilo u nastojanju da nastavi da ostvaruje daljine koje su joj do juče bile „tabu”. U četvrtoj seriji sa 7,17 m ostvarila je (zasad) drugi rezultat karijere.

U petoj seriji nošena ovacijama gledalaca atletičarka Novosadske Vojvodine načinila je prestup, a u poslednjoj ponovo je znatno nadmašila granicu od sedam metara, ali posle doskoka nije izletela iz peska, već se samo opružila da tako proslavi trijumf, da dopusti adrenalinu da se snizi. Čak i tako skraćena dužina skoka ukazivala je na vredno ostvarenje. Izmerenih 6,73 metra bili bi joj dovoljni za peto mesto u nedeljnom finalu...

– Uoči takmičenja u mislima sam imala rezultat od 7,27 metara. Mislila sam da ću toliko skočiti, mada je ono što sam želela da nadmašim evropski (i svetski) rekord u dvorani od 7,37 metara. Znala sam da sam spremna, ali biti spreman i realizovati to na takmičenju su sasvim različite stvari – rekla je Ivana Španović.

Ove njene reči potvrđuje i „slučaj Rio”. Ivana Španović je još letos bila spremna za daleke skokove, ali na Olimpijskim igrama zaustavila se na 7,08 metara.

– Ono što nisam uspela da uradim prošle godine u Riju uradila sam u Beogradu jer sam to jako želela. Ovaj rezultat me ne plaši. Ja ću te daljine od 7,20 m i više ponavljati još mnogo puta. Da skačem samo s konkurentkinjama za pobedu skakala bih kao one, ali ja želim velike rezultate – objasnila je Ivana Španović, koja će 10. maja proslaviti 27. rođendan, pošto blistavi niz od devet medalja na devet uzastopnih evropskih i svetskih šampionata na otvoreno i u dvorani završila najvrednijim skokom u dvoranama posle 28 godina.

Ostvarenje njene najave velikih rezultata moći ćemo da očekujemo ovog leta na svakom takmičenju na kojem se pojavi, bez obzira da li je to državno prvenstvo ili miting Dijamantske lige, a svakako na Svetskom prvenstvu u Londonu (7-13. avgust).

– Nemam šta da krijem – u Londonu me interesuje samo zlatna medalja – odlučna je naša najbolja sportistkinja.

U „tromeč” s Amerikankama Tijanom Bartoletom i Briti Ris, koje su jedine uspevale da je pobede poslednjih godina, sada ulazi s mnogo više osnove – sa 7,24 metra. Najduži skok aktuelne olimpijske i svetske šampionke Bartolete je 7,17 m, dok je Risova, šestostruka svetska šampionka u dvorani i na otvorenom, lični rekord od 7,31 m postavila prošlog jula uz dobar vetar u leđa (+ 1,7 m), dok joj je lični rekord u dvorani, ponovimo, 7,23.

Pre nekoliko godina, pre nego što se ustalila na daljinama od 6,90 metara, pitali smo Ivanu Španović da li je gledala snimke skokova Galine Čistjakove, Džeki Džojner-Kersi i Hajke Dreksler koje su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka s lakoćom skakale daleko preko sedam metara. „Gledam i ne mogu da verujem da su mogle da skaču tako daleko” odgovorila je Ivana Španović, a u nedelju 5. marta ušla je u njihovo društvo...