Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državne firme kradu Srbiji ekonomski rast

Taj balast prošlosti što pre treba rešiti kako bi se zemlja katapultirala ka još bržem privrednom razvoju, saglasni su učesnici foruma. – Stope rasta od tri odsto nedovoljne
Фото Танјуг/Р. Прелић

 

Kopaonik – „Prave teškoće nikada ne leže u razvoju novih ideja već u načinu na koji napuštamo stare”. Ovim citatom Džona Majnarda Kejnza, guvernerka Jorgovanka Tabaković, otvarajući 24. „Kopaonik biznis forum”, opisala je trenutak u kome se Srbija sada nalazi. Upravo su preduzeća u državnom vlasništvu, i način na koji se njima upravlja, stara ideja iz prošlosti koju kreatori ovdašnje ekonomske politike još nisu uspeli da napuste.

Jer, u jednom su juče bili saglasni i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, kreatori, teoretičari i praktičari ekonomske politike. Srbija je, kako je to sumirala Elen Goldstin, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan, mnogo uradila kada je o fiskalnoj konsolidaciji reč.

– Čestitam vam na tome. Ali treba rešiti pitanje državnih i strateških preduzeća, kako bi se Srbija katapultirala ka još bržem privrednom razvoju. Da bi sustigla zemlje Evropske unije Srbiji su neophodne stope rasta od šest odsto – ocenila je Goldstinova.

Javni dug u zakonskom prekršaju
Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će do 2020. godine udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) biti manji od 60 odsto. Time će Srbija ispuniti mastrihtški kriterijum po kome državna dugovanja ne mogu biti veća od 60 odsto.
– Pre svega zahvaljujući činjenici da će stopa privrednog rasta biti veća od izdataka za kamate, koji će se smanjivati, rekao je Vujović.
To međutim, ne znači da će Srbija ispuniti fiskalno pravilo, definisano u Zakonu o budžetskom sistemu po kome javni dug ne može biti veći od 45 odsto. Na tu činjenicu upozorio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
– Mastrihtški kriterijumi su nedovoljno ambiciozni. Nismo razvijena zemlja, zadužujemo se i po višim kamatnim stopama i u tuđoj valuti. Smatramo da, ukoliko bude neke inicijative za izmenu zakona, javni dug ne treba da bude veći od 50 odsto – zaključio je Vučković.
 

Sa njom je saglasan i Džejms Ruf, šef misije MMF-a, koji smatra da je Srbija u poslednje dve godine sprovela neverovatnu transformaciju, a kao naš najveći uspeh ocenio je smanjenje stope nezaposlenosti sa 24 na 17 odsto.

 – Neki izazovi su i dalje tu. Veoma smo zadovoljni planom vlade u sprovođenju programa, koji traje do početka 2018. godine – ocenio je Ruf.

Na pitanje da li će biti novog aranžmana, Ruf kaže da to zavisi od vlade. To će doći na red na kraju godine, ističe.

Ipak, da bismo fiskalnu konsolidaciju proglasili uspešnom, neophodno je održati postignute rezultate, dodao je kasnije Sebastijan Sosa, šef kancelarije MMF-a u Beogradu.

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, takođe smatra da je neophodno sprovesti strukturne reforme, kako bi se postignuti rezultati učinili trajnim. Kada je o reformama reč, „Železnice” su odmakle najviše u tom procesu, a EPS gotovo da nije uradio ništa.

Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije (SES) istakao je da je svima sada jasno da je cena odlaganja reformi prevelika.

– Tu cenu smo u prošlosti više puta plaćali. Nadam se da smo tu lekciju naučili – zaključio je Vlahović.

Inače, centralna tema ovogodišnjeg foruma, koji je ove godine okupio više od 1.000 učesnika je „Program reformi za Srbiju: šta se može naučiti iz prošlosti i rešenja za budućnost”. Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, u nekoliko navrata, tokom svog izlaganja podsetila je učesnike kako je u prošlosti bilo „isuviše negativnih trenutaka i grešaka koje se ne smeju ponoviti”.

Preuzimanje dugova nije na stolu 
Odgovarajući na pitanje novinara da li država planira da preuzme još neke dugove državnih ili javnih preduzeća, ministar finansija Dušan Vujović rekao je da trenutno „nema ništa na stolu”.
– Svake godine je to bilo zasnovano na vrlo temeljnim analizama – istakao je ministar misleći na preuzimanje obaveza „Srbijagasa” i „Petrohemije” u prošlosti.
Dodao je i to da će odluka o maksimalnom broju radnih mesta biti doneta do kraja marta i da će ona predvideti racionalizaciju, ali i povećanje broja zaposlenih u određenim delovima javne uprave.
 

– Zadovoljna sam jer smo uspeli da povratimo poverenje u institucije, nosioce ekonomskih politika i domaću valutu – pohvalila se Tabakovićeva.

Svoje rezultate je ilustrovala činjenicama da je od januara 2008. do avgusta 2012. godine dinar u odnosu na evro oslabio za čak 33,2 odsto. Od tada do danas to smanjenje je 7,5 puta manje. Inflacija je niska i stabilna, što nije bio slučaj do 2012. godine, podsetila je Tabakovićeva, a kamate na kredite su manje za nešto više od deset odsto.

Odnos monetarne i izvršne vlasti u prošlosti guvernerka Tabaković uporedila je sa takmičarskom dekadencijom Zapada i Rusije.

– Bio je to odnos nadređenih i podređenih u kome je svako vukao na svoju stranu. Kao posledicu imali smo takmičenje umesto pronalaženje najboljih rešenja. Rezultat toga bile su visoke kamate, visoka inflacija i nestabilan devizni kurs – rekla je Tabakovićeva i dodala da danas, umesto konflikta, postoji saradnja i koordinacija monetarne i izvršne vlasti, uz jasno razgraničene nadležnosti.

Njeno izlaganje je iz publike pratio i bivši guverner Dejan Šoškić, koji je kasnije na jednom od panela, ipak, iskoristio priliku da ovim rezultatima „pogleda u zube”.

Srbija zvanično tvrdi da sprovodi jedan režim ciljanja, a u praksi imamo drugi, rekao je Šoškić aludirajući na to da NBS umesto inflacije, zapravo cilja kurs. Tu činjenicu je negirao Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera.

– Složićemo se da je ciljanje inflacije najbolji režim – rekao je Savić.

Zašto onda NBS interveniše ako je kurs plivajući, pitao je ekonomista Miroljub Labus.

– Problem je što publika ovde misli da imate dva cilja, a ne jedan, dodao je Labus.

Da li je inflacija poslednjih godina bila van inflatornog cilja? Da ili ne? – insistirao je na odgovoru bivši guverner Šoškić.

– Odgovor je da, ali to nije bitno, jer imamo stabilnu inflaciju. Srbija se sada nalazi u grupi zemalja koje gotovo i da nemaju inflaciju, jer je rast cena manji od 2,5 odsto – zaključio je Savić.

Na forumu je bilo reči i o tome kako iskoristiti suficit koji se pojavio u državnoj kasi, pa je tako na pitanje da li se može očekivati još jedno povećanje plata i penzija, ministar finansija Dušan Vujović istakao je da je najvažnije da se ostane u planiranim okvirima.

– Ponekad se otvori prostor na kraju godine. Odluke o povećanju plata i penzija obično se donose u okviru novog budžeta – zagonetan je bio Vujović.

Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, pojasnio je da je u ovdašnjoj javnosti izjava Džejsma Rufa o „bolno niskim platama” shvaćena kao da je došlo vreme za povećanje zarada u javnom sektoru.

– A Ruf je govorio o niskim platama u privatnom sektoru – rekao je Vučković i dodao da kreatori ekonomske politike treba da donesu odluku šta učiniti sa viškom kada se pojavi.

Podsetio je i na to da privrednici već duži niz godina zahtevaju smanjenje poreza na zarade. On, ipak, podseća da Srbija nije zemlja u kojoj su nameti na rad visoki.

– Ali, ne možemo očekivati veći ekonomski rast ukoliko nemamo zdrav i razvijen privatni sektor – zaključio je Vučković.

Komentari55
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
Bolje da se ugledamo na Norvežane umesto da slušamo mešetare iz MMF i Svetske banke.
dosta je bilo
Vlahovic je trebalo da je odavno u zatvoru. Sta se ceka?
Vuk
Dva primera licemerstva vlade: Vucic trazi preduzetnicki duh, a svoju vlast je bazirao na hapsenju najveceg preduzetnika Miskovica koji je platio preko €2milijarde poreza unazad 10 godina, a nije morao da plati ni pola od toga. Takodje, vladar saradjuje sa socijalistima koji su sve samo ne preduzetnici. Guvernerka prica o rastu, a drzi najvisu referentnu kamatnu stopu (sa inflacijom ispod 2%) u Evropi zarad cuvanja kursa i fotelje. Sramota. Znate da ne treba tako da radite, ali ipak sve zarad fotelje.
Javni/privatni sektor
Plate u javnom sektoru bi za isti posao trebali biti manje nego u privatnom sektoru. Zasto? Zato sto je puno veca sansa da se izgubi posao u privatnom i pored toga znatno se vise radi. Svi znamo kako se radi u javnim firmama. Ko zeli dobru platu treba da predje u privatni sektor zasuce rukave i dokaze se. Mesto da se povecaju plate u javnom sektoru, bolje smanjite takse radnicima u privatnom sektoru.
Ljubisa
Ciljana inflacija ili ciljani kurs dinara? Znamo da je uloga NBS da "cilja" nivo cena. Pre ce biti da je nas nivo inflacije u ' inerciji' evropske ' stagnantne inflacije' koju nikako da pokrenu do nivoa ciljne iako ubrizgavaju mesecno 60. mild. evra? Drugo, 80% naseg izvoza ' otpada' na izvoz stranih firmi ( potvrdio Vucic) sto znaci da tzv. reprodukcioni materijal proizveden u Srbiji stranci transferisu za svoju proizvodnju. Zato je suvisno da se kurs dinara ' plivanjem' upodobljuje domacim izvoznicima jer njihov udeo u ' trgovinskom bilansu' ostaje mali. Zato su nama potrebne stope rasta vece od 5% da bismo stvorili odrziviju ekonomiju razmenjivih proizvoda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.