U novi stan „ugrađeno” i 500 evra za javnog beležnika

Kada je naša sugrađanka M. J. pokušavala unapred da izračuna koliko će je koštati podizanje bankarskog kredita za kupovinu trosobnog stana nije ni sanjala da će usluge javnog beležnika morati da plati gotovo 500 evra, tačnije 57.000 dinara.

Budući da je stan, koji je vredan 54.000 evra, kupila na kredit morala je da prikupi i overi više dokumenata nego što je planirala. Iznenađenje je usledilo kada joj je notar naplatio 36.000 dinara za izradu predugovora i ugovora, ne želeći da prihvati njen ugovor.

Za ovu uslugu, kako tvrdi, nije dobila fiskalni račun, iako je na tome insistirala. Overa ugovora koštala je dodatnih 10.800 dinara, a  još oko 7.000 dinara platila je overavanje založne izjave i ostalih dokumenta.

– Suprug i ja smo tražili račun, ali je službenica počela da se pravda i da izbegava odgovor. Odustali smo jer su nas čekali prodavci stana i bankarski službenik. Nigde ne postoji trag da nam je sastavljanje ugovora notar naplatio 36.000 dinara. Kada smo izašli iz kancelarije pregledala sam sve fiskalne račune koje smo dobili. Prosečan građanin iz njih ne može zaključiti šta mu je naplaćeno. Iako sam radila u sudu, ništa mi nije bilo jasno. Piše samo broj bodova na osnovu kojih oni naplaćuju cenu svoje usluge – kaže naša sagovornica.

Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, naglašava da svi građani koji nisu zadovoljni radom beležnika mogu da napišu prijavu komori. U poslednje dve i po godine, od kada postoji komora notara, nije im stigla nijedna prijava zbog neizdavanja fiskalnog računa.

– Ukoliko se utvrdi da je beležnik učinio bilo kakav prekršaj protiv njega se pokreće disciplinski postupak, a on se izjašnjava o toj prijavi. Lako se može proveriti da li je neko izdao fiskalni račun ili ne. Ukoliko beležnik nije kucao račun biće kažnjen. Ako je to njegov prvi prekršaj, najverovatnije bi dobio novčanu kaznu u visini od jedne do deset prosečnih sudijskih plata – reči su našeg sagovornika.

On objašnjava da rad javnih beležnika kontrolišu komora i Ministarstvo pravde, a da disciplinske postupke vode tužioci.

Sastavni deo svake klauzule kojom se potvrđuje ugovor jeste troškovnik u kojem bi trebalo da bude taksativno navedeno koliko su koštale notarske usluge. Sve što je pobrojano u klauzuli mora da bude otkucano na fiskalnom računu. To znači da je na kraju svakog kupoprodajnog ugovora koji je overen kod beležnika mora da bude navedeno koliko je novca ta osoba ostavila u kancelariji notara.

Đukanović objašnjava da notari imaju obavezu da proveravaju svaki dokument koji overavaju jer odgovaraju za njegovu zakonitost. Ukoliko u ugovoru koji je stranka donela postoje određene nezakonitosti ili nejasnoće, javni beležnik je dužan da stranci na to ukaže.

– Kada su sudovi overavali nečiji potpis to je trajalo minut i ništa se nije proveravalo – ističe predsednik komore notara.

Na portalu Javnobeležničke komore navedena je i tarifa po kojoj rade notari, ali cene usluga nisu u dinarima već u bodovima. Tako da nije lako izračunati koliko će nas to zaista koštati usluga javnog beležnika. Vrednost jednog boda iznosi 150 dinara, a nagrada javnom beležniku za sastavljanje određenog ugovora iznosi najmanje 60 bodova ukoliko je vrednost posla manja od 600.000 dinara.

Potvrđivanje ugovora, tačnije njegovo overavanje, stranku će u ovom slučaju koštati 5.400 dinara. Najveća moguća notarska nagrada nosi 4.000 bodova, tačnije vredna je  720.000 dinara sa PDV-om.

Iako javni beležnici tvrde da građanima treba manje novca za overu dokumenata kod notara nego što su trošili u sudu ili opštini, to nije tako kada su u pitanju vredni ugovori.  

Najviša moguća taksa koju su sudovi naplaćivali u ovom slučaju iznosila je 39.000 dinara, bez obzira na to koliko je ugovor vredan. Sada notarska nagrada može biti i 20 puta veća, ali predstavnici ove struke naglašavaju da veoma retko imaju priliku da potvrđuju verodostojnost ugovora vrednih nekoliko stotina hiljada evra.