Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Normalna i nenormalna Srbija

(Милан Поп Новаков)

Kad jedan od kanabista, kako inače nazivam trčkače za mekano predsedničko kanabe, istakne da će za njega glasati „normalna Srbija“, da li je onda njegova poruka da su svi ostali građani – nenormalni? Još je čudnije kad tako nešto izjavi Saša Janković, bivši zaštitnik građana, od koga bi se najmanje moglo očekivati da deli psihijatrijske dijagnoze onom delu Srbije koji neće zaokružiti njegovo ime na glasačkom listiću.

Pristalice takozvane građanske opcije često u javnim glasilima i na društvenim mrežama sa omalovažavanjem i potcenjivanjem gledaju na deo naroda koji glasa za Aleksandra Vučića. Čak, to samoproglašavanje te lažne elite za nosioce ideja građanske opcije predstavlja skriveni vid diskriminacije, jer su, po logici stvari, njihovi neistomišljenici, valjda, predstavnici – seljačke opcije.

I ja sam, posle nekoliko kolumni u „Politici“, od njihovih medijskih oficira, izložen rafalima uvreda. Oni moje neslaganje s nacionalizmom, zalaganje za rušenje granica među narodima bivše Jugoslavije i trajnim pomirenjem opisuju najpogrdnijim izrazima, mahom u vezi s mojim poreklom, pećkim akcentom i političkom podrškom Aleksandru Vučiću.

Ovde bi i Bil Gejts, koji je napustio Harvard, bio raščerečen od tih nadsrba. Zbog toga što se bavim biznisom, ne osećam se nimalo superiorno u odnosu na ostale građane, a naročito ne u odnosu na političke neistomišljenike. Od mene neće čuti ni jednu ružnu reč upućenu njima, jer politički rival za mene nije politički neprijatelj.

Srbiji je dosta podela na prvu i drugu, građansku i seljačku, normalnu i nenormalnu, urbanu i prostačku. Srbi ne vole da ih smatraju ljudima drugog reda, manje vrednim, samo zbog toga što glasaju za nekoga

Kada govorim kao da sam se juče preselio iz Peći, to samo znači da se ponosim time što dolazim iz samog srca srpske duhovnosti i državnosti, sedišta prvog patrijarha na našem Kosovu i Metohiji. Kad zaigram tvist na televiziji i skidam sako, kao nekad Đorđe Marjanović, kad ponekad zapevam i proveselim se, to samo znači da se i pored bogatstva nisam promenio i da sam onaj isti Bogoljub koji je rastao na hlebu i šerbetu.

Isti sam i kad ugostim Džejmija Foksa, slavnog američkog glumca i dobitnika Oskara, kao što sam isti kad sedim u kafanici sa seljakom, iz okoline Prokuplja. To, verujte, ne može da se odglumi.

Zato me čudi da samoproglašeni nosioci štafete građanske opcije i političke korektnosti, koji bi morali da dele slične vrednosti, javno iskazuju takav prezir prema onima koji ne misle kao oni. To dostiže granice rasizma i Srbiju deli na navodni elitistički „krug dvojke“ i ,,narodnjački”.

A upravo zbog tih razloga me ne čudi da Aleksandar Vučić ima više od 50 odsto podrške birača.

Šta to zapravo ne shvata elita i angažovani intelektualci, kako sami sebi lepo tepaju, misleći da se Srbija prostire do ulaznih vrata kafića na Dorćolu ili na Vračaru? Da ih samo podsetim da sam 2004. godine u drugom izbornom krugu podržao Borisa Tadića i ne vidim da je za dva njegova predsednička mandata, za deset godina, nadinteligencija živela bolje. Pre bih rekao da je sva požutela i uvenula od siromaštva!

Oni, jednostavno, ne razumeju da je Srbiji dosta podela na prvu i drugu, građansku i seljačku, normalnu i nenormalnu, urbanu i prostačku. Srbi ne vole da ih smatraju ljudima drugog reda. Mogu samo da zamislim u kakvo će se sada čudovište pretvoriti istinski gospodin Ištvan Pastor koji se usudio, zamislite samo drskosti, da prizna da je Vučićev lični prijatelj.

Nije, gospodo, dovoljno to što držite predavanja na univerzitetu, igrate na pozorišnim daskama ili recitujete fraze o ljudskim pravima, slobodama i političkoj korektnosti, pa da se samoupišete u elitističku kastu nadljudi. Nisu Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković jeli kolače u Ruskom caru, već su se igrali po pašnjacima Smiljana, Idvora i Dalja. Veliki naučnik i rodoljub Mihajlo Pupin, uz to i prvi Srbin dobitnik Pulicerove nagrade za književnost, nije čak ni doživeo da postane član SANU. Zar da neki tamo Pupin, lični prijatelj američkog predsednika Vudra Vilsona, pomrači slavu beogradskih učenjaka.

Vreme je da se prekine s podelama u Srbiji. Vreme je da svako ima pravo na politički izbor i slobodu mišljenja i govora i da zbog toga ne bude anatemisan kao kandidat za psihijatriju ili večernju školu. Zato razmišljam da, kad se završi prvi krug predsedničkih izbora, organizujem političku školu, nazovem je „Bogoljubov Kumrovec“ i moje drage kanabiste obučim kako da zasednu na vlast za pet godina. Kurs će biti besplatan. Prva lekcija je o tome da su svi građani jednako vredni i dostojni poštovanja, bez obzira za koga glasaju. Druga lekcija je da postoje samo dobri i loši ljudi i da je to jedina podela korisna za Srbiju.

Komentari50
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Никић Драгослава
Тема је врло битна. Јавно мњење мора да се формира на основу мишљења већине нормалних грађана. Никако само елите и политичких кругова. Због тога подржавам речено у чланку. Такође је битно имати слободу и рећи своје мишљење, и не дозволити да оно буде "заташкано" силама моћи. Карић подржава једнакост, породичне вредности и отворено изражава своје мишљење, што није случај са многим бизнисменима и политичарима који се прикључу водећој коалицији да би имали корист.
Stevo
Novija istorija Srbije ispunjena je borbama bandi za vlast jer se vlast u poludivljim zemljama pojavljuje u sirovom obliku. S vremena na vreme clanovi bandi menjaju bande ali se time u sustini nista ne menja. Rezultat toga je taj da su decenijama jedne te iste bande ili na vlasti ili u kooperativnoj opoziciji. Odgovor na ovakvo omalovazavanje zemlje i ljudi dolazi u spontanom povecanju procenta glasaca koji apstiniraju u izborima. I to je jedini moguci odgovor na nepodnoslivi teror vlasti. I sve lici na Rusiju u prvoj polovini 19. veka. Potvrda tome je suptilna analiza Srbije pred izbore iz pera vernika iz ferarija!
Раде Ковачевић
Није довољно бити богати бизнисмен, што свакако није гаранција за ваљаног човека, да би се свима другима надобудно објашњавале основне лекције из живота. Лекција коју је овај бизнисмен-колумниста уистину савладао, која је заправо и главни разлог зашто се под његовим именом пишу колумне, а коју готово до сирове наивности држи видљивом, односи се на његово идолопоклоничко позајмљивање којечега од Брозове славне личности, а посебно Брозово самодопадљиво држање, и актуелно калемњење свог тог Брозовог свезнања и сведржавља са сопственим, јединим јединим стварно постојећим, осећајем за капиталистички « улог » и « добит », што се, наравно, подудара са чувеним Брозовим осећајем за политичку борбу и освајање моћи, као и са препознатом особином овог бизнисмена- колумнисте да своје послове, ради њихове добити, подржи уз помоћ политичке моћи. Уистину, држава нам је пуна демагога, богатих и духом сиромашних, којима је политика архисметлиште којим самопоуздано и цинично газе.
goran s
Kad smo dosli dotle da nam ti drzis predavanja o postenju i lepom ponasanju ...
prodavač magle
@Proizvodjač Šta ON ima da kaže, a da nam to već nije uradio?
Proizvodjač
Paaa suština ovoga teksta i nije tako jednostavna...o lepom ponašanju i poštenju, što samo govori da niste verovatno ni pročitali tekst. Da ste ga pročitali, i zanemarili ime pisca, koga verovatno ne simpatišete, mogli bi možda da shvatite suštinu napisanog. Eto još jednog razloga da se mi Srbi ne volimo, još jedna podela, još jedna predrasuda. Znači ako se neko zove Bogoljub Karić on ne može ništa pametno da napiše???
Владимир Илић
Odličan tekst,bravo gospodine Kariću. Gade mi se izjave samozvanih intelektualaca, umetnika ili profesora koji podržavaju Jeremića ili Jankovića. Verujte mi, istinski intelektualci nikad ne bi vređali svoj narod na tako brutalan način. Na sreću, ima ih, ali su skromni i nisu agresivni. Stide se da uđu u duele sa primitivnim rasistima i razmaženim urbanim facama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.