Srbija kao obećana zemlja za izraelske turiste

Otkako su krajem prošle godine pored već postojećih letova dve izraelske avio-kompanije uvele čartere iz Tel Aviva za Beograd, turisti iz ove zemlje preplavili su Srbiju, a naročito Beograd. Na aerodrom „Nikola Tesla” ih sedmično sleti između 400 i 500, što je za 70 odsto više u poređenju s prethodnim periodom.

Kako kaže Davor Salom, potpredsednik Udruženja turističkih vodiča Srbije, gosti iz Izraela veoma su zainteresovani za obilazak naših kulturno-istorijskih znamenitosti, naročito onih koje imaju veze sa jevrejskim narodom.

Nisu odoleli ni našem „gastronomskom nacionalnom blagu: obožavaju Karađorđevu šniclu i pihtije i rado nazdravljaju šljivovicom, a Beograd im je posebno zanimljiv zbog noćnog provoda, kazina i mogućnosti za šoping po za njih pristupačnim cenama.

– Izraelci vole turističke aranžmane koji traju dva, tri dana, a otkako se uvođenjem čarter-letova Beograd „približio” na samo dva i po sata leta, Srbija je postala hit destinacija, neotkriveno područje koje ima mnogo toga da ponudi – kaže Salom, koji je kao jedini licencirani turistički vodič na hebrejskom jeziku zadužen za ove grupe. Zato je u mogućnosti da iz prve ruke sažme utiske koje na goste iz Izraela ostavlja naša zemlja.

– Očarani su lepotom naših žena i gostoljubivošću koju osećaju na svakom koraku. Mnogi kažu da su iznenađeni koliko su muškarci i žene u Srbiji visoki… Naravno, zainteresovani su za ekonomska pitanja i čude se kako to da je prosečna plata 400 evra, a šetališta Beograda izgledaju kao modne piste. Smatraju da su nekretnine ovde jeftine, ali da je odeća poznatih marki skupa. Poprilično se interesuju za odnos Srbije i Kosova, koga zovu srpska Palestina – ističe Salom.

Njegova tura, namenski organizovana za Izraelce, kreće od sinagoge i znamenitosti Zemuna, ka Krušedolu, Sremskim Karlovcima, Petrovaradinu i Novom Sadu. Drugi „paket”, osim Avale, Aranđelovca, Topole i Oplenca, uključuje i obilazak mesta stradanja Jevreja u Drugom svetskom ratu – Starog sajmišta, Topovskih šupa i Jajinaca.

„Kada će Staro sajmište biti obnovljeno”, „Zašto su Topovske šupe toliko zapuštene”, „Zbog čega na Dorćolu nisu obeležena mesta na kojima su bile sinagoga i Jevrejska bolnica”, najčešća su pitanja izraelskih turista zainteresovanih za istoriju svog naroda na ovim prostorima. Obavezno se fotografišu pored građevina na kojima su očuvani jevrejski simboli, materijalni dokaz o istorijskim vezama Srba i Jevreja.

– Na svaku grupu koja poseti Sremske Karlovce snažan utisak ostave slike Paje Jovanovića u Sabornoj crkvi Svetog Nikole. Na tri od devet čuvenih slika velikog formata prikazani su kralj David, kralj Solomon i Mojsije – ističe Davor Salom.

Poslednja grupa Izraelaca tražila je izlet do Smederevske tvrđave i Viminacijuma, a najveće interesovanje vlada za ture po Beogradu.

– Uvek žele da odemo do Hrama Svetog Save, ali i Mosta na Adi jer ih podseća na jerusalimski. U neverici komentarišu mnoštvo grafita i kažu da su ih toliko videli samo u Harlemu i delovima Amsterdama. Nije im jasno zašto se čim mrdnu iz Knez Mihailove ukažu oronule fasade. Fascinirani su lepotom Avale, Kalemegdana, Zemuna, Topčidera i Ade Ciganlije – nabraja Salom.

U kafićima Knez Mihailove Izraelci se osećaju „kao kod kuće”, u obilasku Belog dvora i Kuće cveća rado provode sate, a za Tita govore da je bio diktator, ujedinitelj i omiljen kod žena.

– Čude nam se što turistički više ne koristimo lepote naših reka stalno pitaju da li mogu da im organizujem vožnje brodom do Đerdapa i Novog Sada – ističe Salom i otkriva da mnogi od turista iz Izraela dolaze sa jasnom idejom šta žele da posete u Srbiji. Glavni „pripremni čas” im je poseta fejsbuk stranice na hebrejskom, na kojoj pišu oni koji su već posetili Srbiji i koji utiske i preporuke prenose sunarodnicima.

– Pitaju me gde se u Beogradu nalaze kafane za koje nisam ni čuo, bilijar sale, pekare, poslastičarnice… – kaže Salom i otkriva da Izraelci nemaju problem sa usklađivanjem svojih prehrambenih navika sa ovdašnjom ponudom.

– Svega desetak odsto njih se hrani košer namirnicama, a ostali uživaju u ajvaru, pečenju, pihtijama, fruškogorskim vinima i svim vrstama rakije. Ovih dana me jedan od turista zamolio da mu pokažem gde su pijace, želeo je da kupi kajmak, kobasice i slaninu i ponese ih u Izrael – kaže Salom.

Tragom turskih turista

Enav Nagar iz Ramat Gana, koja prvi put boravi u Beogradu, kaže da će turisti iz Izraela sigurno nastaviti da masovno dolaze u Srbiju, zemlju, kako kaže, ljubaznih ljudi: „Moraću da dođem ponovo, kada bude toplije, verujem da će tada utisci biti još prijatniji. Žao mi je što je Narodni muzej bio zatvoren zbog renoviranja, nadam se da će sledeći put biti dostupan za posetioce.”

Šoš Kalman iz Kfar Saba, poreklom Poljakinja, ističe da je Srbi duhom podsećaju na Poljake.

– I jezici su slični, dosta reči razumem. Gotovo da se ne osećam kao gost, već kao da sam među svojima. Beograd pruža osećaj slobode, svuda mogu da stignem pešice tim pre što nam je hotel u centru – kaže Šoš Kalman.

Njih dve su boravile „Belgrejd art hotelu” u Knez Mihailovoj, a generalni menadžer tog ugostiteljskog objekta Vesna Gogić zadovoljno kaže da su od oktobra prošle godine imali 2.000 noćenja gostiju iz Izraela.

– Takav porast broja gostiju iz jedne zemlje zabeležen je poslednji put pre četiri godine sa turskim turistima – ističe Gogićeva.