Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Seoba – muzej sećanja

Lična dokumenta nekadašnjih makedonskih migranata, njihove fotografije i razne službene beleške čuvaju u vršačkom Udruženju makedonske nacionalne zajednice „Vardar”
Стеван Србиновски показује богату документацију о исељеницима, коју чува удружење "Вардар" (Фото Ј. Даниловић)

 

Vršac – Pre sedam decenija, Makedonci su počeli da se doseljavaju u Srbiju, uglavnom u Vojvodinu, južni Banat, u organizaciji tadašnje države. Iako su napuštali siromašna rodna mesta u potrazi za boljim životom, ipak, ih je mučila neizvesnost kako će ih u novim krajevima prihvatiti i kakve će uslove za život zateći.

Prvi doseljenici u vršačkom kraju stigli su u vinogradarsku Guduricu, potom u Veliko Središte, a u plandištanskoj opštini u: Veliku Gredu, Hajdučicu, Stari Lec, Dužine... u tim mestima je do oktobarskih dana 1944. godine živela poveća nemačka nacionalna zajednica.

Iz Makedonije su poneli ono što su od predaka nasledili: vrednoću i štedljivost, karakterističnu uglavnom za ljude koji imaju posebno brižan odnos prema teško zarađenom novcu. Naravno i jezik, običaje, način života i navike, kojima su Makedonci i danas posvećeni. Ljubav prema rodnom kraju prenose na potomke, treće i četvrte generacije. U vršački kraj je za nekoliko poslednjih meseci 1946. godine stiglo oko 1.080 migranata iz najjužnije republike tadašnje države.

– Mojim sunarodnicima nije bilo lako, jer je trebalo da se uklope u novi ambijent i prihvate mnoge novine, uglavnom nepoznate i neočekivane. Ipak, zahvaljujući pomenutim osobinama, vrednoći, štedljivosti i poštenju, starosedeoci su ih lepo dočekali, nije bilo nikakvih nesporazuma. Doseljenicima koji su kasnije dolazili bilo je lakše, a među njima sam i ja, stigao sam 1966. godine po konkursu za nastavnika u Velikom Središtu, objavljenom u „Politici”. Neki, međutim, promene nisu mogli da prihvate, pa su se vratili u zavičaj – priča nam Stevan Srbinovski, profesor ruskog jezika, predsednik Udruženja makedonske nacionalne zajednice „Vardar”, pravi posvećenik ovoj zajednici u vršačkom kraju.

U „Beleškama o najnovijim naseljenicima iz Makedonije u sedam sela vršačkog dela Banata” („Matica srpska”, 1958), dr Branislav Rusić je zapisao: „Mnogi naseljenici iz Makedonije su došli u svojoj narodnoj nošnji (osobito stariji ženski svet). I danas se još mogu videti Porečanke i Porečani u Plandištu u delovima svoje nošnje. U Hajdučici je starije Slavištanke nisu napustile. Potpuno su je napustili samo deca i omladina”. Opisujući ponašanje doseljenih iz čak osamnaest predela tadašnje jugoslovenske Republike Makedonije, autor kaže da se „od njih samo Prespanci viđaju po seoskim krčmama. Najbolje se osećaju Meglenski Vlasi u Gudurici i Prespanci s arbanske strane u Plandištu. Za njima dolaze Slavištani. Oni u Hajdučici dobro rade i privređuju, a kuće bolje održavaju od Makedonaca u obližnjim selima. Porečanci u Plandištu su i dalje ostali skromni. Navikli su se na vazduh, a voda im prija. Kažu da su mnoge utrine uzorane pa nemaju pašnjake za stoku. Poljani ohridski u Starom Lecu su se teže navikli na novu sredinu. Mnogo im smeta ravnica i prašnjav vazduh. Osećaju nedostatak šuma i voća iz rodnog kraja. Žene se osobito žale na slabe susedske odnose u selu. Devojke čeznu za manastirskim i crkvenim saborima i za veseljima o tim svečanostima i drugim praznicima koje su imali u starom kraju”.

Profesor Srbinovski je sa saradnicima prikupio lična dokumenta tadašnjih migranata, njihove fotografije u nacionalnim nošnjama, razne službene beleške preratnih i posleratnih vlasti, tekstove o velikoj posleratnoj seobi, dokumenta o pomoći u imovini koju su od države u novom kraju primili..., sve to sredio i izložio u malom muzeju sećanja na seobu svog naroda u „Vardaru”, koje uživa finansijsku podršku raznih nivoa države Srbije, a povremeno pomoć stiže i od države predaka.

– Od države organizovano doseljavanje je trajalo do 1953. godine, ali je i nastavljeno u manjem obimu. O svemu imam dokumentaciju, imena i prezimena, mesta i kraja odakle su ljudi stigli... Recimo, u susedno selo Mali Žam, naseljeno uglavnom rumunskim življem, sedamdesetih i osamdesetih godina je stiglo jedanaest snajki. Prvu nevestu je doveo meštanin koji je vojni rok služio u Makedoniji, a posle su se nizali brakovi. Meštani ih hvale da su dobre domaćice, vredne povrtarke i dobre majke. Potomci migranata su ugledni građani Vršca i Srbije, dobri majstori, inženjeri, voćari, vinogradari, profesori, kamenoresci, trgovci, pekari, poslastičari... Neki su ovde kolonizirani još u Kraljevini Jugoslaviji. Nažalost, mladi ne znaju makedonski jezik, pa povremeno organizujemo kurseve za učenje našeg jezika, a kulturne i folklorne aktivnosti u KUD „Vinogradi” su redovne – kaže Stevan Srbinovski, predsednik „Vardara” u Vršcu, i naglašava da je ovo udruženje u stalnom kontaktu sa prijateljima i rođacima u Makedoniji, organizuju ekskurzije u stari zavičaj, „jer mi imamo dve majke”. 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранко Срб
Ко све није дошао у Србију.. Зашто смо примали ове људе?! Нацистички окупатори су у својим извештајима истицали да је Србија, као окупациона зона, "очишћена" од Рома. Како то да их данас има у толиком броју?! И у старо доба су Срби у своје етничко биће укључивали ине етносе: Влахе, Цинцаре, Торлаке/Шопе, Албанце, Јевреје,.. Влајна не рађа Српчад, као ни Цинцарка, Торлакиња, Албанка, Јеврејка; нити их несрб прави. Тако је нација постала клуб у који се свако по вољи и личном осећању може уписати. У том светлу је национализам бесмислен. Остаје непријатно питање да ли Срби данас имају свој етнос и да ли се на трагу тога може говорити о етницизму?! Кривац за нестанак српског етноса је пре свега црква, која је преко вере, и због вере, у српство увлачила све ове народе; али и наши владари који су у томе имали свој интерес. Наравно, крвац је и лабава свест "о себи" - зато Срби немају ни аутентичну културу,а језик су давно расрбили и још је диче тиме! Имају само бесмислене изговоре и оправдања.
Nikola Nikolovski
Gospodin Srbinovski je predsednik i SAMS.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.