Petak, 06.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: ZORAN AVRAMOVIĆ, sociolog kulture

Raspad Jugoslavije podelio je srpske pisce

Početkom devedesetih na jednoj strani su bili Kovač, David, Stevanović, Drašković, Velikić, a na drugoj Ćosić, Bećković, Pekić, Danojlić
(Фото А. Васиљевић)

Nije moguće, tvrdi dr Zoran Avramović (1949), naš poznati sociolog kulture, dati nepodeljen sud o političkom doprinosu književnika srpskoj političkoj istoriji u protekla dva veka. Činjenica je da je od svih umetnosti u srpskoj naciji – književnost bila, u najvećem stepenu, politizovana posredstvom pisaca.

„Pravoslavna reč“ iz Novog Sada upravo je objavila monografiju Zorana Avramovića, u luksuznoj opremi, na gotovo trista strana, pod naslovom: „Književnici i politika u srpskoj kulturi” (1804–2014). U podnaslovu stoji: „Lepa duša i Janusovo lice politike”. Knjiga će danas biti predstavljena u Domu vojske Srbije, u Beogradu.

U politici je uvek bilo i pisaca. Kakva je bila njihova uloga?

Teško je oceniti rad Janka Veselinovića, kao predsednika opštine, ili Dobrice Ćosića, kao predsednika države. Kada je reč o političkim vrednostima koje su branili, razlike su očigledne, u individualnom i generacijskom pogledu. U 19. veku, vodeća vrednost bila je nacionalno ujedinjenje i oslobođenje, u 20. veku, nastupila je jugoslovenska konfuzija. Opšta karakteristika javnog mišljenja književnika bila je literarizacija politike nezavisno od toga da li su bili u vlasti ili opoziciji.

Smatrate da su se srpski pisci, tokom poslednja dva veka, ponašali dvostruko: racionalno-iskustveno (manjina) i osećajno-voljno i interesno (većina). Na osnovu čega ovo tvrdite?

Racionalno političko mišljenje i delovanje bilo je više izraženo u diplomatiji između dva rata. Rakić, Dučić, Crnjanski, Petrović, Nušić, Andrić, ostavili su pisane dokaze o „politici razuma”. U unutrašnjoj politici srpske nacije, pisci su, zavisno od društvenoistorijskih okolnosti, sa jakim osećanjima, izricali ocene o događajima i ličnostima. Doživljajno mišljenje je preovladavalo i lako ga je prepoznati u rečima, rečenicama, stavovima. Kvalitet političkog mišljenja se prepoznaje praktičnim razumevanjem motiva i posledica društvenog događaja i ocene političkih odluka. Crnjanski je u nekim momentima racionalno uviđao duboke protivrečnosti jugoslovenske države. Konstantinović je opisao Tita kao „velikog majstora istorije”.

Ko se obrukao
Ko se od srpskih pisaca najviše obrukao u politici?
Nije se obrukao u politici pisac koji je imao skromna znanja ili sposobnosti za političko mišljenje i delovanje, koliko oni koji su radili protiv drugih pisaca ili koji su okretali leđa svom narodu u teškim istorijskim razdobljima. Posle 1945, ističu se Radovan Zogović, Marko Ristić, Oskar Davičo. Bizarna je činjenica da Dušan Matić, u 54. godini, postaje član SKJ. Obrukali su se i oni koji su odbacivali toleranciju u javnom sučeljavanju političkih stavova.

Postoje i pisci koji su se klonili politike?

Gotovo da ih nije bilo. Momčilo Nastasijević je usamljeno iskustvo. I ko još, a da nije nešto napisao ili javno rekao o političarima na vlasti ili odlukama koje su donosili. Tako nešto je bilo očekivano u kulturi u kojoj je vekovima usmena i pisana reč, pored pravoslavlja, bila okosnica javnog života. A naročito u vreme obnove srpske državnosti.

Posle Drugog svetskog rata, beležite, bilo je i pisaca koji su učestvovali u progonu drugih pisaca?

U jednopartijskom sistemu, to je bilo mogućno. Podržavali su političku vlast koja je proganjala ideološki nepodobne pisce, ali i njihova dela. Kasnije se ova vlast usmeravala na zabranjivanje dela, ali krivični progon Gojka Đoga (1981), ostaće trajna sramota ondašnje vlasti. Dakle, i pisci značajnih umetničkih ostvarenja mogu biti borci za neslobodu i represiju. Istine radi, daleko su brojniji oni pisci koji su se suprotstavljali ideološkom i sudskom progonu pisaca.

Devedesetih godina prošlog veka došlo je do raspada države. Kako su se ponašali pisci?

Slovenački, hrvatski, makedonski, albanski pisci, i pre institucionalnog raspada SFRJ, stali su na branik političkih težnji svojih nacija. Srpski pisci su se u tom velikom događaju podelili na ostrašćene kritičare i branitelje državotvornih vrednosti srpskog naroda. O svojim političkim opredeljenjima ostavili su knjige i brojne javne tekstove. Na jednoj strani su bili Kovač, David, Stevanović, Drašković, Velikić, a na drugoj Ćosić, Bećković, Pekić, Danojlić. Odgovor za ove podele treba tražiti u više pravaca, ali jedno je izvesno: prva grupa pisaca nije uočavala razliku između temeljnih nacionalnih i državnih interesa Srba i ružnih, prolaznih manifestacija istog interesa.

Koji su naši pisci bili najduže u politici i kakav su trag ostavili?

Trag bih više ocenjivao po doprinosu, nego po dužini bavljenja politikom. Sterija, Njegoš, Laza Kostić, Dučić, Crnjanski, Ćosić... Neki su više učinili za institucije u državi i kulturi, drugi su širili ugled Srba u svetu, treći su se borili za širenje slobode i demokratije, četvrti su doprineli razvoju nacionalne svesti i dostojanstva. Međutim, ostali su i negativni tragovi. Čudi nehaj nekih pisaca prema identitetu srpskog jezika. Kako razumeti Skerlićev predlog da Srbi pređu na latinično pismo? Današnju nebrigu za pismo – staro osam vekova! Ili napade na vrednosti svekolike tradicije?

U politici su bili i književni kritičari?

I teoretičari, proučavaoci književnosti. Jovan Skerlić i Stojan Novaković, nekada, a Nikola Milošević, Petar Džadžić, Jovan Deretić u naše vreme. Nisu odoleli zovu političkog uticaja. Od većine književnika, razlikuje ih smireniji rečnik i racionalniji pristup političkim pitanjima svog vremena. Na složenosti društvenog i političkog života odgovarali su sa više smisla za argumentovan stav. Ali, i među njima je bilo onih koji nisu razumeli odnos srpstva i jugoslovenstva, odnos nacionalnog i državnog, kao najvažnije opšte vrednosti političkog delovanja.

Država je neposlušne pisce umela da cenzuriše, zabranjuje i tamniči?

Pitanje je o kakvom državnom poretku je reč, da li je vlast bila podeljena i kakvi profili ličnosti su bili na vlasti. Represija i demokratija su se smenjivali tokom dva veka prema svim građanima. Prva funkcija je posebno štetila ugledu države kada su zabranjivana dela pisaca. Primer Vuka Karadžića bila je opomena za potonje vlastodršce, ali nisu ga svi naučili. Oni mudriji na vlasti, znali su da se stvaralaštvo ne može zabranjivati. 

Današnjoj politici, čini se, pisci više nisu potrebni?

Već smo na pragu vremena kada srpski književnik nije deo funkcionerske politike. To ne znači da će se ustezati da govori i piše o opštim stvarima i političkim događajima. Međutim, javni uticaj neće biti kao nekada. 

Komentari38
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vladimir jankovic
Steta sto bas nijedno zensko ime nije pomenuto, ili knjizevnicama nije bilo mesta u politici.
profesor književnosti
Odlična primedba, naravno, bilo je žena, književnica, ako već nećemo da širimo priču na druge umetnosti. Recimo, nažalost rano preminula Biljana Jovanović, jedna od najtalentovanijih spisataljeca naše posleratne književnosti, koja se do poslednjeg daha, ali bukvalno, borila za svoja načela, možda čak i na štetu svog nesvakadišnjeg dara, a o zdravlju i da ne govorimo. G.Avramović to dobro zna. A onda, recimo, i Vida Ognjenović, koja je 9.marta, kad upravnik Narodnog pozorišta, otvorila vrata te kuće i pustila na balkon one koji su se pobunili protiv tiranije, Sećam se jedne tv emisije iz tog doba, kada je g. Ognjenović primala anonimna pisma, u kojima su je nazivali zlom ženom. Kamo sreće da je sve zlo koje nas je snašlo poteklo od takvih "zlih žena". Evo teme za Zorana Avramovića, da napiše i sledeću knjigu. Ima mnogo materjala.
Рђосав
- насупрот аутору, сматрам да не постоiи никаква подела међу српским писцима почетком Деведесетих и касниiе - сви су били острашћени антикомунисти и здушно мрзели Милошевића. Подсећам: "тражеее - све наше главеее - за iеднуууу - његову!" - грмео iе Матиiа на неком београдском тргу заговараiући оставку и изручење Милошевића. Добросав Ћосић iе, опет, писао с непоколебљивим убеђењем о - злочинима наше воiске и полициiе на КосМету. Пекић iе оснивач Демократске странке - не треба даље обiашњавати. Дакле: у питању су ниiансе, између отвореног прохрватског става М.Ковача и Прекићевог мондиiализма (има текст од после рата у коме Пекић критикуiе комунисте за - пазите! - превелику заступљеност домаћих писаца у школскоi литератури науштрб светских!) Дакле: сви, сви, сви! - сви су били исти у критично време, а извесни су накнадно мало "ревидирали." Али: "ди си биiа кад iе грмило?" - што би рекли екс-браћа Хрвати. П.С: iедини позитиван кога могу да се сетим iе "лаки писац" Момчило Капор...
Joca Dopisnik Belosvetski
Mnogi u Srbiji ne misle tako. Radi se o piscima koji nisu Srbi i nisu nikad bili Srbi jer dolaze iz drugih drzava. Oni su se izjasnjavali da su Srbi da bi dobili beneficije i pozicije. sada je ta mogucnost prestala pa su se svi vratili svojim maticama. To znaci da Srbija nije nista izgubila, vec je koncentrisala svoje snage od svojih pisaca.
Драгољуб Збиљић
2. Али, све те мере, па и забране ћирилице у време окупација Срба, нису дале трајније успешне резултате. Срби би се, по ослобођењу, ипак, углавном стопостотно враћали свом писму, осим ако су већ били покатоличени и(ли) асимиловани. Када су стигли комунисти, они су применили добитну комбинацију насиља, буквалног замењивања ћирилице и ширења заблуда и посебно нормирање језика у тзв. богатству двоазбучја само за Србе, да би се на тај начин легално сузбијала и замењивала ћирилица гајицом. А чињеница да се комунистичка власт није сматрала страном влашћу, помогла је да Срби, тобож, добровољно замене своје писмо. Те комбинације нису се сетили ранији затирачи српске азбуке. Комунисти су се тога сетили и зато су били и временски и процентуално највећи и најуспешнији до сада затирачи српског писма међу Србима. Наивни су или су мнипуланти они који кажу данас да „комунисти нису били највећи затирачи ћирилице“, па то потврђују чињеницом да је у време комуниста било „више ћирилице“.
Драгољуб Збиљић
КАКО СУ И ЗШТО КОМУНИСТИ БИЛИ НАЈУСПЕШНИЈИ ЗАСТИРАЧИ СРПСКЕ АЗБУКЕ. Ево истине унајкраће у два настввка о успесима у латиничењу Срба и српског језика. 1. Детаљно сагледавање чињеница потврђује да има оних Срба који и данас не схватају како су и зашто комунистички кадрови и власт били најуспешнији у затирању ћирилице у Срба у последњих десетак векова. Из историје сер зна како су и зашто католичке главешине и државе радиле здушно и непрекидно на томе да се (и) Срби полатиниче. У томе су имале много успеха власти и државе које су држале у окупацији Србе и Србију. Често су примењивали голо насиље у спровођењу латиничења Срба. Најизричитији су били у томе они који су и законима забрањивали ћирилицу и наметали хрватску гајицу (Аустроугарска, НДХ, на пример). То је резултирало чињеницом да су сви Срби који би били покатоличени најпре или истовремено били полатиничени.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.