subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 17.03.2017. u 17:30 Jovana Rabrenović

Strah od seobe svetskog kapitala

Američka privreda ozdravila pa povećala kamate, a prošle godine zbog toga iz Srbije povučeno više od 900 miliona evra koji su bili plasirani u državne obveznice
(Фото Ројтерс)

Američke Federalne rezerve (Fed) povećale su u sredu, kako je bilo i očekivano, referentnu kamatnu stopu. Rast iznosi 0,25 odsto i to s 0,75 na jedan odsto i drugo je povećanje u tri meseca. Odluka FED-a je logičan sled kontinuiranog privrednog rasta, povećanja broja novih radnih mesta i očekivanja da će inflacija dostići ciljani nivo centralne banke od dva odsto.

Ekonomisti ocenjuju da je FED ovim poručio da skoro osam godina od početka „velike recesije”, ekonomiji više nije potrebna podrška s izrazito niskom kamatom na zaduživanje i da je dovoljno zdrava da izdrži skuplje kredite.

Američka centralna banka je ostala pri stavu da će još dva puta podići kamatu ove godine, i tri puta u 2018. godini. Prošle godine, FED je samo jednom povećao referentnu kamatu. Nakon odluke FED-a dolar je oslabio 1,1 odsto.

Odluka američkog FED-a s pažnjom se očekivala svuda u svetu pa i kod nas. Kako i ne bi kad rast tamošnjih kamata, zbog viših prinosa, po pravilu znači seobu kapitala iz svih krajeva sveta u SAD. U tom kontekstu očekuje se i povratna reakcija glavnih centralnih banaka.

U Srbiji se politika FED-a posebno analizira zbog uticaja na prodaju naših dužničkih papira. Podsećanja radi guverner Narodne banke (NBS) Jorgovanka Tabaković pre mesec dana, na predstavljanju redovnog izveštaja o inflaciji, rekla je da je, tokom prošle godine zbog povećanja kamata američkog FED-a, iz Srbije povučeno više od 900 miliona evra koji su bili plasirani u državne obveznice. NBS je uspela u tome da se to nije osetilo na tržištu.

Jačanje dolara utiče i na visinu javnog duga. Jer kada dolar jača povećava se udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu i „podiže” ukupni javni dug. Prema podacima Uprave za javni dug u januaru ove godine udeo dolarskog duga u ukupnom javnom dugu iznosio je gotovo devet milijardi dolara što je 33,7 odsto ukupnog javnog duga.

Ekonomista Boško Živković kaže da će se povećanje kamata FED-a na nas loše odraziti zbog opasnosti povlačenja investitora, većih troškova zbog uvoza energenata i pritisaka na budžet zbog povećanja dolarskog udela u javnom dugu.

– Posle rasta kamata investitori će nastaviti da kapital iz sveta povlače u SAD, a to preti i nama. Dolar je trenutno oslabio, jer je posle prvog povećanja kamata od strane FED-a došlo do povlačenja kapitala u SAD što je povećalo dolarsku ponudu. Kako će se kretati vrednost dolara prema korpi glavnih valuta – evru, funti, juanu i jenu – još je rano govoriti. Odluka FED-a bila je i najavljena i očekivana i dobro je što nisu išli na ubrzano povećanje kamata, već za tih 0,25 odsto – kaže Živković.

Eventualni rast dolara za nas je nepovoljan zbog visokog udela dolarskog duga u našem javnom dugu, kaže naš sagovornik.

– Eventualno buduće jačanje dolara praviće pritisak na budžet, jer naši glavni prilivi su u evrima. I od izvoza, kredita i stranih direktnih investicija. Preti nam i veći trošak za uvoz energenata čije se transakcije obavljaju u dolarima. Videćemo kakve će biti reakcije glavnih centralnih banaka na odluku FED-a. Evropska centralna banka nije menjala referentnu kamatu poslednji put, međutim ukoliko posle još jedne odluke FED-a dođe do pada evra očekujem reakciju i evropskih monetarnih vlasti – kaže Živković.

U NBS kažu da domaće finansijsko tržište nije značajnije reagovalo na očekivanu odluku FED-a. Tome u velikoj meri doprinose odlični makroekonomski rezultati domaće ekonomije, fiskalna konsolidacija i strukturne reforme, koji su doveli do poboljšanja investicionog ambijenta u Srbiji i jačanja otpornosti na šokove iz međunarodnog okruženja. To su ujedno i faktori koji povećavaju atraktivnost ulaganja u dinarske hartije od vrednosti Republike Srbije.

– Nakon značajnih pritisaka na slabljenje dinara u januaru, a koji su, kako je NBS nekoliko puta navodila, bili posledica uticaja sezonskih faktora, kretanja na domaćem deviznom tržištu su stabilizovana i takva kretanja očekujemo i u narednom periodu. NBS će nastaviti da aktivno i pažljivo prati uticaje svih potencijalnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja i po potrebi će, kao i do sada, adekvatno reagovati kako bi omogućila normalno funkcionisanje deviznog tržišta i relativnu stabilnost deviznog kursa, kažu u centralnoj banci.

 

Komеntari7
7922c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svop
Ovaj problem moze lako da se resi ako ima dovoljno pametnih i skolovanih ljudi. Krediti u dolarima mogu da se konvertuju u evro i to putem finansijskih derivata kao sto je svop.
cole
jaca dollar - kuku si ga nama! slabi dolar - crno nam se pise. jaca evro - eto muke. slabi evro - nevolja na vrata! okeri obrni, nama uvek gore...
Old Traford
Uau,kakva pometnja za o,25%...! Sta bi bilo da je u pitanju 2,5% ili 25%...!? Cuj,sad ce da skoci cena nafte zbog ove mikro-gluposti a padala je sa 100 $ na 30 $ kada se razbuktao rat u Siriji dolaskom Rusa...! Manite me ovih spekulacija za naivne,opet su sipali prasak za pecivo u kokain ovima na Wall Street-u pa su poludeli,ko da se ti narkomani pitaju ista uopste...Lepo vi objasnite narodu da cene roba i materijala,kao ni kursevi valuta,nemaju 3 lepe veze sa ekonomijom vec je sve stvar hira i interesa neke gospode koji su toliko mocni da im se imena cak ne smeju staviti na Forbsovu listu najbogatijih u svetu...
Petar
Malo na mnogo je mnogo. U opticaju je preko 13 triliona Dolara. manji deo u banknotama ostalo se vrti kroz bankarski sistem. Izračunaj koliko je 0,25%.
sandersic
Ovo treba da prate kreditasi, jer ako ECB pocne da juri te investitore da se vrate, a moguce je, morace i euribor da ode gore. To znaci da do kraja godine raste promenljivi deo mesecne rate uzetog kredita i kod nas. Mozda bi nase banke kao pomoc svojim vernim klijentima trebale tada malo da snize svoju marzu, te da podele taj rast kamate sa klijentima koji im redovno placaju. Eto to na primer kao ideja, sem ako malo snizenje bankarske marze u cilju opstanka dobrog klijenta, nije svetogrdje, za razliku od drugih poslova i trzista gde se to podrazumeva i podstice u ovom roptajucem liberalnom svetu.
Radoslav Jovanovic
Da bismo razumeli šta se događa na zapadu moramo da razumemo šta se dešava sa ogromnom količinom novca koji se štampa. Imajući u vidu da im ekonomija ne raste projektovanim tempom gde su završile te pare. Drugo je dug koji se uvećava. Kad se izostave ovi problemi na zapadu super.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja