Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: SONjA KALAJIĆ

Prva Srpkinja koja koncertno svira na testeri

Magistar violine i višegodišnji pedagog govori kako ju je privukao neobični „instrument” koji je naučila da svira u prašumama Južne Amerike, o komponovanju, saradnji sa Bojanom Suđićem, savetima koje joj je dao otac
(Фото: Ж. Јовановић)

Sonja Kalajić (1977) je magistar violine i višegodišnji pedagog, ali pravu strast je otkrila u Buenos Ajresu, gde je naučila da svira na testeri kod najpoznatijeg argentinskog „testeraša” Rodriga Gere.

Ona je prva Srpkinja koja koncertno svira na tom „instrumentu”, ali i jedina koja kod nas, koncertno, svira kastanjete po metodi Eme Maleras.

Kad ste čuli prve zvuke testere?

Bilo je to odavno, kad sam kao dete gledala crtane filmove. Ti zvuci su me uzbuđivali, zasmejavali, a i zavisno od događaja u sceni, rastuživali. Teorijski sam čula za testeru kao o instrumentu u srednjoj muzičkoj školi na času o instrumentima. Tada sam prvi put saznala da je na testeri moguće svirati i da je baš testera zaslužna za niz zvučnih efekata u crtanim filmovima. Posle toga testera je kao instrument postala moja velika životna znatiželja, ali u Srbiji niko nije mogao da me nauči da na njoj sviram.

Kako ste došli do učitelja za testeru?

Moj kolega klarinetista Gonzalo Bras, sa kojim sam svirala tokom svoje dvogodišnje koncertne aktivnosti u Buenos Ajresu, poznavao je Rodriga Geru, najpoznatijeg argentinskog „testeraša”. Tu, za mene dragocenu činjenicu, ne bih ni znala da se Gonzalu nisam poverila o svojoj „tajnoj ljubavi” prema testeri. Kad je to saznao, odmah je uzviknuo: „Pa da li je moguće?! Rodrigo Gera, najveći argentinski ’testeraš’, moj je veliki prijatelj!” Međutim, Gonzalo Bras nije mogao da mi garantuje siguran uspeh. Sve zainteresovane koje je njemu slao odustajali su od testere jer im je bilo veoma teško da je savladaju, a to je za mene bio samo dodatni izazov.

Ipak ste stigli do Rodriga Gere?

Trebalo je tri sata da putujem iz centra Buenos Ajresa do Rodrigove kolibe u delti reke Tigre, sa dve vozne linije i dve barke. U prašumi obrasloj lijanama skrivala se neugledna drvena koliba u kojoj živi famozni maestro koji svira pet instrumenata jednako dobro i koji ima turneje od Japana do Amerike. Mesto komoditeta od urbanog života bira baš divljinu. Na prvom času sam se posekla i on je tada odmah izvadio paketić sa setom tetanus injekcija želeći da mi ubrizga. Danas se smejem sama sebi kako sam time bila prestravljena sumnjajući da je u pitanju heroin ili kakva druga droga. Rekla sam mu: „Neka hvala. Nema veze, šta god da se desi, neka bude na moju odgovornost.” On me je potom uveravao da mi je bolje da odmah primim injekciju dok sam ja u tom trenutku samo mislila o bežanju sa časa. To su bili naši smešni počeci da bi se sve završilo jednim divnim prijateljstvom, fantastičnim iskustvom i neprocenjivim saznanjima iz oblasti ne samo testere već muzike uopšte.

Po dolasku u Srbiju 2010. započeli ste turneje širom zemlje, ali i inostranstva s testerom i violinom u različitim kamernim sastavima. Jednom prilikom ste rekli da vaš prošlogodišnji album „Saw Friendly” predstavlja sintezu tih muzičkih putovanja?

Album „Saw Friendly” u izdanju „Metropolis mjuzika” iz Beograda grupiše numere koje sam najčešće izvodila na testeri tokom proteklih godina. To je prvi album sa stolarskom testerom kao solističkim instrumentom na Balkanu i to naručito imponuje svima nama koji smo na njemu radili. Imala sam za cilj da se prikažu sve tehničke mogućnosti ovog instrumenta i rezultati dobijeni spajanjem (druženjem – friendly) zvuka testere sa brojnim drugim instrumentima. U pitanju je paleta muzičkih žanrova i aranžmana sa akcentom na klasičnoj muzici i sa ništa manje bogatom postprodukcijskom doradom u nameri da informiše i inspiriše slušaoce jednim novim izražajnim jezikom koji tek očekuje svoju veću afirmaciju.

Kako ste doživeli novogodišnji spektakl Simfonijskog orkestra RTS-a i Bojana Suđića u Centru „Sava”, na kome ste učestvovali?

Sve čestitke i pohvale maestru Suđiću i Simfonijskom orkestru i horu RTS-a, koji su u nemilim vremenima za kvalitetne note uspeli da ispune salu od skoro 4.000 mesta i da dobiju takvu podršku publike. Lično sam oduševljena koncepcijom programa u kojem je publika za jedno veče mogla da uživa u tako širokoj paleti muzičkih misli i osećanja: od svetskih bisera vrsnih kompozitora klasične muzike do našeg izvornog folklora, od muzike velikih koncertnih spektakla preko primenjene, filmske muzike do muzike za najmlađe. Veoma sam srećna što je i moje sviranje na testeri i kastanjetama naišlo na tako dobar prijem kod publike.

Pored toga što ste violinistkinja i svirate na testeri i kastanjetama, neki vas znaju i kao kompozitorku, muzičkog aranžera pa i glumicu. Kako uspevate da održite kvalitet na svim tim poljima i šta vam je najvažnije?

Od svega čime se bavim najvažnije mi je ono što radim u tom trenutku. Dok sviram violinu najvažnije mi je sviranje na violini, dok pak komponujem najvažnije mi je da iskomponujem najbolje što umem i tako redom. Iako za neke dosta različita zanimanja, sve ono čime se bavim ima dosta sličnosti. Sve te moje poslove karakteriše „samadhi” ili proces saživljavanja i poistovećenja: u slučaju sviranja sa zvukom, u slučaju komponovanja sa „zvučnom slikom”, u slučaju glume sa likom. Sve što radim je prožeto jakim stvaralačkim porivom i erosom, bez koga, kako nas uči Platon, i nema istinski vredne umetnosti.

 

Zahvalnost genetici i vaspitanju

Za vaš tako veliki angažman neophodna je velika energija. Na koji način je održavate?

Ona se većim delom sama održava zahvaljujući mojoj genetici i vaspitanju. Moja majka Vesna Vujica je žena fantastične psihomentalne vitalnosti na kojoj joj i lično zavidim. Gorštačka baka tri unuke se i dalje aktivno bavi arhitekturom i živi život u svom punom sjaju. Dragoš Kalajić, moj otac i učitelj, ostavio mi je u amanet niz alhemijskih formula kojima malodušnost i turobne misli preobražavam u snagu i elan. Jedna od njih glasi: „Ne tuži se na težinu zadataka misije jer je ta težina procena tvojih vrlina i mogućnosti.”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.