Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Blesak nebeske let-lampe

Најјаче распрскавање до сада (Фото НАСА)

ASTRONOMIJA
Nedavno su ljudi širom sveta golim okom (i teleskopima) posmatrali nešto što se desilo kada nisu ni postojali, čak ni planeta na kojoj obitavaju!

Na više od polovine puta do kraja kosmosa, na sedam milijardi svetlosnih godina od nas, zaiskrio je bledunjav sjaj posle rasprsnuća ogromne zvezde. Nepoznata „nebeska svetiljka” se, nakon što je istrošila gorivo, preobratila u znatno manju neutronsku zvezdu ili, čak, u kudikamo sićušniju „crnu rupu”. Jedno ili drugo, iako se pouzdano ne zna kakav je ishod, predstavlja uboičajenu posledicu okončanja trajanja veoma krupne zvezde.

Najsjaniji blesak posle Velikog praska” (Big Bang) u kojem je pre oko 14 milijardi godina (otprilike 13 milijardi i 700 miliona) nastao kosmos.

Najjsnažniji sev ikad uočen dogodio se u prilično velikom sazvežđu Butis (starogrčki: pastir ili čuvar stada) na severnoj strani neba, sedam i po milijardi svetlosnih godina godina udaljenom, za koje su još znali Sumerci, Stari Egipćani, Grci, Kinezi i Arapi. (Svetlosna godina je rastojanje koje svetlost, putujući brzinom od oko 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana, a to je oko 9,6 biliona kilometara ili 9,6 hiljada milijardi kilometara).

Neobuzdan izliv

Prema astronomskom tumačenju, desio se neobuzdan izliv gama-zraka, pojava koja se vezuje za gašenje ogromnih „nebeskih svetiljki” koje se – istrošivši nuklearno gorivo – preobraćaju u „crne rupe” ili neutronske zvezde. Pod izuzetno velikim pritiskom i ogromnom toplotom, jezgro se u poslednjim danima naglo sabije i istovremeno u okolni prostor pokuljaju neverovatno silne struje zračenja koje dostižu maltene svetlosnu brzinu.

Od četiri nadasve blještava praska do sada zabeležena dotični je – najblistaviji. Naknadni sjaj bio je vidljiv bez ikakvih uveličavajućih sočiva (pozoršnih ili astronomskih dalekozora), naročito izvan velikih gradova čija je rasveta zasenila ovaj kosmički blesak. Kada su mlazevi probili okolne međuzvezdane oblake, svemirom su šiknule visokonalektrisane čestice podsetivši na naglo otpuštanje plamena iz lampe za letovanje.

Orijaško rasprskavanje začas je oduvalo gama-zrake na sve strane, dalje nego ma koje prethodno.

Veličanstveni događaj koji nikako ne biste poželeli blizu Zemlje odmah je usnimio svemirski teleskop „Svift” koji od 2004. neprestano obleće oko naše planete. I ne samo to: uzbuna je data desetinama zemaljskih osmatračnica širom sveta da ne propuste potonji odsaj. U fizičkom smislu kosmičko gama zračenje je izuzetno složeno i nedovoljno proučeno, čijem će boljem razumevanju – kako se naučnici nadaju – doprineti podaci prikupljeni osmatranjem najskorašnjijeg i najizobilnijeg.

Vidljiv ceo sat

Zna se da je jačina (magnituda) između pet i šest na tzv. logaritamskoj lestvici: što je broj manji, zbivanje je svetlije. Drugim rečima, sjajnost opada s kvadratom razdaljine. Na osnovu izmerenog crvenog pomaka (iznosi 0,94), izračunato je rastojanje do izvora – sedam i po milijardi svetlosnih godina. A to je više od pola puta do kraja vidljivog kosmosa. Ništa toliko daleko nije do sada ljudi nisu videli ni golim okom, ni teleskopima. Posle jednog sata odsjaj je oslabio da je nestao iz ljudskog vidokruga, kasnije su ga jedino nalazila optička pomagala.

Zašto je nakdnani sjaj bio tako blještav?

Jedno objašnjenje navodi da su ovakvi izlivi energetski jači od svih ostalih, možda zbog mase, obrtanja i magnetskog polja predačke zvezde ili samih mlazeva. Drugo ukazuje na to da je, možda, sva silina energije bila stešnjena u veoma uzan snop koji je neposredno stigao do Zemlje.

Već u ovom času astronomima je jasno da je naknadni sjaj nadmašio, najmanje, dva i po miliona puta u blještavilu najsjajniju supernovu koja je ikad obasjala kosmos. Najudaljenije svetlo koje se opaža bez uvećanja jeste obližnja galaksija M33, na samo dva miliona i 900.000 svetlosnih godina od Zemlje.

Ukoliko bi se nešto slično odigralo u našoj galaksiji na minut bi zasenilo Sunce, sunčane naočari se obavezno preporučuju.

Svemirski teleskom „Svift” svakodnevno snimi četiri izlivanja gama-zraka.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.