Povećanje kreditnog rejtinga dobar znak za investitore

Rejting agencija „Mudis” obradovala nas je prošlog petka vešću da našu ekonomiju slika svetlijim bojama. Ukratko, povećala je kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa „B1” na „Ba3” sa „stabilnim” izgledima za njegovo dalje poboljšanje. Prema oceni agencije, povećanju kreditnog rejtinga doprineli su, pre svega, ostvareni rezultati fiskalne konsolidacije, primena strukturnih reformi, bolji od očekivanih izgledi ekonomskog rasta i obezbeđena cenovna stabilnost, kao i unapređenje institucionalnog okvira i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom.

Prema navodima agencije, zahvaljujući uspešno sprovedenoj fiskalnoj konsolidaciji ostvaren je primarni suficit budžeta prvi put od 2005. godine, a putanja rastućeg učešća javnog duga u BDP-u je preokrenuta. Fiskalni deficit od 1,4 odsto BDP-a, bio je znatno ispod prvobitno planiranog od četiri odsto, kao i ispod kvantitativnog kriterijuma postavljenog aranžmanom sa MMF-om.

Ekonomska javnost povećanje kreditnog rejtinga ocenjuje kao dobar znak za investitore, a ministar finansija Dušan Vujović u tome vidi i dodatni prostor za povećanje plata.

Po njegovim rečima, bolji rejting će nam obezbediti jeftinije kredite i refinansiranje javnog duga, kao i dodatni prostor vladi za najavljeno značajnije povećanje plata i penzija.

– Rekli smo na početku reformi da posle treće godine očekujemo značajnije pomake na tom planu. Ti procesi počinju u septembru, perspektiva postoji i kada dođe vreme govorićemo konkretnije kada bude reči o budžetu. Srbija je već spustila deficit ispod nivoa Mastrihta. Planirali smo 1,7 odsto, a prema preliminarnim procenama on može da bude i 1,4 odsto, što je upola manje od Mastrihta. Otvara nam se prostor da povoljno možemo da uzmemo resurse i ako nađemo dobre projekte i dobro ih pripremimo i tako da otvaramo nova radna mesta i Srbiju vratimo na put koji će hvatati korak sa Evropom – izjavio je Vujović za Tanjug.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da se rejting ugrađuje u kamate koje su niže ako je kreditni rejting viši. Ove godine očekuje se porast kamatnih stopa u svetu tako da će bolji kreditni rejting ublažiti eventualni porast kamatnih stopa.

– Međutim, mi se i dalje nalazimo prilično nisko na lestvici investicionog rejtinga, odnosno na nivou špekulativnih obveznica i zato je potrebno da i dalje unapređujemo našu ekonomiju kako bi dospeli do najviših investicionih rejtinga. Vladin plan treba da bude i dalje smanjenje fiskalnog deficita. Moramo da radimo na reformi društva, naročito državnih preduzeća koja su trenutno najveći uzročnik deficita kako bismo i dalje imali nizak deficit – kaže Vučković.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže da je povećanje kreditnog rejtinga dobar znak da je zemlja stabilnija, privlačnija i atraktivnija za investitore.

Po njegovim rečima, preduslov daljeg povećanja kreditnog rejtinga Srbije je rad na strukturnim reformama koje treba da se dese u naredne tri godine, a to je restrukturiranje javnih preduzeća, reforma javnog sektora, završetak privatizacije velikih sistema. „Siguran sam da će nakon toga, uz očuvanje makrofiskalne stabilnosti i dobre rezultate rasta, kreditni rejting Srbije biti još veći”, izjavio je Vlahović za Tanjug.

Kada je reč o rezultatima iz nadležnosti Narodne banke, „Mudis” ističe očekivanje da će postignuta cenovna stabilnost biti održana u narednom periodu. Naglašava da odluka o smanjenju inflacionog cilja na tri, plus, minus 1,5 odsto odražava popravljanje makroekonomskih osnova, smanjenje inflacionih očekivanja i povećan kredibilitet monetarne politike. Istovremeno, očekuje da će usidrena inflaciona očekivanja doprineti smanjenju dugoročnih kamatnih stopa i pružiti podršku rastu ekonomskog potencijala zemlje. Ističe se i ocena da je povećana upotreba lokalne valute i da očekuju da će niska i stabilna inflacija nastaviti da doprinosi rastu stepena dinarizacije.

Takođe, prema oceni agencije, preduzete reforme na tržištu rada doprinele su povećanju stope aktivnosti radne snage na 65,6 odsto u 2016, a oporavak ekonomske aktivnosti odrazio se na znatan rast zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjenje stope nezaposlenosti (sa 19,6 odsto početkom 2015. na 13 odsto krajem 2016), koja je među najnižim stopama u regionu zapadnog Balkana. Među ostalim faktorima koji su doprineli popravljanju kreditnog rejtinga, navodi se i otvaranje osam pregovaračkih poglavlja sa EU, povećanje efikasnosti državne uprave i kvaliteta regulatornog okvira, kao i napredak na Duing biznis listi.