„Bukovička banja” otišla u stečaj

Aranđelovac – Nakon nekoliko godina natezanja oko početka rekonstrukcije hotela „Bukovičke banje”, kupljenih 2012. godine na javnoj licitaciji, otezanja opštinskih vlasti u izdavanju neophodnih dozvola, raskidanja kupoprodajnog ugovora na zahtev kupca i neosnovanog preknjiženja imovine sa preduzeća na državu, Privredni sud u Kragujevcu je 28. februara ove godine na predlog Ministarstva privrede doneo rešenje o stečaju Akcionarskog društva za turizam i ugostiteljstvo„Bukuljska nova slatina”, poznatijeg pod ranijim nazivom „Bukovička banja”.

Time još nije stavljena tačka na višegodišnju agoniju „Bukuljske nove slatine”, u čijem se sastavu nalaze propali i potpuno devastirani objekti u parku Bukovičke banje, hoteli „Staro zdanje” i „Šumadija”, „Arkade” i otvoreni bazen. Naprotiv, ponovo je otvorena Pandorina kutija za sijaset novih problema ovog akcionarskog društva, čijem se rešavanju u ovom momentu ne vidi kraj. Jer, stečajni postupak može da potraje i više meseci, pa i godina. 

Iako je posle raskida kupoprodajnog ugovora javni izvršitelj započeo postupak prodaje ruiniranih hotela, sada to više nije moguće, jer će sve biti rešeno u okviru stečaja pred Privrednim sudom u Kragujevcu. Prema finansijskom izveštaju od 31. decembra 2016, gubitak u odnosu na visinu kapitala iznosi 135.183.000 dinara. Uz to treba dodati i da su računi „Bukuljske nove slatine” u neprekidnoj blokadi još od avgusta 2014. godine i iznose 184.254.578,76 dinara, što je i dovelo do stečaja.

Ko sve i koliko para potražuje u ovom momentu se ne zna tačno. Poznato je da pedesetak nekadašnjih radnika računa na oko 50 miliona dinara za neisplaćene zarade, a ostali poverioci će tek prijaviti svoja potraživanja. Najveća ima država, tj. Poreska uprava za neplaćene poreze preko 150 miliona dinara, zatim opština Aranđelovac potražuje za neplaćeni porez na imovinu i razne naknade za gradsko građevinsko zemljište i ekološku taksu oko 35 miliona, zatim Elektrodistribucija, JKP „Bukulja” i drugi. Sve će se to dokazivati na sudskim ročištima, kojima se za sada ne vidi kraj, a početak će biti na prvom poverilačkom ročištu 5. aprila u Privrednom sudu u Kragujevcu, kada će biti konstituisana i skupština poverilaca.

U međuvremenu, dok nije raskinut kupoprodajni ugovor, uvećani su i troškovi investitora za izradu projektne dokumentacije, utvrđivanje građevinske statike svih objekata i plaćanje raznih taksa i naknada, uz još uvek aktuelne upravne sporove zbog poreza na imovinu, koji iznose više od 150.000 evra. Investitor nije bio oslobođen tih dažbina, iako su opštinski čelnici prvobitno obećavali da se te naknade neće plaćati do završetka rekonstrukcije hotela, a i danas je neizvesno kako će se to okončati. Uz to, 738.000 evra, koliko su na licitaciji plaćeni hoteli, četiri godine su bili zarobljeni na posebnom računu, a da se i ne pominju sada već raspršene iluzije o obnovljenim hotelima i gradnji novog depandansa, u čiju je adaptaciju i gradnju, prema prvim projekcijama, investitor trebalo da uloži oko 100 miliona evra.