Petacima tri nova predmeta od septembra

Budući petaci biće prva generacija osnovaca koja će imati tri nova predmeta: to su informatika i računarstvo, tehničko i tehnologija i fizičko i zdravstveno vaspitanje. Dosadašnji izborni predmeti kao što su čuvari prirode, svakodnevni život u prošlosti, hor i orkestar – za njih će biti vannastavne školske sekcije, ukoliko bude prihvaćen novi predlog nastavnog plana za starije razrede osmoletki. Na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za nepuna četiri meseca, iznedrio je promenjen i osavremenjen plan nastave za drugi ciklus osnovnog obrazovanja.

Uradio je i nastavni program za peti razred koji bi mogao da se primeni od septembra. Namera nadležnih je da se programi za šesti, sedmi i osmi razred razvijaju i postepeno uvode iz godine u godinu, tako da će sadašnji četvrtaci, kad stupe u peti razred, učiti po inoviranim programima do kraja osnovnog obrazovanja. Šta to znači u praksi, za „Politiku” objašnjavaju predstavnici prosvetnog vrha, koji je nove planove i programe zahtevao, i nadležni iz zavoda koji ih je skrojio.

– Informatiku kao obavezan predmet uveli smo u petom razredu sa jednim časom nedeljno sa sadržajima oslonjenim na program izbornog predmeta informatika i računarstvo koji je prošle godine usvojio Nacionalni prosvetni savet. Predmet tehničko i informatika postaće tehnika i tehnologija. Iz bivšeg tehničkog i informatike izbrisan je informatički deo, jer informatika i računarstvo postaju zaseban predmet. Praznina je dopunjena sadržajima kojima se podstiče razvoj preduzetništva kao međupredmetne kompetencije čime je osavremenjena nastava tehnike i tehnologije – objašnjava Gordana Mijatović, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

Preduzetništvo, naglašava, nije nov predmet, nego sastavni deo predmeta tehničko i tehnologija „kao rođenog” za sticanje preduzetničkih znanja i veština. Fizičko vaspitanje prerašće u fizičko i zdravstveno vaspitanje. To i nije novina za one koji se sećaju da je predmet tog naziva postojao u našem školstvu. Savremena varijanta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja zauzeće dva časa nedeljno u rasporedu. Izabrani sport, sadašnji treći čas fizičkog, prelazi u vannastavne aktivnosti. Na njegovo mesto ulazi informatika, tako da deca neće imati više časova nego sada, uveravaju nadležni. 

– Uvode se obavezne fizičke aktivnosti van redovne nastave koje bi, da su u rasporedu, zauzimale čas i po nedeljno, odnosno 54 časa godišnje. Škola odlučuje kako će ih realizovati, da li će to biti sportski susreti, kros, vežbanje u prirodi, odlazak na plivanje ili šta god deci najviše odgovara. Ti časovi će se videti u školskom planu i programu, ali ne i u rasporedu časova – kaže Mijatovićeva. 

Iz rasporeda se brišu i crtanje, slikanje, vajanje, zatim hor i orkestar, šah... Ukida se lista tih izbornih predmeta. Ali, oni nastavljaju da žive kao – slobodne aktivnosti. Preporuka je da ih u svakoj školi bude što više, da se za njih deca opredeljuju zato što žele, a ne zato što moraju da odaberu čak i kad im se ponuđen izbor ne sviđa. A to što se izabrani sport briše iz rasporeda i što će izborni predmeti postati vannastavne sekcije neće ugroziti fond časova ni platu nastavnika – uverava Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete. 

– Svejedno je da li će nastavnik odvesti decu na Avalu i učiti ih orijentiring na jednodnevnom izletu, ili u besplatnu školu klizanja gde će sa đacima provesti pet ili deset školskih časova u danu. Njima ostaje isti fond časova i plata, kao što će uspeh đaka na obaveznom fizičkom van nastave uticati na ukupnu ocenu iz fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Neće izgubiti časove ni nastavnici koji budu držali sekcije kao što su šah ili hor, taj rad će im se i dalje plaćati. Moraće deci da daju poneku svoju subotu ili dan od raspusta, ali će osnovci najzad dobiti priliku da se van časova bave muzikom, naukom, ekologijom, obrazovnim, kreativnim i sportskim aktivnostima kojima žele, sa svojim nastavnicima i besplatno – ilustruje Nedeljkovićeva.

Norma nastavnika vezana je za četrdesetočasovnu radnu nedelju, reguliše se pravilnicima, podzakonskim aktima koji su u nadležnosti resornog ministarstva.

Šta će sve ulaziti u normu ne mora da se vezuje samo za ono što će biti nastavni plan i program, jer tu mogu da se računaju i vannastavne aktivnosti sa đacima, ukazuje i Gordana Mijatović, zaključujući:

– Novi nastavni plan sigurno će biti analiziran sa svih strana. Očekujemo i pohvale i kritike, spremni da branimo naša rešenja. Predlog koji smo dali u skladu je sa aktuelnim propisima u obrazovanju i može da poboljša kvalitet nastave. Videćemo šta će reći Nacionalni prosvetni savet – kaže ona.