Subota, 26.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Novo čitanje srpske poezije i proze

Misaoni lirizam Svetislava Mandića, Slobodana Rakitića i orfičko zaveštanje Branka Miljkovića ne sukobljavaju se s poezijom o „vremenima sasvim očajnim” Jovana Hristića – ističe Tiodor Rosić
Насловне стране књига

Savremena srpska poezija, ističe prof. dr Tiodor Rosić (1950), tesno je povezana s vremenom nastanka. Nju stvaraju naši savremenici. Mi kao savremenici je čitamo, doživljavamo i razumemo. Uprkos tome, ona se ne može svesti samo na jedan vremenski okvir. Teško je precizno odrediti kada se pojavljuje neka književna pojava i koliko traje, šta se dešava na odgovarajućem jezičkom prostoru u datom vremenskom i društvenom kontekstu.

Izdavačka kuća „Prima” iz Gornjeg Milanovca upravo je objavila tri dragocene knjige: „Izbor iz savremene srpske poezije”, „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” i „Antologiju savremene srpske pripovetke”. Sve tri knjige priredio je Tiodor Rosić. Reč je o novom antologijskom izboru, u koji su uključeni stvaraoci starije i srednje generacije, ali i pisci najmlađe generacije. Ovo je, na izvestan način, novo čitanje srpke poezije i proze.

Pojedini predstavnici prve posleratne generacije ,,mladih”, u mnogim elementima svoje poezije, kaže Rosić, usvojili su izvesna nadrealistička iskustva. To se, pre svega, odnosi na poeziju Miodraga Pavlovića i Vaska Pope. Međutim, prisutni su i pesnici koji svojom poezijom nastavljaju izvesne tokove lirskog intimizma, karakteristične za poeziju međuratnog perioda (Svetislav Mandić, Stevan Raičković).

Važnu ulogu u formiranju savremenog poetskog izraza imali su poslednji brojevi beogradskog književnog časopisa „Mladost”. U tom časopisu je objavljena pesma ,,More”, Dušana Matića, kao i pesme Tanasija Mladenovića, Radomira Konstantinovića, Dušana Kostića, Vaska Pope i Svetislava Mandića. Pesničke knjige Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, objavljene početkom pedesetih godina prošlog veka, označile su početak savremene srpske poezije. Nove stvaralačke tendencije traju i danas. Zato su se na početku ovog izbora iz savremene srpske poezije i našle pesme Vaska Pope, a na kraju pesme Nenada Jovanovića (rođen 1973).

Posle Drugog svetskog rata, plodnu stvaralačku aktivnost razvili su Dušan Matić, Milan Dedinac, Ljubiša Jocić, Oskar Davičo, ali i predstavnici intimističko-ispovedne poezije, poput Desanke Maksimović i Desimira Blagojevića.

Neosimbolistički način kazivanja, objašnjava Rosić, ničemu ne protivureči poeziji Milana Komnenića, a lirika Stevana Raičkovića, na primer, zastrašujućoj slici stvarnosti u kazivanju Branislava Petrovića. Folklorna fantastika Vite Markovića ne umanjuje vrednost halucinantnih iskaza Milutina Petrovića, njihovu ironičnu i demonsku komponentu – ne ništi dokumentarno pesništvo pojedinih naših pesnika, njegov kritički tok. Poezija ironičnog, sarkastičnog, crnohumornog prikazivanja ljudi, predmeta i pojava u neprirodnom, komičnom ili, pak, izobličenom i deformiranom obliku Branislava Petrovića, Milana Komnenića, Ljubomira Simovića, Milorada Đurića, Petra Pajića, Gojka Đoga, Adama Puslojića, Raše Livade, Novice Tadića, nije u neprijateljstvu sa zvukovnom brojanicom i melodijskim prepletom Aleka Vukadinovića, Milosava Tešića, Veroljuba Vukašinovića, niti protivureči lirici Ljubice Miletić, Nogovoj i lirici Đorđa Sladoja. Misaoni lirizam Svetislava Mandića, Slobodana Rakitića i orfičko zaveštanje Branka Miljkovića ne sukobljavaju se s poezijom o „vremenima sasvim očajnim” Jovana Hristića ili sa postsimbolizmom Ivana V. Lalića. Imaju, čak i veoma bliskih dodirnih tačaka – a to je da su pesnici kulture i obnove tradicije.

Na večnost pretenduje pesništvo Matije Bećkovića, dijalekatski iskazi njegovih pesama, ali i Dragan Kolundžija, Dragomir Brajković i Manojle Gavrilović, sa slikovnim iskazom svoje poezije.

U knjizi „Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike” date su pesme Branka Radičevića, pesnika mladosti, ljubavi, vedrine – pesme koje su izraz žudnje za životom. Taj krug pesama upotpunjuju nežne, osećajne i iskreno doživljene pesme Đure Jakšića; u njima nema ni traga od buntovništva iz njegovih socijalno-političkih pesama. Čitalac će u knjizi naći i pesmu Laze Kostića „Ѕanta Marіa della Ѕalute”, jednu od najboljih tvorevina srpske književnosti, vezanu za nesrećnu i neostvarenu pesnikovu ljubav prema devojci čija se vizija pojavljuje pred njim.

Svi veliki pesnici, a to potvrđuje i ovaj izbor iz antologija srpske ljubavne lirike, videli su u temi ljubavi nešto posebno i izuzetno. U „Đulićima” Jovana Jovanovića Zmaja ona je vrhunac egzaltacije i životne radosti, a u „Đulićima i uveocima” to je tragedija pesnikove duše zbog mogućeg gubitka i gubitka voljene osobe.

Svaki antologijski izbor, pa i ovaj u „Antologiji savremene srpske pripovetke”, naglašava Tiodor Rosić, trebalo bi da bude zasnovan na jasnim izbornim načelima, definisanom korpusu i vrednosnim sudovima.

Pravi stvaralački zaokret predstavlja objavljivanje knjige pripovedaka Antonija Isakovića „Velika deca” (1953). Pripovetke u toj knjizi poetikom nagoveštaja, skepse, sumnje i eliptičnim iskazom predstavljaju radikalnu novinu u savremenoj srpskoj pripovedačkoj umetnosti. Miodrag Bulatović sledeći je veliki inovator savremene srpske književnosti i žanra pripovetke. Objavljivanje njegove knjige „Đavoli dolaze” (1955), predstavlja početak nove razvojne etape u savremenoj srpskoj pripovedačkoj umetnosti. Ona traje i danas.

Ovaj antologijski izbor pripovedaka nije, međutim, pravljen da se prikažu prelomna mesta u razvoju srpske pripovedačke proze nakon Drugog svetskog rata, već da se predstave najvrednija dela tog žanra. Na početku je data prelepa pripovetka Branka Ćopića „Pohod na mjesec”, a na kraju „Glad” Aleksandra Gatalice. Po godinama rođenja, pisce ovih tvorevina deli pola stoleća – prvi je rođen 1915, drugi 1964. godine. Ćopić je klasik izvornog pripovedanja, koje nikada ne gubi značaj, a drugi postmodernističkog kazivanja, prisutnog potkraj XX i početkom XXI veka.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Raca Milosavljevic
... lepe tri knjige u ovim mutnim vremenima .... sve cestitke .....
Murat
Ne znam kakva je to antologija, ako se u njoj ne spominje trenutno najbolji srpski pjesnik Jovan Zivlak?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.