U svetu bez istine pošten čovek je izgnanik

Subotica – Klasično delo svetske književnosti Molijerov „Mizantrop” nova je premijera, zakazana za petak 24. mart u Drami na srpskom jeziku Narodnog pozorišta. Odluku da na scenu postavi, kako kaže najsloženije Molijerovo delo, donela je rediteljka Đurđa Tešić, a to se poklopilo i sa težnjama ansambla i uprave teatra koji su se zaželeli klasike.

„Mislim da sam odabrala `Mizantropa` iz osećanja da činim nešto uprkos nekulturi i primitivizmu u kojem živimo, da se bavim delom koje spada u visoku umetnost”, kaže rediteljka za „Politiku”. Nakon još jedne reprize u Subotici, već je dogovoreno da 25. aprila predstava gostuje i u Beogradu.

Mada je „Mizantrop” napisan u 17. veku, tema je, kaže rediteljka, apsolutno savremena. „`Mizantrop` se definiše kao komedija, i ona bi trebalo da ima srećan kraj, ali on je ovde narušen iz više razloga. Glavni lik Alsest ne ostvaruje svoj cilj, i to me je nateralo da razmišljam kakav je to svet, kakav je to sistem vrednosti iz kojeg Alsest želi da pobegne i izvrši `društveno samoubistvo`. Vreme dešavanja radnje je vreme baroka i, kako kaže Žan Divinjo u `Sociologiji pozorišta`, kada je glavni društveni mehanizam umetnost dopadanja. To znači i spremnost na licemerje, udvorištvo i manipulaciju zarad dobijanja društvenih pozicija koje nam ne pripadaju. Mislim da je to više nego aktuelna tema, jer svi živimo u svetu u kojem izreći istinu i verovati u istinu jako košta, pa je pitanje koliko je čovek spreman da plati cenu, želeći i i tražeći istinu. Zato je danas svaki čovek koji razmišlja drugačije i koji je čestit društveni neprijatelj, čovek koji ne pripada društvu, ali koji je, paradoksalno, potreban društvu, ne da bi ga ono prihvatilo i uz pomoć njega povratilo društvene vrednosti, već da bi ga prezrelo i odbacilo kao neprijatelja i ugrožavajući faktor. Takvo društvo prezire istinu, etiku i poštenje, a svet koji se ne bazira na istini nije utemeljen svet, to je svet u kojem se svaki pošten čovek oseća izgnan”, smatra rediteljka Tešić.

Neuklopljenog Alsesta ona vidi i kao čoveka kapitalizma koji je stvaran i formiran na ideji individualizma. „Dešava se paradoks da je danas svaka vrsta individualizacije nepoželjna i opasna za sistem, a društvo postaje carstvo samozadovoljnih, neosvešćenih ljudi. Zato je „Mizantrop” visoka umetnost. Dušan Milačić, u knjizi „Večni Molijer” kaže da je to komad pisan za ljude koji umeju da se smeju dušom. Za ljude koji još uvek veruju u saosećanje. Tekst ne izaziva direktni grubi smeh, likovi više pričaju nego delaju, a mesto gde se dešava radnja komada je u ljudskoj duši”, objašnjava rediteljka Tešić.

Molijer u koga su učitani i problemi savremenog društva i njegovog odnosa prema pojedincu, čini da pozorišna scena ponovo postaje medij koji izriče glasnu kritiku društva.

U predstavi igraju Milan Vejnović, Minja Peković, Srđan Sekulić, Ljubiša Ristović, Igor Greksa, Jovana Belović, Vesna Kljajić Ristović, Dimitrije Dinić i Igor Lerić. Scenografiju je uradila Marija Kalabić, a kostime Marko Marosiuk, dramaturg je Maja Pelević, dok je muziku uradila Ana Đorđević.